Pesnikova sreća

 Beše jednom neki konkurs za blogovanje. Ajde da se javim, čisto da vidim šta je sad pa to. Čitao sam nešto, al evo da vidim dal ja to kao mogu. Provalim brzo da je "zvezda" portala neki pesnik iz Bosne koji se stalno vajkao kako ga niko ne razume, kako mu je žensko dušu zatrovalo i da mu je merak mrijeti, il tako nekako. No, svi su stali da ga pljuju i razvlače po kaljuži, kako je najgori pesnik i kako bi trebalo da ga je sramota što živi. A sve umetnici njegovog renomea. I tako se ja njemu kao javim i kazem pa dobro nije to sad nešto, sve očekujući da će i mene kamenjem, no beše se umorio, te reče pa dobro ti mi reci šta ne valja.

 Jedino rešenje je ispiranje mozga, ma koliko pravilno ili ne, faktografski ili intuitivno, pedagoški ili kako već, bilo kako nego -ovo je glupo i u mojim rečima shvati to kao deklarativ-. Ne ide to tako. Ispiranje mozga je majka. Kad je dobio na mail odgovor, naljubaznije mi se zahvalio, i pitao da li bih hteo da pratim njegov rad. Jebote ispalih se. Taman sam mislio da sam ga otkačio, kad ne, njemu se to ladno dopalo.Evo jedne gorko slatke "analize" stvaralaštva Jednog Pesnika Iz Bosne.Vujaklija i dva osrednja predavanja su  čudo, ovde i lokomotive zaustavljaju. A to ne bi trebalo uopšte da bude tako. Bilo bi tužno da nije smešno. U stvari nije ništa.

 -----------------------------------------------------------------------------------

Njen pogled

Njen pogled je silnik bez milosti
nepopustive mrtve čeljusti
koji steže duboko do unutrašnjosti otkucaja
i tamo zarobi dok drhtaj ne pustim.

njen pogled je vojska jahača straha,
jedina sila mračnog što se voli,
koju iščekuju moji vrti daha
i pustog bića bez sreće i boli.

Njen pogled je rat do poslednjeg života
mojih vojnika bistre glave.
Od njih ni mali šum plača, krika,
njene ih oči lepotom dave.

Pesnik Iz Bosne je prevashodno lirski pesnik. Težište njegove poezije su ljubav/ ljubavni bol/izgubljena ljubav i sl. Pesnikovo stvaralaštvo odslikava tradiciju savremene ljubavne poezije, obojene nizom standardnih pesničkih slika (najčešće je u pitanju pastiš), sve zarad jezgrovitosti i punoće pesničke ekspresivnosti. Pesma „ Njen pogled" je pravi predstavnik njegovog pesničkog rada.

U formalnom kontekstu može se videti jasan uticaj nekadašnje srpsko-hrvatske poezije. Pesnik koristi autentičan južnoslovenski metar, sa akcenataksim celinima, načešće sa jambom, trohejom i daktilom kao dominatnim stopama. Od trohejskog , pa do daktilskog devtarca ili čak deseterca koji se ne završava spondejom ili daktilom, već najčešće jambom i to parnim, što samo delimično i odgovara samoj atmosferi pesme. U nekim drugim pesmama koristi klasičan lirski deseterac ili jasan omaž bosanskim sevdalinkama-simetrični osmomerac i u nekim slučajevima jedanesterac.

Međutim, čitalac se, zbog dosta proizvoljnog metra (čestog u novokmponovanoj poeziji), nije siguran da li je ovo poezija koja je napisana isključivo za čitanje ili ona može takođe da se pevuši, tj. može poslužiti i kao tekst za pesmu uz pratnju muzike. Dobar deo pesnikovg rada prati ova senka ambivalencije, sem par onih koje zbog svoje jasne dužine ukazuju pre na čitanje/recitovanje, no na pevanje. Ovaj zaključak koji se nameće već posle prvog čitanja, prestaje da bude proizvoljan, ako se pažnja usmeri na samu kostrukciju pesme, gde „oruđe"( metar-ritam- pesničke slike- motivi) pesme ukazuje pre na skicu podloge za muzičku numeru, u kojoj usput rečeno se oseća ozbiljna nedostatnost pesnikovog ulaganja u stvaranje poezije, što ostavlja ustisak nesigurnosti ili neiskustva kada dolazi do izgradnje strukture stiha i same strofe, tako da se čitava struktura pesme, pod bremenitim ekspresijama koje nisu izvedene do kraja, opasno ljulja i preti da se uruši svakog časa.

