gost autor: dylam dop

 

… ćemo iskoristiti segment Ozymandias-ovog intervjua za Novu Express,
 nešto više od deset godina prije “lažne invazije svemiraca”:

    

Ako osnovne jedinice našeg komuniciranja - rečenice jelte - čine iskre naše duše, onda mantra čini plamen. Odakle iskre lete.

Svaka rečenica teži da bude mantra.

Jer dok se iskre, minijaturne zvezde padalice, gase onoliko brzo koliko jarko svetle - plamen se oseća stalno.

I ako bismo mogli da otkinemo deo naše duše, verovatno bi voleli da mu nešto ovako kažemo... ili da on nama kaže...

  ... something ...

 

... a ni bilo kog drugog...

 

 

Eh, Branimire, Branimire, sta si bezveze prck'o, a sad cutis ko zalivena riba. Slusali smo te kad su "u nas" obe strane ulice bile suncane, i sad mi je malo mucno gledati kako matori ljudi od 4, 5, i 6 banki lamentiraju nad tvojim (ne)povratkom, a isto tako i kad gledam tebe kako sedis u Holandiji i teras mak na konac, misleci da ako se vec onaj prvi nije pojavio dvehiljadite,

Some Misunderstanding

 

Ja sam naravno prijatelj moje dece na FB i prijatelj njihovih prijatelja. Elem, evo kako izgleda jedna dzavrljaza na zidu mog sina Viktora. Povod je slika stara 12, 13 godina, kad je bio klinac genijalac i na radnom stolu imao svasta nesto. Sliku je napravila njegova sestra, mislim. Nisam ni znala da postoji, a jos manje da su tako sentis, ekipno.

Ucesnici u dzavrljazi: drugovi iz detinjstva,

 

 

Dragan Bujoševic je jedini direktor RTS a koji je posetio Nišvil. Došao je na koncert Josh Stone u društvu Jelene Milić, Vladimira Vuletića i Nebojše Krstića . Narednih godina Nišvil je bio prisutan na programima RTS-a. Pročitao sam mnogo tekstova iz zlatnog novinarskog doba Bujoševića . On je pročitao samo jedan moj tekst objavljen na sajtu “novinarionline” prošle godine.

Kako je reagovao saznaćete nakon istog teksta:

……………………………………………………………………………..

U 2010. Roky Erickson je sa Okkervil River napravio album "True Love Cast Out All Evil".
Singl 'Goodbye Sweet Dreams' je jedan od klasika sa tog albuma.

ima nešto neobično u spoju dobrog benda i loše organizacije, ispoljeno mahom u tome da će kvalitetan bend izvući stvar čak i kada je na delu očajno loša organizacija. 

iako pretpostavljam da je većina posetilaca ove sajberzone upoznata sa radom benda, napisaću par reči o onome što nouvelle vague meni lično predstavljaju.

nouvelle vague, novi talas, nosi mnoštvo asocijacija na nostalgičnu francusku kulturnu scenu od pre polovine veka. danas, kako god, romantični bend, izvanredan muzički sa supersenzibilnim ženskim vokalima, predstavlja originalnu sponu s umetnošću prošlog stoleća, gde akteri te epohe polako blede iz uspomena, što zbog razumljivog protoka vremena, što od nemirnog i nestalnog života koji ih je prebrzo odneo s pozornice. nouvelle vague spaja to iščezavajuće doba sa novom, galopirajućom, nesentimentalnom, nenostalgičnom, površnom pa čak i surovo materijalističnom erom.

Singrlice, ženska vokalna grupa osnovana 2006. koju čine djevojke iz Samobora i Karlovca, na nedavno održanom 18. Porinu u Biogradu [muzička smotra za diskografske nagrade] nagrađene su u kategoriji najboljeg etno albuma u 2010. godini za svoj drugi album „Made in Tradicija" [14 tradicionalnih pjesama iz raznih krajeva Hrvatske izvedene u savremenim aranžmanima]. Veoma mi se dopalo ono što sam čuo, mislim da vrijedi poslušati i evo mog izbora za blog - međimurska popevka „Mamica su štrukli pekli" i „Izvir voda" iz Dalmatinske Zagore.

 

Bio sam obecao u jednom komentaru u jednom od mojih prethodnih blogova da cu se setiti da 4. novembra 2011. obelezim 20 godina od izlaska jednog od najznacajnijih albuma dvadesetog veka.

Naravno, potpuno sam bio zaboravio na to, ali ipak nisam bio zaboravio potpuno posto sam se evo setio, a posto takodje nikad ne zaboravim da ispunim obecanja (kad ih se setim) evo danas, 8. novembra, stavljam u etar ovaj mali tekstic da podsetimo one koji za ovo vec znaju, a i da mladji narastaj (hteo - ne hteo) nesto nauci...