Ako predsednik moje države, Republike Srbije, kaže: "Ni jedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja", za mene to može da znači nekoliko stvari (od kojih se neke međusobno isključuju, a neke i ne): a) ja nisam Srbin, jer sam Srpkinja, odnosno - predsednik Nikolić Srpkinje ne priznaje za Srbe, b) ima bar jedan Srbin (doduše ženskog pola) koji priznaje genocid u Srebrenici, a predsednik Nikolić to ne zna, pa mu treba javiti (što ovom prilikom i činim), c) predsednik Nikolić ne priznaje kao Srbina nikoga ko priznaje genocid u Srebrenici, što znači da ja, uprkos činjenici

mr. loader ima da kaže:

Jer, ova deca nisu izabrala da žive na ulici. Tu su ostavljena.  I zaslužuju sve ono što imaju i druga deca, moje dete, vaša deca, sva ona deca koju neko voli.

Да ли и вама неки људи личе на распомамљене пећи-бубњаре? Оне су, сећате се, некада биле врло корисне, али су имале и своје мане. Најпре вас намуче док их потпалите, а када вам је то полазило за руком, толико би се усијале,

 Pitanje “Da li smo stvarno svi jednaki?” bilo je glavna tematika susreta mladih pravnika na seminaru u Somboru u okviru programa “Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji” održanog od 30 juna - 5 jula.

Cilj seminara je da informiše mlade pravnike kako bi, pre svega, imali više sluha za ljudska i posebno manjinska prava koja će kasnije implementirati u svom poslu i životu, a potom saminicijativno edukovati svoju okolinu, studente, srednjoškolce.

Učesnici ovog seminara bili su apsolventi pravnog fakulteta i mladi pravnici koji su kroz intenzivna predavanja

Magazin Mama i Bitka za bebe organizuju konkurs za
Naj-maminu priču

Kakve treba da budu priče?
Priče treba da opišu neke od najlepših trenutaka koje ste imali sa svojom bebom tokom njenih prvih godinu dana. U svakom broju Mame zadaćemo novu temu, a januarska je:

Prva reč moje bebe...

Kako da pošaljete priču?
Dužina priče treba da bude do 2500 karaktera (bez razmaka)
Priču pošaljite na imejl: maminaprica@bitkazabebe.rs, do 31. januara

Krenuli Mali Vuk i Maričin Brat u šumu da uhapse zlu vešticu Gasolinu koja je živela u kući od čokolade...

(Čekajte! Otkud veštici kuća od čokolade?)

Kako bilo... Idu oni tako poljima, šumama i vodom, kad na jednoj ledini ugledaše Dragog Zeku kako đubri baštu sa šargarepama.

- Drž'te lopova! - povika Maričin Brat i dade se u trk.

Mali Vuk pomisli u sebi „koja budala“, jer su svi znali da je Dragi Zeka samo jedan običan zemljoradnik. Ipak, potrča i on za ovim prvim jer se iz lova bez divljači nije dobro vraćati. I nastade tako jurnjava po šumi...

 ...s prošlošću: Francusko iskustvo

Gost autor: dr Predrag Milidrag

viši naučni saradnik, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd

objavljeno u časopisu Filozofija i društvo 23, 3 (2012): 56–77.