Nemiri u Engleskoj: jedan pogled

Photo: Lewis Whyld/PA/AP

Grupa Kvin ima u svojoj čuvenoj pesmi "Mi smo šampioni" jednu rečenicu koja obično promakne kad se ova pesma peva u čast velikih uspeha sportista: "No time for losers"

Poslednji događaji u velikim gradovima Velike Britanije navode me na pitanje da li su gubitnici konačno rešili da uzmu stvar u svoje ruke i sami sebi obezbede "njihovo vreme"?

Kad nas je onomad strefila "Tamara" (to je onaj ciklon koji nam je doneo "hiljadugodišnje" poplave) društvene mreže su se "usijale" od raznih teorija zavere, počev od HAARP-a, preko chemtrails "zaprašivanja", pa sve do sukoba belih i crnih magova oko prevlasti nad "srBskim energeCkim poljima". "Presudu" je donela naša politička elita i za sve na kraju bi kriv sam Gospod Bog.

U ponedeljak, dvadesetog juna, leta Gospodnjeg 2016. nad prestonicom naše "nebeske" Srbije, desio se još jedan dogadjaj (po prvi put u novijoj istoriji ... ali stvarno). Ovako je na satelitskom snimku izgledalo formiranje super-ćelije ...

A šta je super-ćelija? E pa to je ono što u Americi izaziva tornada. Mi smo još i dobro prošli pošto konfiguracija našeg terena nije takva da nas tornada vole (mada je u Pančevu primećena "tromba" a.k.a "pijavica"). Doduše grad je napravio lom po mestima gde je nevreme prošlo ali prave nevolje su zadesile naše komšije gde je super-ćelija skupljala dodatnu snagu i na kraju stigla do bratske Rusije (i posle čik da neko kaže da mi nikada u istoriji nismo bombardovali Ruse!)

Pre kratkog pregleda utisaka sa generalne probe drugog polufinala, par odgovora na pitanja o tome kako se ponašaju "naši" ovde u Oslu. Već sam napisao da Milana Stankovića čuvaju daleko od noćnog provoda i to je pravo svake delegacija ma koliko se ne slagali sa time. Naprosto, svako

Prošle nedelje, dopao mi je ruku ženevski "Les Temps". Negde na dnu stranice naiđoh na kratku vest o izboru Vuka Jeremića za predsednika Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija. Mali značaj posvećen ovoj vesti bio je u potputnoj suprotnosti načinu na koji je ona propraćena u našim medijama. To me je dodatno zbunilo jer "Les Temps" je poznat po tome što pažljivo prati događaje u Ujedinjenim Nacijama, a Švajcarska je snažno podržala Vuka Jeremića. Sve u svemu, bilo je za očekivati veći naslov, ako ne i vest na naslovnoj strani.

Naravno, Jeremić je naš čovek, a naši mediji su skloni jakom spinu. Jeremić je čak izjavio da je njegov uspeh u diplomatiji jednak osvajanju svetskog prvenstva u fudbalu (čudo nije pomenuo Vimbldon). Sve u svemu, cela situacija me je zbunila te sam morao da rešim ovaj "cognitive dissonance" tako što sam se obratio za pomoć prijatelju koji se bavi diplomatijom. Evo nekoliko njegovih pojašnjenja....

Danas će valjda konačno hrabri Feliks Baumgartner pokušati da ostvari svoj san: da skoči sa granice svemira.

X puta do sada sam napisao da nisam ljubitelj istorijskih analogija i/ili paralela. Po sebi one su pojednostavljenja - sve specifičnosti istorijskih trenutaka / događaja / ličnosti [čega god] moraju biti dobrano potkresane da bi stale u kalup analogije.

Leteo čovek balonom i shvatio da se izgubio. Odluči da se spusti niže i primeti čoveka na zemlji pa povika:

- Izvinite, možete li mi pomoći? Obećao sam prijatelju da ću se sresti sa njim za sat vremena ali ne znam gde sam.

Čovek mu odgovori: Nalazite se u balonu na nekih 10 metara od tla, na poziciji 44°48'45.85" severne geografske širine i 20°27'2.79" istočne geografske dužine.

- Vi mora da ste inženjer, povika balonista.

- Da jesam, odgovori čovek. Kako ste znali?

- Pa, sve što ste mi rekli je tehnički ispravno ali ja i dalje ne znam šta da radim sa vašom informacijom ... u stvari i dalje sam izgubljen. Iskreno rečeno niste mi ni od kakve pomoći povika balonista.

Čovek mu odgovori: Vi mora da ste menadžer.

- Kako ste znali?! zapita balonista.

- Pa, ne znate ni gde ste ni kuda idete. Popeli ste se na poziciju zahvaljujući toplom vazduhu. Obećali ste nešto a nemate pojma kako da obećanje ispunite i još očekujete od drugih da reše vaš problem. Činjenica je da ste u istoj situaciji u kojoj ste bili i pre nego što smo se sreli ali nekako sam sada ja kriv za to.

Po svemu sudeći pomeranju kazaljki na satu (bar u Evropi) je odzvonilo. Evropska Komisija će predložiti ukidanje tzv. DST (Daylight Saving Time) sistema tako da se više neće, dva puta godišnje, pomerati kazaljke na satovima. Medjutim, neće se jednostavno samo ukinuti "letnje" računanje vremena, nego su organizovali anketu gde su gradjane pitali šta oni žele ... tj. koje računanje da zadrže.

Lično smatram da je to malo tupavo pitanje, tj. uvodjenjem globalnih vremenskih zona, definisane su širine zona i vremenske razlike zavisno od rastojanja u odnosu na osnovni meridijan. Po tom sistemu "zimsko" računanje je ono pravo. "Letnje" je bila caka za povećanje ekonomskih efekata (koja je pokazala prilično slabe efekte). Na svu tu suludost "birokrata iz Brisela" se naravno nadovezala i naša poslovična borba za "večito leto" tj. arlaukanje kako smo mi u pogrešnoj vremenskoj zoni koju smo uveli zbog "mrske" SFRJ.

Koliko god da neki ljudi više voleli letnje računanje vremena (pa "lobiraju" da mi predjemo u vremensku zonu u kojoj je Grčka) mi zapravo jesmo u pravoj vremenskoj zoni.

 

 

Ovo je blog koji sam napisao pre tačno 5 godina, 31. marta 2017. godine, a povodom izbora tog proleća, i sada ga ponavljam. Nisam u njemu ništa menjao, sve je isto kao što smo i mi isti. Možda može da vam bude dosadan, ali možda će neko da nađe nešto zanimljivo.

 

 Gradić St. Pierre posle erupcije vulkana 1902. godine

 

Vi stalno pričate o događajima, a ne o onome što se zaista desilo – (TS

 

Osama bin Laden je ubijen u nekoj pakistanskoj zabiti. Barak Obama saopstio je ovu informaciju nekada tokom  noci izmedju prvog I drugog maja.ucinivsi tako cin beatifikacije bivseg pape drugorazrednim dogadjajem. Dok se hiljade Amerikanaca okupljaju u blizini Bijele kuce u Washingtonu trijumfalno likujuci zbog smrti Bin Ladena, sve me to podsjeca na slicne scene u Benghaziju