(...) Из Црне Горе се једном приликом у моју ноћну радио емисију укључио припадник оне струје која ту данашњу државу сматра једним од локалитета настањених српским племенима и прапостојбином већине српског живља

Од свога деде сам, као мали, а и много пута касније, слушао најневероватније приче дрекалима. Тако су становници села надомак мог родног града називали сподобе које су ноћу испуштале најстрашније, неартикулисане

Svoju prvu propast sveta doživeo sam, a boguhvala i preživeo, negde između jedanaeste i dvanaeste godine svog života.  Ako se dobro sećam, ta prva propast, ne samo mene, nego i vascelog znanog i neznanog sveta, trebalo je da se desi u februaru. Mislim da se radilo o nepoznatom asteroidu, koji je baš tog februara nameračio da udari na planetu Zemlju. Pitao sam oca: Tata, a šta ćemo sad? Neuk po pitanju  astrofizike, odgovorio mi je: Ne brini sine, preživećemo nekako. Žilavi seljak, moj otac, sa čvrstim korenima u sremskoj crnici, koji je kao i njegov deda i pradeda savšta preživeo, bio je i tog puta u pravu – preživeli smo. Zašto je taj astoreid promenio pravac, nije mi poznato. Od tada, pa do danas, ja sam lično preživeo bar dvadesetak propasti sveta. Ali, evo po ko zna koji put, i ove 2010.godine, dok jedni drugima sa osmehom i uz čašicu nazdravljamo i želimo svako dobro i dug život, tamo nekakvi učeni naučnici tvrde da i meni i vama i planeti Zemlji ptreti nova propast.

Mnogo se sunca te sezone prolilo po nama. Luna i ja smo jednoga dana naprasno spakovali šator i nešto stvari i krenuli na Mljet; znali smo unapred da su tamo neki od naših prijatelja, što ne znači i da su oni očekivali ili želeli naš dolazak. Pridružio nam se i Grom,

Uvek su me uveseljavale reakcije ljudi kada bih im rekla šta sam po profesiji. U poslednje vreme - posebno! U poslednja tri dana, dva puta mi se dešava da ljudima kažem: "Astrolog", a oni meni ponavljaju: "Astronom?", pa se na kraju sve završi skoro pa prepirkom: "-nom?", "-log!", "-nom?", "-log!" Nedoumicu definitivno razvejem tek kada im kažem: "Ne oni što gledaju u zvezde, e, da bi gledali, već oni što gledaju u zvezde i vide u tome neko značenje!" Tada, skoro po pravilu, sledi - zapanjena faca. Iz nje se uglavnom može pročitati da me do tog trenutka nisu smatrali baš tako glupom kao što to moja profesija implicira. I zbunjenost, beskrajna zbunjenost.

.

   Mogao sam imati možda 5-6 godina kada sam se, ne prvi put, susreo sa zgađenim pogledom moje Starije Sestre ( a, mogao bih u daljem toku da je prigodno skratim na SS...hm ?) - ali, povod je ovog puta bio nešto drugačiji...( do tada – uglavnom joj je muku & prezir izazivalo već samo moje postojanje ...)
  Bio joj je rođendan, juli, prelep i topao.
  Jedva susprežući bljuvanje procedila je nešto tipa : „ Ti si insekt....akrep....bljakk ! Mi smo, bre, gospoda, uvek čisti, živimo u vodi, ....ne u rupčagama...Nas...jedu....