Inspirisalo me neshto shto sam chitala skoro a ne znam gde...dakle...

Idete u biblioteke jel da? Dali ste nekad nashli neshto u knjigama, neshto shto ne pripada tamo, neshto kao listic papira za telefonskim brojem? Mozhda ste chak i pozheleli da okrenete taj broj? Mozhda ste imali prilike da nadjete shtapic za chishcenje ushiju, metak, pilule, pornografiju, novac? Ja sam nalazila bube u starim knjigama, cvet lepo osushen i spreman za herbarijum,

 

Zima 2012. je nemilosrdna, snežni nameti su paralisali život u Srbiji. I dok ljudi uglavnom čekaju da im neko očisti ulice i puteve, proklinjući klimatske prilike i nadležne komunalne službe, Nune TV emituje primer ličnog i nehonorisanog doprinosa građanina-pojedinca u borbi protiv smetova u Beogradu. U akciji osvešćivanja javnosti promovisan je i specijalni model lopate za efikasno čišćenje snega.

... ili što bi stari Latini rekli "Ploviti se mora, živeti (baš i) ne"

 

Skoro tri četvrtine površine planete na kojoj živimo je prekriveno vodom. Zato nije ni čudno što je ljudsko biće od davnina koristilo mora i okeane za transport dobara sa udaljenih tačaka poznatog im sveta. Jedna od prednosti pomorskog transporta je što nije bilo potrebno graditi puteve i pruge, probijati nepristupačne planinske vence pa čak ni obezbedjivati energiju za pokretanje prevoznog sredstva (dugo se za to koristila snaga vetra) a količina robe, koju je na ovaj način moguće transportovati, u poredjenju sa ostalim vidovima transporta, čini pomorski transport najjeftinijim.

Medjutim, za razliku od putovanja kopnom, gde najveća greška koju možete načiniti jeste da skrenete pogrešno na nekoj raskrsnici i da time produžite vreme provedeno u putu (što naravno takodje može da bude nezgodno ako ostanete bez goriva), putovanje morem u pogrešnom smeru može lako da dovede do nesreća koje mogu imati mnogo šire posledice po okolinu (npr. izlivanje nafte iz nasukanih tankera ili prekid podmorskih komunikacionih kablova koji povezuju kontinente)

Iz tog razloga se pomorskoj navigaciji posvećuje mnogo veća pažnja nego kopnenoj a ovaj tekst će pokušati da pruži samo maleni uvid u izazove koje navigacija morima i okeanima nosi.

... 15 mijilardi Evra za prve dve godine, 80 milijardi za 7 godina (2014. - 2020.) a sve za podršku istraživanja i razvoja u EU i u ovom programu pridruženim zemljama izvan EU u koje spada i Srbija.

Ovaj program se u strukturi razlikuje od prethodnih tako da mu ni ja ne znam detalje. U svakom slučaju svi koji su zainteresovani, a trebalo bi da ih bude mnogo, bi morali da potroše više dana u čitanje materijala, počevši od linkova koji su uključeni ovde, pa pretraživanja po internetu.

Nešto više o današnjoj objavi - LINK. 

Prvi pozivi za aplikacije - LINK.

Ovo je odlična šansa za sve koji ili imaju dobre istraživačke ideje ili mogu da se uključe kroz prototip-projekte.

 

Da ne bih gubio vreme na prevođenje, koje je u mom slučaju ionako uvek sumnjivog kvaliteta, a i pošto je teško uključiti se u ovaj program bez dobrog pasivnog poznavanja Engeskog jezika, prenosim delove iz maila što sam dobio, sa linkovima, u originalu: 

Bez ikakve namere, nekako spontno, ušao sam u fazu vrlo interesantnog, čak inspirativnog haosa i ludila. I to na dva nivoa. Prvi se tiče tehnologije, a drugi spoznaje.

