2019-03-03 10:33:20

Mušterijino putovanje

jinks RSS / 03.03.2019. u 11:33

Sigurno vam se nekad desilo da nešto kupite, pa da se posle čudom čudite šta vam bi. Što i nije nešto preterano čudno, posebno kada se pogleda do kojih sve granica različite firme idu kako bi nas navele da kupimo baš njihove proizvode. To, do kakvih se sve detalja ide - neko bi pomislio da je na kraju nemoguće uopšte išta i prodati ili kupiti (ili što bi rekao Zenon, da je u stvari nemoguće napraviti ijedan korak). A, ipak, jeste.

 
2011-06-11 19:17:30

Može li virtuelni rat prerasti u pravi?

Dragan Pleskonjic RSS / 11.06.2011. u 20:17

Da li se virtuelni rat može pretvoriti u pravi? Drugim rečima: da li sajber napadi u računarskom svetu mogu da dovedu do rata u stvarnom svetu tj. do upotrebe pravog oružja i pravog rata i gde je granica? U budućnosti se to lako može desiti. Sjedinjene Američke Države razmišljaju o tome da sajber (računarske) napade na njenu infrastrukturu, računarske i informacione sisteme i mreže, smatraju aktom rata, a Pentagon zagovara mogućnost da koristi oružane snage kao odgovor na računarske napade. Ovim se otvaraju brojne ozbiljne dileme, pravne, tehničke, ali pre svega moralne - moglo bi se reći: otvara se Pandorina kutija i teško je pretpostaviti do čega to može dovesti.

 
2010-11-02 16:48:15

Shift Happens

njanja_de.manccini RSS / 02.11.2010. u 17:48

 

Dr Scott McLeod (obavezno kliknite na sve moguće linkove na njegovoj webstrani), profesor na Iowa State University i direktor UCEA - Center for the Advanced Study of Technology Leadership in Education (CASTLE) ima svoj blog na kome je juče kompajlirao listu videa koju on misli da svi koji se bave školstvom (ja bih rekla: uključujući i roditelje) moraju da pogledaju jer način na koji uče naša deca danas, je sasvim drugačiji zahvaljujući tehnologiji. Moramo se prilagoditi promenama koje su

 
2014-07-20 20:56:20

Pred rat

Dragan Pleskonjic RSS / 20.07.2014. u 21:56

Ne znam zašto, ali jedna vic-pitalica iz 1990. godine mi je ostala urezana u sećanju. Tada sam živeo u Zagrebu, a kolega, koji inače i nije bio poznat po pričanju viceva, sretne me jedan dan i kaže:

- "Da li znaš ko je bila najbolja teniserka Jugoslavije pre rata?" - pita to, a oči mu se cakle. Očito je bilo da uživa u mom pokušaju da se setim koja bi to teniserka mogla biti najbolja pre 1941.

- "Ne znam, zaista." - odgovorih ja posle nedugog razmišljanja i nastavih: "Hajde reci mi koja?"

 
2016-05-16 14:05:35

MEHANIKA BESMISLA

docsumann RSS / 16.05.2016. u 15:05

marcelduchampa8-500x631.jpg

Marsel Dišan, autoportret

 

Tamo gdje se preciznost tehničkog crteža rastače u eteričnost akvarela ili iskrivljuje u kakvu apstraktnu sliku,  a proračuni na kojima je zasnovano njegovo dimenzionisanje preslažu u stihove slobodne rime, e tamo  nastaje i ova priča.

 
2016-06-04 16:48:25

Navigare necesse est, vivere non est necesse

a_jovicic RSS / 04.06.2016. u 17:48

... ili što bi stari Latini rekli "Ploviti se mora, živeti (baš i) ne"

 bh12.png

Skoro tri četvrtine površine planete na kojoj živimo je prekriveno vodom. Zato nije ni čudno što je ljudsko biće od davnina koristilo mora i okeane za transport dobara sa udaljenih tačaka poznatog im sveta. Jedna od prednosti pomorskog transporta je što nije bilo potrebno graditi puteve i pruge, probijati nepristupačne planinske vence pa čak ni obezbedjivati energiju za pokretanje prevoznog sredstva (dugo se za to koristila snaga vetra) a količina robe, koju je na ovaj način moguće transportovati, u poredjenju sa ostalim vidovima transporta, čini pomorski transport najjeftinijim.