„Njen pogled" je kratka lirska pesma od tri katrena, gde pesnik želi da svoj pesnički zanos izrazi slikom, rimom. U prvoj strofi, prvi distih je izveden parnom ženskom rimom, što nama na prvi pogled obećava niz pesničkih bravura, da bi u drugom distihu iste strofe, rima jednostavno izostala. Naravno , jasno je, da pesnik ne mora da poštuje bilo kakva pravila, ovo ipak nije doba klasicizma i nema razloga da se pridržava bilo kakvih pravila četiri veka posle blankversa, i to usred postmodernističkog shvatanja poezije kao anahrone književne vrste.

Ali zašto u sledećoj strofi imamo do kraja izvedenu ukrštenu rimu? Ako je pesnik želeo da pokaže ljubavni bol neodrživošću rime i time nam pružio vrlo savremen ugođaj, zašto joj se vraća da bi još i vrhunio u njoj? Tim pre što su obe rime daktilske. Da li zato što ovo ipak jeste potencijalan tekst muzičke numere? (Same pesničke slike govore, skoro pa protiv te teze) Zašto se ponovo stiče utisak nedovršenosti i nesigurnosti, sad čak i pomalo dokazivanja? Težnja da impresionira jezičkim umećem ukazuje na upornost pesnika da rimom pokaže šta zna i ume; možda čak i postavljanjem srednje strofe kao centralnom u tekstu (iz vizure ritmike). Pesnik nam na prvi pogled pruža šansu da sagledamo stanje njegovog pesničkog ega, ali ponavljanjem i to ne baš uspešnih daktilskih rima, ova nada nestaje i potvrđuje nam da je u pitanju pre stilska vežba no zaokruženo delo.-

U pesmi je uočljivo odsustvo asindeze i polisendeze. Pesnik se pre odlučuje za polisindetsku gradaciju, u klimaksu pesme, ali sam klimaks izostaje već prelaze u apstrakciju, time stvarajući utisak ritmičke implozije, kojom se gradacija „agresije", po svojoj rastućoj snazi izjednačava sa stanjem „poraza":

Od njih ni mali šum plača, krika,
njene ih oči lepotom dave.

Pesnikova pesma je gusto prošarana stilskim figurama, najviše- poređenjem, gde često izbacuje poredbenu kopulu -kao, i metaforom. Njegove metafore su njegovo najjače oruđe koje ponavlja na početku svake strofe:

1. Njen pogled je silnik bez milosti
2. njen pogled je vojska jahača straha,
3.Njen pogled je rat do poslednjeg života

Ratnički motiv boji ove metafore stepenujući ih od silnika (možda vojnika?), do vojske i zatim rata, Ova gradacija je izvedena na nivou pesme, a ne stiha, što ima jedan skoro pa pamfletsko-deklarativni karakter. Ali finale izostaje. Umesto da razvije ovu sliku i izvede je do svog klimaksa, on implodira, kao što je već rečeno. Sadržajno, Pesnik zaokružuje pesmu navrat nanos, ne pružajući joj šansu da se razvije. U trenutku kad treba da ide dalje, njegova "vojska" predaje pesničku štafetu i odustaje. Upravo ovakav kraj najbolje ilustruje tezu da pesma nije izvedena do kraja i da ostavlja utisak nezavršenosti, tako da da ponavljanje stihova postaje repetitio ad absurdum, umesto ad progressio.

Metonimija i sinegdoha su su preostale dve stilske figure kojima se pesnik prepušta, često "ispuštajući uzde", tako da je utisak koji neka pesnička slika odaje je:
-ili prosečnom čitaocu nije baš sve jasno, niti će mu se razjasniti,
-ili je u pitanju zbunjujuća kongruencija prideva. (njen pogled je vojska jahača straha,
jedina sila mračnog (pogleda, straha, čoveka, ptice do-do?)što se voli)

U tome pesniku najčešće pomaže sintaksička inverzija zarad stvaranja kompleksnije slike. Ova sinegdoha koju ću navesti (poslednja, treća strofa), izvedena je u svom školskom izdanju, ali pojavom banalnog epiteta (od koga boluje 80% ove pesme) bistre glave, kompletna slika izgleda kao čovek koji se posle sedamnaest sigurnih koraka (figurativno gledanih slogova), okliznuo na koru od banane. Do kraja strofe čovek, tj. vojnici muški izdržavaju ovakav pesnički kalambur. Poslednji stih izranja sa sve nesrećnom aluzijom- lepote koja davi, verovatno je pesnik mislio lepote koja guši ili lepote od koje zastaje dah. Želeći da izbegne ovu ultraoveštalu banalnost, pesnik odlazi u drugu krajnost koristeći ne baš najaedekvatniji sinonim, stvarajući pomalo komičan efekat.

Njen pogled je rat do poslednjeg života
mojih vojnika bistre glave.
Od njih ni mali šum plača, krika,
njene ih oči lepotom dave.

Ovakva težnja da inverzijom stvara složene pesničke slike je bila svojstvena univerzalnom romantizmu, a kasnije ju je preuzela moderna stvarajući poeziju još kriptografskijom no što ona zaista jeste. Ali kao što to obično biva, samo je retkima polazilo za rukom da izvedu to tako, da ta rečenična zagonetka ima svoj trajni efektat, time što drži čitaocu svu pažnju na tu skriveni igru na koju pesnik poziva.Edgar Alan Po je jedan savim dobar primer. Za svoju poemu Gravran koju su hvalili zbog svog mističnog sadržaja, napisao je da ga sadržaj nije ni zanimao, već ga je zanimala sama zvučnost engleskog jezika, a ostalo su prišili kritičari i čitaoci.

No Pesnik iz Bosne sa svojom pesmom nema tih težnji, ali opet želi da složenijim rečeničnim okretima stvori snažnu pesničku sliku, međutim rezultat je katakreza, neuspela slika, verovatno nastala pod snažnim utiskom pročitane poezije u mladosti/ ili možda muzičkih numera. Da ponovim, ekspresija je kriptografska, ali umesto da dobro obrati pažnju na formu, pesnik je uglavljuje u prekopastiširani kvatren sa sve ukrštenom ženskom rimom, i tako je svodi na travestiju umesto da stvori poeziju. Poslednji stih je u celosti banalano opšte mesto poezije kao književne vrste, počev od Alkinoja i Katula, a završno sa novokomponovanom poezijom. Time Pesnik  dodaje još jedan ekser na sanduku ove travestije (upravo i ja koristim često oveštale primere u ovom tekstu, kao ovaj poslednji, da bih ukazao na njihovu nedostatnu emotivnu konotaciju danas).

njen pogled je vojska jahača straha,
jedina sila mračnog što se voli,
koju iščekuju moji vrti daha
i pustog bića bez sreće i boli.

Primer: I ja sam čovek bez sreće i nade (novokomponovana pesma iz osamdesetih godina, izvođač-Tozovac)

Manje više, svi poznati pesnici su bili pod nečijim uticajem ali vremenom su sazrevali i menjali radikalno stil i ujedno ga nametali kao tendenciju novim generacijama. Ne bih preterivao tvrdeći da Pesnik najverovatnije nema tu nameru, što može da bude jedna ohrabrujuća činjenica, ukoliko to jeste. Ali ujedno se nameće pitanje koja je to pesnikova namera, što bi se reklo laičkim jezikom, šta je pesnik hteo da kaže? Na ovo svetlosti može da baci malo sam sadržaj pesme, sa sve glavnim i sporednim motivima.

O čemu se u pesmi radi, da li "o pogledu njenom koji je kao armija strašna sa sve barjacima koje vihor silovito u nebesa baca" (parafraza na repliku iz Ekovog romana" Ime ruže")? Da li, "o pogledu njenom što munje i gromove baca, jednim okom strah seje drugim radost uzima"(Rabindranat Tagoreov pesnički ogled o Kali), da li je možda" o njenom pogledu što svu sumnju otklanja, mome srcu čežnju udara" (moje trenutno stihoklepanje). Primeri su brojni i manje više svi kažu istu stvar. Stalno mesto poezije, koje je najverovatnije u Evropu došlo preko Umer Khajamovih Rubaja i dobrim delom
Ferdousija, ukazuje na ženski pogled kao ideal skrivene, ponekad nedostižne ljubavi, pre nego što je žensko telo postalo pojam seksualnosti u poetskim okvirima.

Ženski pogled je jedan od najviše iskorišćenih motiva u poeziji. Bilo gde, bilo kada. Ovaj locus communis, je tako detaljno i upotpunosti obrađen, da tako kažem, sa svih strana, da svaki put on izgleda kao deža vi. A, u nekim slučajevima, stiče se utisak, da je to bilo čisto gubljenje vremena. Znači da bi se ovom motivu udahnuo nov život potreban mu je nov pristup. Pesnik od Bosne ne želi nov pristup, on želi nešto provereno, nešto u čemu svako može da prepozna draž njegovog ličnog doživljaja "njenog pogleda". Ali to prepoznavanje izostaje iz prethodno navedenog.

No, kao što sam već ovlaš spomenuo, pesnik unosi militantni ton, dajući mu skoro neki postindustrialni ugođaj, ali ritmika pesme kao i banalnosti koje se nižu, kao pod obavezno, čine da se ovaj potencijal gubi posle svakog uvodnog stiha. Umesto da pravi ljubavni marš (što da ne?), pesnik samo metiljavo konstatuje -šta? Poraz njegov pred njenom ljepotom hudažestvenom? Nemoć da se izbori sa navalom emocija, skoro pokušavajući da se odbrani splinom? Borbom koja se u njenim očima odigrava? Motiv borbe je iskonstrisusan i stvara se utisak više pitanja da li borba uopšte postoji, i da li je sve ovo zamešiteljstvo pesnikovo samo uvod u pravi " ratni vihor". Međutim od rata ne bi ništa, zahvaljući njenom pogledu.

Pesnik sve vreme luta iz strofe u strofu, pokušavajući da naiđe na odgovor koana koji je sam postavio. Ali umesto da kao što bi trebalo, koan bude sam sebi odgovor, pesnik pokušava da stvari postavi na svoje mesto, nemajući u vidu da se cela struktura ruši ovakvim rešenjem.

Ova čulna analogija koja je nosilac ove pesme (pogled, vid) nije izvedena u svojoj punosti, već se stiče utisak, da ni pesnik nije siguran gde se ta "borba" odigrava ( kad već do rata neće doći) ne pružajući ni naznaku pravog rešenja, već se posle prve strofe vrti u krug i drugim rečima ponavlja već rečeno.

Sve u svemu, pesma "Njen pogled" neodoljivo podseća na nešto složeniji vid novokomponovane srpske, bosanske, bugarske, i kojih god lokalnih "poezija". Da razjasnim jedno, ova pesma nije na nivou
narodnih stihoklepanja što brze novce donose, već se možda malo više oslanja na neki estradni pop (Vlado Georgiev?), ali to više iz razloga "prepoznavanja" nekih kvaliteta opštih mesta u (lokalnoj) poeziji- staroj i novoj.

Bilo da je u pitanju Jesenjin- kao večiti primer mainstream poezije, što je ovoj pesmi moguća ambicija ili neki novi estradni hit, za koju je ova pesma neadekvatnog tekstualnog sadržaja, pesma "Njen pogled" ne može da se održi ni po svom poetskom a niti muzičkom kvalitetu (loš i neujednčen ritam), ukoliko joj je ambicija da se nađe na Cecinom ili Merlinovom novom repertoaru.

Pesnik nesumnjivo veruje u svoje poetske kvalitete, što je veliki plus ukoliko želi da se bavi pisanjem poezije, jer je to isto rad kao i svaki drugi, u neku ruku mnogo teži. Ali, ako je Pesnik ozbiljan u svojoj nameri, onda je pred njim dug put, da se malo više uputi čitajaći poeziju, a to uključuje kako Marcelija tako i Silviju Plat i da krene ozbiljnije sa eksperimentom u formi, da bi sagledao granice svojih mogućnosti i tako konstantnom vežbom (priča da je pesnik nadahnut je propala još posle romantizma) uma i duha krene da stvara pravu poeziju. Ali, ako je sve ovo samo hobi, nešto čime se Pesnik samo zabavlja onda je na pravom putu da to pukom zabavom i ostane.