Не постоји текст који сам више пута почињао и брисао.

Зајебано.

Мислим, зајебано је писати о реликтима комунизма, свакако.

Moris, francuski glumac i šansonjer, upitan u poznim godinama kako se oseća,  odgovorio je: odlično… s obzirom na alternativu. Na isto pitanje, Orson, još poznatiji američki glumac i režiser, odgovorio je citirajući Ševaljea: odlično… s obzirom na alternativu.

Luis, Španac, veliki filmski stvaralac, također u poznim godinama, u uskom krugu, tokom večere na jednom od filmskih  festivala u Kanu ili Veneciji priča: nedavno, jednog jutra probudim se, i za razliku od prethodnih buđenja, osećam se opušteno, srećno… a ne vidim jasan razlog takvom  iznenadno lepom raspoloženju… onda malo razmislim I zaključim – to je zato što me žene više ne interesuju.

Who cares? (verovatno je da nije otišao na liposukciju).

Zajebavam se, naravno, i nije to tema, ali ako neko hoće da se istakne svojom briljantnom analizom u moru briljantnih analiza o tom komplikovanom slučaju, u kojem se ne zna ko koga jastuči

Многи су говорили да је било лудо скроз.

Да, било је то у оном срећном времену, срећних људи, осим оних које је жуљала политика, породица неоптерећених шта се догађа Микију из Купинова, Кији Коцкар или каквој пластичној сексуалној радници и безбрижне деце  која су скупљала слиџе, играла ластиш, фудбал и жмурке.