Krenula rasprava kao digresija ali je tema vredna novog bloga pa ne odgovaram tamo.

Srbija je energetski neefikasna. I država i građani. Državu boli patka da bude energetski efikasna jer vlast zna da su građani stoka i da će potrošiti silne teradžule energije

... dana sa našim Predsednikom, Tomislavom Ignjatom Nikolićem, bajčetinskim Glembajem.

Čestitam svima koji slave.

Ako me računica ne vara, negde u oktobru ove godine navršiće se 20 godina od smrti Miljenka Smoje. Onima koji će me odmah upitati: "Šta se to nas smatra" odmah i da odgovorim: "To je značajan jubilej jer je Smoje, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih domaćih pisaca svih vremena."

Na proslavi jubileja Demokratske stranke, 25-godišnjici rada, trenutni predsednik Bojan Pajtić između ostalog je rekao: "Pravili smo greške dok smo bili na vlasti, koje smo skupo platili 2012. i 2014, možda i više nego što smo zaslužili."

Imam amandman na ovo. Ne zato što sam cepidlaka, već zato što sam ubeđen da je nemoguće ispraviti greške ako ne znaš koje su ili znaš, ali okrećeš glavu od njih. Naime, radi se o rezultatu koji je postigao DS na izborima 2012, a za koji Pajtić, ne jednom, tvrdi da je "loš" ili "katastrofalan". 

Dakle, da li je DS greške svoje vlasti skupo platio 2012. godine?

izvinjavam se Cenjenom Publikumu ® Basara 

što štancam uzastopce mrežne unose, ali nije svaki dan Božić, a ima puno ljudi koji ga slave danas, ima i blogera koji slave, a ima boga mi i bliskih članova moje familije koji ga slave, a s obzirom da je reč o proslavi rođusa jednog od najozbiljnijih reformatora Univerzalnog Čovečanstva ® Berđajev odvajkada, te da je reč praktično o mojoj plavonebosvodnoj kancelariji, ne mogu se oglušiti na molbu gošpara (i dragog sajber-drugara) G. Crossa da objavim ovu Božićnu čestitku.

Свих ових година препуштао сам оним неким аматерима стотке, двестотке...
али, 25. хиљадарка је ипак моја! ;)

Нека буде слободна тема поводом јубилеја, а ја ћу сутра да убацим нешто што сам давно обећавао (једну од ствари) .

"Narodu ste srpskom darivali srce" piše na grobu dr Elizabet Ros, lekarke i velike humanitarke iz Edinburga, sahranjene u Kragujevcu. Ona je bila samo jedna od preko 600 pripadnika britanskim medicinskih misija koji su tokom Prvog svetskog rata došli u Srbiju da vojsci i građanima pruže neophodnu pomoć u tim teškim trenucima. Među tih 600 dobrovoljki i dobrovoljaca, veliki broj ih je bio iz Škotske. Jedan broj njih je nakon rata i nastavio da živi u Srbiji, pomažući joj da se ponovo uzdigne nakon ratnih razaranja. Doktorka Evelina Haverfild, koja je u Bajinoj Bašti osnovala sirotište je, u znak zahvalnosti, sahranjena u porti tamošnje crkve, što predstavlja veliku počast. Njihova hrabrost i humanost utkane su u samo srž odnosa naših država.

Ili: od govana pita

Juče Dan Republike, sutra Dan nastanka Kraljevine SHS I posledično Jugoslavije.

Drugu ubila okupacija I revolucija.

Prvu... Oko uzroka smrti postoje oprečna mišljenja u desetinama varijacija. Možda bi najbliže istini bilo da joj je iznutra glave došla neefikasnost I opšta idejna korupcija naslonjena na sitne interese, I velika prekompozicija političke mape Evrope spolja.
No nije ideja da ovo bude tekst o jubilejima i davno izdrndanoj partizani/četnici vuni.
Hoću da kažem da je ono što nam se desilo a od čega evo 25 godina ne možemo kao društvo da dođemo sebi bauljajući naokolo sa uvek istim besmislenim pitanjima -kapitalizam.  

Kapitalizam nam se desio. Neophodan uslov za njegovo nastajanje jeste privatizacija. Da, to je ono o čemu se 25 godina - a poslednjih 12 naročito - neprekidno govori kao o izvoru svih zala.  

Kao prvo, mimo uvrežene besmislice da su privatizaciju pravili ministri I savetnici (Vlahović, Đunić, Đelić) - valjalo bi imati u vidu da je ova poslednja privatizacija bila privatizacija Zorana Đinđića.
A valjalo bi se podsetiti i konteksta i momenta u kome se moralo opredeliti za njen oblik: sporu i kobajagi pravednu, vaučersku  ili brzu I efikasnu uz uvažavanje iskustava drugih zemalja koje su tranziciju prošle.