O prvom (haos):

Za one koji su na svet stigli sredinom prošlog veka, pa čak i kasnije, moderna tehnologija je sve misterioznija i nerazumljivija. Hoću da kažem: možda je sve to nekom klincu danas jasno, ali ja sam prilično siguran da ovaj svet jednostavno nije realan. Jer kako je moguće da Vikipedija i takve stvari postoje? Danas odleti raketa na Međunarodnu svemirsku stanicu a to već piše u Vikipediji, sve sa slikama. Vide se kosmonauti kako lebde i mašu nam. Pa nemoguće je da se svakodnevno, već više od decenije, ažurira milion raznih članaka i to još volonterski. A Viki je samo jedan banalan primer. Uzmite komunikaciju. Deset hiljada godina su se za sporazumevanje na daljinu koristili dimni signali, pa glasnici, golubovi pismonoše, dozivanje i dovikivanje s brda (ojha! ej!) itd. sve do modernog doba kada su se pojavili telefon i telegraf. E, ali danas je već i to moderno doba s telefonima i telegrafima davno prošlo vreme. Pluskvamperfekat. Znate ono: „behu jednom telegrafi". Kada sam kao mlad prvi put video magnetofon Revoks nedelju dana sam imao groznicu od uzbuđenja zbog savršenstva tehnologije i ulicom sam išao u bunilu, kao somnabulist. Jednom skoro da sam se izgubio, ali sad, to je druga priča. A danas mladi ljudi i ne znaju šta je to magnetofon. Kao načuli su nešto, videli u nekom istorijskom filmu, ali nisu shvatili tačno čemu to kad je nepraktično i kada se zvuk može snimiti digitalno.

Zadnjih par dana na raznim blogovima pomalo pričamo o tome koji su fotoaparati najbolji. Preporukama su se najviše istakli NNN i ecce-florian.

 

NNN kaže:

Da gomila stvari razvijenih u okviru novih tehnologija za industriju rata završi i kao nešto korisno za obične ljude, znam čak i ja. Zato me je otvorilo u faci kada sam procitala da će izraelski vojnici dobiti specijalne čarape koje mogu da se nose neprekidno dve nedelje, a da ne počnu da smrde niti izazovu pojavu gljivica na stopalima, kako izveštava izraelski dnevnik Mariv. Super

Imam zadovoljstvo da ugostim Ivana Grujića i Ivana Branisavljevića, koje poznajete sa mojih ranijih blogova o elektronskim narodnim inicijativama - ovaj put sa sjajnom novom e-Inicijativom: uvođenjem elektronskih javnih rasprava zakona (eJavne rasprave) - tj uvođenjem obaveznosti elektronske javne rasprave u proceduri donošenja zakona. Pročitajte njihov tekst - i pridružite nam se u podršci inicijativi!

 

Da nešto ne bi funkcionisalo kako valja izgleda da uopšte nije neophodno da bude u državnom vlasništvu (mada je to obično i potreban i dovoljan razlog). Ne daj Bože neke vanredne situacije tokom vikenda - verovatnoća da će se optimalno rešiti možda je i manja od procenjivane da komadi onog rashodovanog satelita nekoga pogode (beše 1:3200?).
(EDIT: Čak ni kola sa inkubatorom iz Beograda ne idu vikendom u unutrašnjost po prevremeno rođenu decu kojoj je neophodno zbrinjavanje u Institutu za neonatologiju!)

Izgleda da se ne preporučuje ni pucanje hosting servera (ako već nekad mora i da se desi) pred vikend i tokom vikenda.

Jutros me je prijatelj koji postavlja i održava sajtove mnogih firmi gotovo usplahirano pitao imam li nekoga u medijima ko bi mogao da pomogne, pošto on nema načina da stigne do odgovornih. Ispostavilo se da nemam (pošto oni koje poznajem nisu bili voljni da istražuju na tu temu). Ali, ponudio sam mu prostor na Blogu.

Evo šta je napisao:

Ja sam naravno prijatelj moje dece na FB i prijatelj njihovih prijatelja. Elem, evo kako izgleda jedna dzavrljaza na zidu mog sina Viktora. Povod je slika stara 12, 13 godina, kad je bio klinac genijalac i na radnom stolu imao svasta nesto. Sliku je napravila njegova sestra, mislim. Nisam ni znala da postoji, a jos manje da su tako sentis, ekipno.

Ucesnici u dzavrljazi: drugovi iz detinjstva,