„ Svet je čudna pojava, igra varki i ono što vidmo kao jasan oblik, u stvari krije neke ideje koje možemo samo  delom odgonetnuti, ali jedino ako verujemo i poštujemo", piše cenjeni japanski pisac  svom prijatelju u Nju Orleansu. Ove reči su došle od jednog od od prvih lučonoša japanske kulture, koja se otvarala u Mejdjo periodu. Pukom sudbinom on nije bio Japanac, već naturalizovani Jenki, poreklom Grk i Irac. Ženidbom postaje i Japanac i to će ostati do kraja života. Njegovo kapitalno delo „Kvaidan" će ustanoviti jedan poseban oblik priče o natprirodnom koji

    Posle niza supkulturnih pokreta koji su zapljusnuli svet počev od tedsa, modsa, hipika, pa preko pankera, darkera, rejvera, grandžera pa i domaćih dizelaša polako je u prvi plan izbio novi pokret čijoj sve većoj popularnosti je najviše kumovo internet, stvarajući jedan od najmasovnijih pokreta u istoriji rok (sup)kulture-Emo(tional).

Emo (Imo), u suštini nije nov rok pokret gledano na vremenskoj skali, već ima svoje korene u fanovima  oko demo hardkor grupa iz Vašingtona, negde sredinom osamdestih. Prvi album koji je načinio jasan pomak ka pravljenju tzv.

 Beše jednom neki konkurs za blogovanje. Ajde da se javim, čisto da vidim šta je sad pa to. Čitao sam nešto, al evo da vidim dal ja to kao mogu. Provalim brzo da je "zvezda" portala neki pesnik iz Bosne koji se stalno vajkao kako ga niko ne razume, kako mu je žensko dušu zatrovalo i da mu je merak mrijeti, il tako nekako. No, svi su stali da ga pljuju i razvlače po kaljuži, kako je najgori pesnik i kako bi trebalo da ga je sramota što živi. A sve umetnici njegovog renomea. I tako se ja njemu kao javim i kazem pa dobro nije to sad nešto, sve očekujući da će i mene kamenjem, no

Nit je bara, nit je jezero

Pre jedno par godina, upita me Henrik , hoću li da se prošetamo oko jezera. Ono što on naziva jezerom, ja doživljavam pre kao baru. Probao sam da se izvučem sa pričom da bi smo mogli da popijemo neki bućkuriš od kafe u gradu. Nije upalilo. U redu, idemo do tog jebenog jezera. Izađosmo,

Prilikom jednog predavanja o Emanuelu Svedenborju, čuvenom švedskom mistiku, student je upitao profesora, kako to da za tolike velike ideje i ostvarenja koje su postigli Skandinavci, niko nije ni čuo, i ako i zna nešto o njima to su samo delovi slagalice sa kojima ne može da se stvori jasna slika o njihovom doprinosu svetu koji znamo.

Profesor se dobro zamislio i nakon kratke konsultacije sa samim sobom rekao „Verujem da je to deo skandinavske sudbine u kojoj se se, izgleda, sve dogodilo kao u snu i pod staklenim zvonom. Na primer, Vikinzi su otkrili Ameriku nekoliko vekova pre

Sviraj majstore

Beše to neki Božić. Lars me pozva učtivo da dodjem na božićni kocert koji organizuje crkva u kojoj svira orgulje. NE nije bilo efektno ko odgovor. Bio je tvrdoglav i ja kažem ajde kad si već zapeo. Jedva nadjoh onu crkvu, u onom snegu se nije ni videla. Uđem unutra sednem, te koncert poče. Dok je svirao Cipolija pogreši

Uvek sam se pitao zašto nema mesta na ovom svetu poput mene i meni sličnih, a nije baš da nas ima puno. Ja ih znam svega par. Oni ni sami ne žele da znaju za sebe. Imate one koji veruju u Boga, one koji kao veruju u Boga, a ne veruju ni u šta, Oni koji se kao lože na objektivizam pa se deru naokolo da su ateisti, onda oni koji su sektaši, fundamentalisti (raznih vrsta i podvrsta) i šta sve ne. Uglavnom o tome ne pričam, jer ne mislim da tu ima šta da se i kaže. Eto, ja verujem u Djavola. Duboko , istinski i predano.

Ne, nisam član lokalnih satanista što kolju kokoške po

Godine su prolazile, a ništa se po tom pitanju nije menjalo. Sve dok se u jesen 2004, nije pojavio debi roman Jona Ajvide Linkvista „ Pusti pravog da uđe". Sam pisac je skrenuo na ovo nepostajanje žanra u Skandinaviji