Ne sećam se kako sam otkrio Jožu. I Besu. Ali znam da mi je taj plovopis tada otkrio svet.

Više puta sam ga čitao i jedrio, što opijen, u mislima, što trezan po Kornatima... dobro, ne baš sve vreme... jednom sam, ne tako trezan, držao kormilo u moreuzu, fokusiran na to da jedra budu savršeno napeta, besprekorno trbušasta... zaboravljajući da proverim kurs... pa sam prateći napetost jedara, skrenuo za 90 stepeni, što u tesnacu znači: pravo u obalu...

Ovog vikenda sam ponovo pronašao onog crnog galeba koji je kod nas retkost, a o kom sam vam već (više puta) pričao. Otkrio sam ga na istom mestu gde se i prošle zime zadržavao, samo što sam ovog puta ja našao način da mu priđem mnogo bliže. Prvo sam napravio nekoliko dokumentacionih fotki mobilnim kroz durbin 25-60×65 Swarovski STX – iz ruke (tj. bez adaptera), a onda mi se ispraznila baterija. Kako galeb nije pokazivao znake želje da ode ma kuda, otišao sam kući po foto-aparat i napravio još jednu seriju slika.

Pošto je 14 godina nakon afere Balkanske ptice – za koje vreme je brojnost grlice u Srbiji opala za 30% – Ministarstvo poljoprivrede 25. juna konačno zaštitilo makar jednu od dve tražene vrste, narečenu grlicu, danas je Koalicija NVO Srbije za zaštitu ptica dobila poziv na novi sastanak, a u vezi sa, kako rekoše, „razmatranjem statusa zastite grlice Streptopelia turtur“.

Aj’ vi sad meni recite, ako je odluka već donesena, potpisana i objavljena, te tako postala pravosnažna, evo, nema ni mesec dana, šta tu još ima da se priča?

The architects of our doom
Around their tables sit
And in their thrones of power
Condemn those they've cast adrift
Echoes down the city street
Their harpies laughter rings
Waiting for the curtain call
Oblivious in the wings

DAN PRVI

Gost-autor Čeda Vučković

Sreda veče, poziv sa mobilnog telefona. Identifikacija na displeju mi ukazuje da se „kuva“ neko ptičarenje, znam jer me zove Manasko: “Ne bi bilo loše da dan iskoristimo za posetu Rusandi”.

Hmm, obećao sam ženi da se ovog puta neću dugo zadržati i da me čekaju na ručku, ali brate jednom se živi, zato vozi Miško.

Videh na jednom lovačkom forumu temu, pa parafraziram “šta sve nosite na teren, mimo onog baš obaveznog” (a što bi kod ptičara bili dvogled, ključ – tj. priručnik za identifikaciju ptica i beležnica, sve češće i foto oprema), pa su odgovori išli od labella do šešira, obično oko litra vode, te od pljoske ("nije to za tebe da piješ, vec da ponudiš") do, meni najzanimljivijeg, doručka za 2-3 osobe ("sendviče nose sebični ljudi - ne mogu nikog da ponude, nego se nosi kulen, crni luk, itd, sve sto može da se naseče i podeli, količina za dvoje-troje")...

Ukratko, metoda je sledeća: dođeš, pregledaš, prebrojiš. Jednostavno, zar ne? Pa ipak, mučim se s ovim tekstom već neko vreme. A pre kojih 16 zima sam baš o tome pisao u poslednjem broju Evropljanina, onom na čijoj je naslovnici Ćuruvija iza rešetaka, koje nije doživeo da vidi jer je odstreljen dve nedelje kasnije, a ja još ne znam ni izvršioca, ni nalogodavca, iako me svakog dana uveravaju kako (sam dovoljno glup da) živim u tzv. pravnoj državi.

Ispred narečene opštine je zamka koja sasvim bukvalno slabovide i slepe mami u smrt. Dok nadležni, samo 30 metara odatle, pojma nemaju.

Naime, ispred opštine se pruža Ustanička ulica koja u tom delu ima po dve trake u svakom pravcu, u sredini odvojene ostrvom. Pešački prelaz se tako prostire u dve odvojene deonice, do i od ostrva. Zeleno svetlo za pešake na jednoj deonici ide uporedo sa zelenim za vozače na drugoj.

KA AFRIČKIM INTEGRACIJAMA

Gost-autor Voki Vasić

Onomad u Narodnoj, Čanak iznenadio i Vučića i sebe, toliko da je morao da se još doobjašnjava na nekim televizijama. I to o afričkim grlicama. Ozbiljni ljudi koji se razumeju u očuvanje prirode i u tice, jako su se potresli, uzrujani su celu nedelju dana i kažu da nikad nisu čuli toliko gluposti, besmislica i bezočnih laži. Smatraju da se mora nešto preduzeti da bi se sprečilo od Premijera najavljeno skidanje netom proglašene obustave lova na grlice u Srbiji, vrste čiji je pad populacije nalik onome koji je prethodio čuvenom istrebljenju goluba selca u Americi 1914. Neupućeni teško mogu da razumeju o čemu je reč, ako ne znaju da je povod skandalu nastao kad je Ministarstvo poljoprivrede i koječega donelo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o proglašavanju lovostajem zaštićenih vrsta. Njime se proglašava zabrana lova na grlicu do 31. marta 2017, upravo na osnovi procena stručnjaka o rapidnom smanjenju broja grlica u toku niza uzastopnih godina. Tako se to radi u svakoj (neću da kažem uobičajeno „normalnoj“) zemlji sa uređenim lovstvom. A onda se u Parlamentu pojavio Čanak i napravio dar-mar.