Medjutim, za razliku od putovanja kopnom, gde najveća greška koju možete načiniti jeste da skrenete pogrešno na nekoj raskrsnici i da time produžite vreme provedeno u putu (što naravno takodje može da bude nezgodno ako ostanete bez goriva), putovanje morem u pogrešnom smeru može lako da dovede do nesreća koje mogu imati mnogo šire posledice po okolinu (npr. izlivanje nafte iz nasukanih tankera ili prekid podmorskih komunikacionih kablova koji povezuju kontinente)

Iz tog razloga se pomorskoj navigaciji posvećuje mnogo veća pažnja nego kopnenoj a ovaj tekst će pokušati da pruži samo maleni uvid u izazove koje navigacija morima i okeanima nosi.

 
2011-05-04 09:12:13

Ja i Fejs, fejs tu fejs

Jelica Greganović RSS / 04.05.2011. u 10:12

Lajkovac-nune.jpg

Sve je počelo početkom. Na kom je meni objašnjavano da dok me nema na Fejsu, nema me uopšte. Kao onomad na najboljem prijatelju Guglu. Ako nisi izguglovan, piši kući propalo i izvini se Majci Prirodi zbog loše investiranog udisanja vazduha. Dobro... Prestolonaslenik je dobio dozvolu da Dobroajdeupišimetamo i Javimipamevišeostavinamiru. ItiiFejsBuk. Mogu vam reći, nije bolelo. Ni primetila ne bih da me je umrežio, da se vrata dečije sobe nisu treskom istrgla iz šarki. Preko njih je solističkim stampedom, rušeći i gazeći sve fiksirano ili presporo da mu se makne sa puta, u dnevnu sobu upao Mali Sin. Atila Bič Božji je u konkurenciji sa njegovim nastupom bio divalj taman kao Mahatma Gandi posle mesec dana prehranjivanja samo fotosintezom.

 
2009-05-11 18:49:12

Wolfram Alpha

njanja_de.manccini RSS / 11.05.2009. u 19:49

18-og Maja nova search engine bice lansirana zvanicno. Zove se Wolfram Alpha i osnivac je Stephen Wolfram, matematicar/fizicar iz Engleske i naravno njegov tim od 250 kolega. Prosle nedelje neki su imali prilike da pogledaju Wolframovu prezentaciju koja je odrzana na Harward Law School. Inace Stephen Wolfram je creator popularnog sowtvare-a Mathematica (pitajete Marca za

 
2009-02-28 03:36:22

Greb-greb neposredna demokratija

Goran Vučković RSS / 28.02.2009. u 04:36

Scratch-Card.jpg 

Videvši danas blog gospodina Šabića „Građanska inicijativa vs. visoki administrativni kapaciteti“, počeo sam da razmišljam o jednoj ideji, na izgled paradoksalnoj i besmislenoj: kako omogućiti MUP-u da potpuno trivijalno uradi proveru potpisa narodnih inicijativa i peticija. U stvari – da je i ne radi – da svaki potpis bude garantovano validan (i proveren u odnosu na dupliciranje) u trenutku potpisivanja inicijative.

Zdravi cinici (što bi rekla gordanac) će se odmah zapitati zašto gubim vreme na ovo i mislim da je uvesti tako nešto uopšte realno izvodiva stvar – pošto je to ozbiljna subverzija moći državnog aparata i monopola vlasti političkih partija u odnosu na pojedinca, nosioca glasačkog prava. Takvima sa zadovoljstvom priznajem svoju naivnost i nudim misao Viktora Igoa: nema te armije koja će sprečiti ideju čije je vreme došlo. Moram da priznam da sam vrlo radoznao da li je ovo jedna od takvih ideja. You may say I’m a dreamer, reče Lenon u svoje vreme. Ali – kao i kod sličnih ideja na par mojih blogova ranije – nije važno da li ćemo postići nemogući cilj – već i sam put ka njemu je nagrada.

Toliko o sanjarenju – a sada konkretno.

 
2012-01-15 12:27:39

Ima li života bez mobilnog telefona?

Dragan Pleskonjic RSS / 15.01.2012. u 13:27

Da li poznajete nekoga ko ne koristi mobilni telefon? Verovatno ne ili veoma mali broj njih. Ali zato sigurno poznajete mnoge koji sobom nose i po dva (jedan privatni, drugi službeni), pa čak i tri telefona. Sprava koja se masovno pojavila u našim životima pre 10, 15 ili najviše 20 godina, postala je toliko neizostavna, da se ponekad zapitamo: Kako smo mogli da živimo bez mobilnog telefona?

Mogu se videti različite, često zanimljive situacije, a anegdote su brojne. Da izdvojim jednu staru: neki kažu da je jedno vreme Crna Gora važila za zemlju sa najvećom penetracijom mobilnih telefona na tržištu (skoro duplo više mobilnih telefona nego stanovnika). Stvar ponosa i statusa je bila imati barem jedan mobilni telefon. Ali i konfiguracija terena je doprinela tome da mobilni telefon postane vrlo popularan.

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana