Evo josh jedna studija koja je objavljena u petak 5-og decembra u BMJ (Engleski jurnal), a pisala o tome Pam Belluck u New York Times-u. Dr. Nicholas A. Christakis, sa Harvard Medical School i James H. Fowler profesor na departmentu politichkih nauka sa Universita u Californiji - San Diego, doshli su do zakljuchka da je sreca zarazna i da je ljudima drago kad komshija kupi novu kravu (da se tako izrazim).

U New York Times-u je pre neki dan Juliet Macur pisala o genetskom testu koji je dostupan od 1-og decembra ovde u USA. Kompanija Genetic Technologies iz Australije nudi ACTN3 test za utvrdjivanje sportskih gena kod male dece. Test je $149 i u Americi se nudi preko privatne kompanije Atlas, koja je u vlasnishtvu bivsheg kondicionog trenera sa Universiteta u Nebrasci (Lincoln). Test je veoma jednostavan jer zahteva samo uzimanje primeraka pljuvachke iz usta pomocu shtapica slichnom onome za chishcenje ushiju. Resultati se dobijaju u roku od 3 nedelja. Reslutati testa stizhu kao neka vrsta sertifikata

Desilo se i to. Znala sam da ce da dodje do ovoga kad tad. Pregazili choveka u momentu kad je otvorao prodavnicu. Black Friday rasprodaja je kriva za smrt jednog radnika iz Wal-Mart-a. Kupci koji jure rasprodaje ko pomahitali pregazili choveka u momentu kad je otvarao vrata kako bi oni ushli. Kad je doshla policija kupci nisu hteli da izadju napolje dok traje uvid jerbo oni chekali ispred prodavnice u red cele noci sve do 5 ujutru, kad im vrata otvorio chovek koga vishe nema. Eto zashto ne volim Black Friday i zashto nikad nisam ishla da jurim rasprodaje bash danas. Ima tih rasprodaja uvek,

"The way to achieve inner peace is to finish all the things you have started and have never finished."

Neki struchnjaci (iliti kvazi struchnjaci) savetuju da ako zhelimo da postignemo unutrashnji mir treba da zavrshimo sve stvari koje smo zapocheli nekada a nikad ih nismo zavrshili. Nekako mi je bilo teshko da verujem da je ovo nachin da dodjem do unutrashnjeg mira, a prilichno sam sigurna da to i nije jedini nachin. Ali reshih da poslusham savet. Tako ja krenula kucom i trazhim shta sam sve zapochela a nisam zavrshila. Nemate pojma kolko sam stvari nashla. Nije ni chudo shto se

pocheo mi dan bash bezveze. nisam spavala dobro (al to i nije neka novina za one koji me znaju). spremila se i doshla na posao. sve normalno, nema nikakve frke. mnogo od mojih kolega dolaze oko 9 ujutru a ja volim da krenem od 7. ta dva sata su mi ko melem za dushu jer sam sama samcata. to vreme iskoristim da sredim inbox, odgovorim ljudima i takoto. nashla sam ovaj snimak u inboxu i htela sam da podelim s vama. meni je sad super raspolozhenje jer sam se setila svojih roditelja i mnogih drugih koji su vozili ili josh uvek voze yugo. ja sam volela taj auto. a vi?