Pošto sa malo šta dešava ovih dana na ovom blogu, da l' zbog leta i nadolazeće vrućine ili možda što su ljudi krenuli da rade po tri posla ne bi li isplaćali sve globe koje ih sustižu svaki dan, ja se ne dam. Svako je sigurno imao prilike da komunicira sa nekim strancem u zemlji ili inostranstvu. Kako se snalazimo i baratamo stranim jezikom je sigurno individualna stvar ali ne sumnjam da je svako zapeo negde kada je pokušao da prevede nešto sa

Courtesy of Messrs. Wong, Kim, Idibia, and Farmer, the long awaited New Belgrade opening of "Psi" shall be feted this evening. On the menu: Boshintang, or Korean Dog Meat Stew, or Guyoukgeng Minnan, otherwise known as "fragrant meat" of Taiwanese dogs. We await your pleasure, tails wagging.

New Belgrade is soon to join the list, including China, Korea, Nigeria, Indonesia, Japan, Poland, Germany, France, Tahiti, Switzerland, Ghana, Siberia, Alaska, Greenland, and many more countries across the globe who either openly and notoriously or clandestinely consume dog meat.

 

 

 

U jednom slučajnom trolu na blogu, dovatismo se prije neki dan, čuvenog misaonog eksperimenta  o beskonačno mnogo majmuna koji lupaju po tastaturi.

Da mi (zbog nečijeg glupog i neznalačkog tumačenja) ne bi obrisali pre-izborni blog, postaviću ga u nedelju u 20.01

(Ako ga napišem - nisam još.)

I, da znate, odlučio sam konačno za koga ću za glasam. Tačnije, bio sam odlučio još ranije da glasam kako nikad ne bih ... ali sam na kraju ipak promenio mišljenje.

Glasaću kako neću nikad više, časnareč! 

 Milan Nikolić

Da se ne lažemo, sve su nade potrošene, pa je i doživljaj predizborne kampanje u skladu s tim. Ili te je sramota od toga šta šetači po štalama, železarama i rudnicima govore pa panično pritiskaš mute na daljinskom ili, ako si baš dobro raspoložen, smišljaš fore na osnovu toga što si video i kačiš ih na twitter. O svemu tome sam već pisao. Bilo kakav drugi, ozbiljniji, pristup bio bi čista ludost, nepatvorena glupost ili nedostatak iskustva. Gay ili straight sa tim nema nikakve veze.

Uputstvo novinarima sa Zapada o tome kako da pišu o Balkanu -- gošća Bloga B92, Lily Lynch, glavna urednica magazina Balkanist: 

 

Photo credit: thepeaksofthebalkans.com 

Počnite sa nekim dramatičnim, nejasno opasnim prizorom. Na primer, tamo gde “okomite litice strmoglavo hitaju direktno u more”, gde zjape “vampirske čeljusti krečnjačkih vrhova”, ili gde je “lepota nadahnuta opasnošću”. Čak i u ovoj eri evro-atlanskih integracija, opisi Balkana bi još uvek trebalo da zadrže utisak teške slutnje, ili još bolje, zla. Planine regiona su “proklete”. Predeo izgleda kao da je “njegovu površinu bog izrovao sopstvenim noktima”. Njegova topografija izgleda kao “đavolja rabota”. Ili:

“Biblijska dolina suvih kostiju, možete zamisliti, leži negde između Knina i Obrovca”.

Obavezno postavite sebe, novinara sa Zapada, u sam centar priče.

 

Pre osam godina pisala sam ovaj blog, tada su igrali u polufinalu, a danas u finalu - Mi i Naši. S tim što i medju Našima ima puno naših, uključujući i trenera. Zato će u našoj bilingvalno-bipatriotskoj kući biti napeto. Dobra vest je da će svakako pobediti - naši. Pitanje je samo pod kojom zastavom.

-       Ko vodi?

-        Mi, sa deset.

-        Ko smo mi?

-        Naši.

-        Naši?

-        Naši.

Joca provaljuje da ne znam ni koje je odeljenje a kamo li ko je razredna ili gde je učionica pa me zvao dva puta da me podseti da ne zaboravim da odem na roditeljski. Još tatin prvenac bio korektan pa je oba puta ponovio  “Kad uđeš odmah levo pa uz stepenice i pravo. Piše wellcome, jer je to kabinet engleskog jezika... Znaš razredna predaje engleski”.

Kažu da se istorija ponavlja, ali uvek kao farsa. U našem slučaju kao tragična farsa: Komunisti su nekada jahali popove, a popovi sada zaskaču dečake!!!

Ali, ni to nije sve! Glasali se, gladujte! Pardon, gledajte: