tekst: Patrik Kondel

prevod: Alexandar Lambros

Mnogo je kuknjave, gunđanja i cmoljavljenja na račun agresivnog i netolerantnog ateizma po štampi u poslednje vreme, kao da je to nešto što je loše. Čini se da religija može da deli packe naokolo ali ne i da ih prima: kao ulični kriminalci koji zovu policiju ako žrtva pruži otpor. Agresivni ateizam je zaista odbrambeni ateizam jer trenutno nema ničeg agresivnijeg od političke religije. Biti ateista ili sekularista danas više nije stvar izbora već aktivne odbrane. Tako da kakav god udarac religija da dobije dobila ga je za nešto što je deset puta gore. Osim toga, mislim da je nemoguće biti previše agresivan u odbrani slobode govora, koja je, naravno, apsolutno sveta, kao što to svi znamo. Mnogo, mnogo više nego što to ikada može biti bilo koji bog, prorok ili spis, od sad pa do kraja veka - ili večnosti - šta god da traje duže.

Ljudi mi ponekad kažu - „Znaš, podjednako si netolerantan kao i oni koje kritikuješ".

Nije ovo samo kritika crkve već opis stanja i podstrek za razmišljanje zašto smo tu gde jesmo, šta su hteli oni koji su poveli i gde su svoje narode i države doveli.

I pored svega što se izdešavalo među nama, među njima i između nas i njih, i pored upinjanja svih nacionalno osveštenih i osveštanih da dokažu kako smo različiti, svakim danom u svakom pogledu pokazuje se da smo mnogo isti. Istost ili sličnost  se mnogo lakše vide na promašajima i glupostima iz prostog razloga jer je toga mnogo više nego dobrih rezultata i pametnih rešenja.To može da se pokaže uporednim analizama bilo koje oblasti počev od ekonomije, politike, državnih strutura, stranačkih aktivnosti, kulture, sporta, umetnosti pa i delovanja i pozicije crkve u državi i društvu.Da je svaka sličnost  mnogo više realnost nego slučajnost dovoljno je da se iz ozbiljnije analize aktuelne situacije izostave konkretna  imena država, ličnosti, gradova i crkava  ili umesto reči Hrvatska, hrvatski, Zagreb, HKC staviti Srbija, srpski, Beograd, SPC itd. Upravo to se može videti iz sledećeg teksta Heni Erceg :

«Kada bi se postavilo nagradno pitanje – tko  je najbezobzirnija, socijalno potpuno neosjetljiva  institucija,

Izjašnjavanje na popisu je  privatno, građansko i demokratsko pravo stanovnika, izraz slobode ličnosti. U demokratskim društvima i sekularnim državama, kakvim se svi predstavljaju, nepojmljiv je bilo kakav pritisak i mešanje crkve u državne poslove, a popis je državna a ne crkvena stvar.

Indikativno je sa kojom  agresivnošću verski poglavari i vrhovi crkava i IZ  pokušavaju da utiču na građane i direktno se mešaju u državne i političke poslove. Valjda se Crkve bave onima koji su se slobodnom voljom izjasnili kao njeni vernici a ne da propisuju kojoj naciji će da pripadaju i kojim jezikom će da govore. Definitivno, sve verske zajednice podstrekavaju nacionalne podele, ističući uzvišenim to što će se neko izjasniti baš kao pripadnik te i te nacije.

Čemu toliko mešanje crkve u državne poslove, da li zato što nema poverenje u državu ili zato što je država stvarno toliko slaba. Da li to crkva nema poverenja u sopstvenu državu i njenu sposobnost da garantuje građanima slobodu izjašnjavanja ili koristi svaku priliku da se eksponira kao politički faktor.

U ime Boga poziva se na nove podele jer sva tri proglasa ili uputstva  liče kao jaje jajetu a rečnik i poruke su mnogo sličnije onim pogubnim  koje su upućivane početkom devedesetih.Očito da se crkve i IZ nisu baš mnogo odmakli od  ondašnjih mantri.

Evo sva tri upustva, (uputa ili naputka):

AleXandar Lambros

„Zdrava i istinska ljubav nikada nije imala niti ima potrebu za takvom spoljašnjom razmetljivošću, nametljivošću i efektima" - izjavio je Amfilohije uoči Parade ponosa. Može li se ovo isto primeniti i na njegovu nazovi duhovnost? Koliko je jalova i truležna duhovnost koja ima potrebu ne samo za razmetljivošću, nametljivošću i efektima već joj je potrebna i potpora sile?

