Severn Kuji-Suziku imala je samo 12 godina kada je održala čuveni govor na Samitu o Zemlji Ujedinjenih Nacija u Rio de Žaneiru 1992. godine. Jedno dete uputila je jasne poruke predstavnicima svih zemalja sveta. Govorila je o krčenju šuma, hemikalijama u vazduhu, problemima sa otpadom, pohlepi i biljnim i životinjskim vrstama koje nikada nećemo moći da oživimo. Koliko god njen govor bio dečiji i u neku ruku romantično idealistički, poruke su bila jasne:

Ako ne znate kako da promenite stvari, nemojte ih još više pogoršavati.

Ako ja izgubim budućnost, to nije isto kao ako vi izgubite izbore ili nekoliko poena na berzi.

Ako je dete sa ulice koje nema ništa spremno da deli sa drugima, zašto su oni koji imaju sve još uvek toliko pohlepni?

Za svog dosadašnjeg života, sanjala sam o krdima divljih životinja, džunglama i prašumama punim ptica i leptira, ali sada se plašim da će oni opstati dovoljno dugo da ih moja deca vide.

3. Zanemeli i srećni

*
Noćni mraz, ali zato jutro sunčano i vedro. Još pre svitanja, Maks je zauzeo mesto iza svog stativa, čekajući izlazak Sunca. Strast fotografa.

Ozloglašeni "Shankill Butchers" harali su Severnom Irskom sedamdesetih godina prošlog veka. Grupa Alsterskih dobrovoljaca, koja se suprostavljala organizaciji IRA, zapravo nije bila ništa bolja od njih, nama mnogo poznatijih terorista!

Šta više, njihova ozloglašenost i metodi s kojiim su se obračunavali s svojim neistomišljenicima bili su najgora zverstva koja je teško i prepričati. Ali, krenućemo redom, jer je to zapravo veoma

Ili, kako videti 2000 vrsta za što manje para?

Ptičarenje kroz pustinju (Namibija)... Foto (c) The Biggest Twitch

Posle nekog vremena provedenog u muvanju po kako-tako očuvanoj prirodi, ali i betoniranim obalama reka, pa čak i komunalnim deponijama – sve to u potrazi za pticama, počne da vas kopka kako da pronađete još vrsta, koliko ih je uopšte moguće posmatrati za života? Evo kako se stiže do 4000 ili 8000 posmatranih vrsta; ali, kako uopšte stići do prvih 1000 ili 2000?

29. januar

Iako sam skoro deset dana u Čileu, nisam baš imala prilike da upoznam prave Čileance, da steknem neki određeniji utisak o njima. U nekom od tekstova pomenula sam da me Panamerika, ruta kojom se krećem, najviše podseća na Camino de Santiago - mnogo putnika, nomada, stranaca uopšte, a lokalno stanovništvo naviklo na njih i manje-više sve gleda kroz turizam. Međutim, čak i tako, počinjem da polako upoznajem ovaj narod.

Juče, šetam Puerto Natalesom, gradićem u kome se odmaram nekoliko dana čekajući bolje vremenske prilike za vožnju kroz nacionalni park

Dragi prijatelji,

dok čekamo premijeru dokumentarnog filma "Sajmište - istorija jednog logora" (subota i nedelja 20.00 TVB92), imam izuzetnu čast da vam predstavim još jednu premijeru. U pitanju je internet premijera dokumentarnog filma "Prošlost traje zauvek". iz 2006. godine. Imate priliku da po prvi put vidite ovaj dokumentarni film u celosti na blogu b92. Film traje 77 minuta.

Ne bi bilo ništa čudno sa spotom albanske pevačice Ere Istrefi - onako, bleda vokalna i izvedbna kopija Lejdi Gage i Rikače... khm, pardon, Rijane; da se ne dešava u napuštenom i oskrnavljenom zdanju crkve Hrista Spasa u Prištini, zadužbini počivšeg Patrijarha Pavla.

Divno je da dva meseca nakon povratka sa ekspedicije prica o Antarktiku, zastiti zivotne sredine, iskustvu i dalje zivi i objavljuje se u medijima..... svakako prica je tek pocela i nastavice da se razvija i dalje...

Poslednji tekst objavljen je u dnevnim novinama Press i ovom prilikom zelim da ga podelim sa vama. Nadam se da cete uzivati i jedva cekam komentare, misljenja....

 http://www.pressonline.rs/sr/kofer/treba_znati/story/100309/Antarktik+-+Čudesna+lepota+ledene+pustinje.html

Upravo sam pogledao zanimljivu emisiju na televiziji o tome kako su ove dve kompanije, USAID i IREX, donirale, praktično postavile nezavisnu medijsku scenu u Srbiji na noge. Mnogobrojni ugledni novinari iz Srbije su govorili u svim superlativima o pomoći koja je tokom više od decenije stizala ugroženoj novinarskoj profesiji u Srbiji. Čelni ljudi iz B92 i ANEM-a su bili puni svake hvale za ulogu USAID-a i IREX-a. U finansijskim terminima, ta pomoć je vredela, prema Veranu Matiću, 38 miliona dolara. 38 miliona dolara, kada pripada jednom čoveku, zvuči jako mnogo. Ove pare su ipak razdeljene po celoj Srbiji, na mnoštvu projekata, tako da to i nije toliko mnogo, posebno ne za američke standarde.

Između ostalih, i ovaj web na kome se mi javljamo, kao i TV B92, postoje zahvaljujući američkoj pomoći. Tokom emisije na trenutak se i pojavio snimak dragog nam bloga (u prvom planu je bio  blog marca de manccinija, nadam se igrom slučaja, da nije Завера!), kao i meni lično veoma dragog, prvog foruma b92.

Nekoliko snažnih utisaka је emisija ostavila na mene.