Amfilohije je nevin. Krivi ste vi što religiju stavljate iznad svega. Nemate za šta da mu sudite. On je samo dosledan hrišćanin.

Gošća

edna moja prijateljica je svratila neki dan na blog i bila je vrlo nezadovoljna. Što mi je odmah i napisala. Čudila se što sam tako dugo neaktivna na blogu, kad je u međuvremenu bilo raznih događanja.

E pa jedan od razloga bila je moja gošća. Moja stara dobra prijateljica iz Frankfurta provela je dve nedelje kod mene. Bilo je lepše družiti se u realnom životu i švrćkati se po gradu, od sedenja za kompjuterom. Koristile smo svo vreme da se ispričamo, kao da nam je poslednje.

Posebno zato što je život doneo neke obrte, a ona u skladu s tim donela odluku da ostaje za stalno u Nemačkoj. Ovde niko neće da ostane. Jadni mi, neverovatno koliko smo posle svega sami i ničiji.

Doći će još samo da proda kuću, a onda... ko zna kad, i ko zna gde?

 

 

 

Baš na dan kad je udario zemljotres, Japan je organizacijama paraplegičara u Banatu i Sremu kao i Centru za socijalni rad Paraćina donirao 77 493 €. 

A pre toga (navodim Guglovim redom):

- 124 770 € komunalnim preduzećima iz Sokobanje i Vlasotinca;

- 31 771 € Osnovnoj školi Bratstvo u Novom Pazaru;

- 5,8 miliona € za rano otkrivanje raka dojke;

- 58 500 € Javnom preduzeću "Put" iz Krupnja za

Milan Nikolić

Mitropolit SPC, Amfilohije Radović, ima trideset dana na raspolaganju da odluči da li će uputiti izvinjenje učesnicima beogradske Povorke ponosa po preporuci poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Nevene Petrušić. Ukoliko mitroplit propusti rok, moraće na sud. Biće interesantno pratiti ovaj slučaj.

Nije nepoznato da se u okviru predstojeće rekonstrukcije vlade planira ukidanje resora Ministarstva vera i njegovo premeštanje unutar Ministarstva za državnu i lokalnu samoupravu. Poznato je također da su predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica uputili pismo predsedniku i premijeru Srbije s molbom da se ne ukida resor Ministarstva vera.

Želeo bih ovom prilikom da ukažem na neke razloge zašto bi Vlada trebalo da odustane od ovakve eventualne odluke.

Pre svega, važno je napomenuti ulogu koju religija ima u društvu kao i doprinos koji može da ima u normalizaciji verskih i etničkih odnosa u zemlji i regionu. Crkve i verske zajednice su nezaobilazan faktor u ovim procesima i poseduju veliku odgovornost, prevashodno zbog svoga uticaja u društvu.

Alexandar Lambros

Izrael je svojevremeno sastavio listu država koje nikada nisu bile antisemitske. Najiskrenije se nadam da je ne apdejtuju. U tom odabranom društvu od jedva desetak država našla se i Srbija. I iskren da budem, povremene priče o antisemitizmu u Srbiji, koje su tu i tamo iskrsavale devedesetih i kasnije, držao sam za način na koji kojekakve NVO pravdaju budžetska sredstva. Znam, čuo sam za rušenja groblja i kukaste krstove ižvrljanje sprejom, ali nikad nisam bio načisto da to nije provokacija nekoga ko ima interesa da napravi problem. Prosto, nije mi dopiralo do mozga da bi neko ko je i sam bio žrtva genocida mogao da bude antisemita.

gost autor: Pat Condell

prevod: AleXandar Lambros

Ako pogledamo kanonska jevanđelja, onda dobijamo sliku čoveka tridesetih godina, neoženjenog, u kulturi u kojoj se gotovo nije znalo za neoženjenog muškarca u tim godinama. Uz to, molim vas, ne možete prenebregnuti dvanaestoricu muških prijatelja, posebno imajući na umu nedostajući deo iz Jevanđelja po Marku u kom opisuje Isusa koji se opružio preko njegovog nagog tela, i tako proveo noć sa njim, poučavajuči ga misterijama božanskog kraljevstva. Kladim se da mu je zaista i otkrio neke božanstvene misterije.