Upravo su objavljene nominacije za moju najomiljeniju filmsku nagradu - Zlatnu malinu. Za one koji ne znaju, Zlatna malina je starija sestra nagrade Zlatna šljiva i dodeljuje se za najgora filmska ostvarenja u prošloj godini.

Ova nagrada će se po 29. put dodeliti 21. februara u Barnsdall Gallery Theatre u Holivudu.

Svetska ekonomska kriza nije pogodila samo ekonomiju SAD-a već i filmsku industriju. Filmovi nikada nisu bili gori. Od 573 filma koji su snimljeni prošle godine, bilo je teško izabrati one najgore. To mu dođe nešto kao u Srbiji gde je teško biti najgori jer je konkurencija velika.

Ipak su se izdvojili neki favoriti kao što su Paris Hilton, Majk Majers, Uve Bol, Happening i Disaster movie.

A sada nominacije:

Ingmar Bergman

ili svaka ruža ima trnje.

Prošle godine na filmskom festivalu Sandens, glumica Džes Viksler je dobila Specijalnu nagradu žirija za ulogu u filmu "Teeth" iliti "Zubi". I onda je film započeo svoj festivalskii, a ubrzo i bioskopski život. Zanimljivo je da je i publika i kritika vrlo dobro prihvatila ovaj film. U centru pažnje je mlada devojka Zora (Dawn) koja otkriva da ima savršeno oružije protiv muškaraca koji pokušaju da je iskoriste. Ona ima vaginu dentatu, ili što bi narod rekao vagina sa zubima (da se ipak zadržim na nekom pristojnom prevodu) ili da citiram slogan filma, svaka ruža ima trnje.

Pre nego što je i sam postao veliki, slavni reditelj Džon Ford radio je kao asistent Luis Veber. Ko je bila Luis Veber?

Samo je jedna umetnica u Americi posvetila celu svoju karijeru istinskom filmu. Ta umetnica je bila Luis Veber, koja je bila prava reformatorka u filmskoj industriji.

Luis Veber rođena je 1881. godine u Pensilvaniji i bila je glumica, producentkinja i rediteljka prvog celovečernjeg igranog filma "Marchant of Venice" (1914).

Otišao je još jedan moj heroj. Ranko, hvala vam za sve.

Moja drugarica Branka je specijalno za ovaj blog poslala izveštaj iz Berlina, sa svetske premijere filma "Ljubav i drugi zločini" Stefana Arsenijevića. Eto, mnoge moćnije kuće (što novine što televizije) nemaju svog dopisnika / dopisnicu sa festivala, ali mi smo u mogućnosti da iz prve ruke čujemo kako je to bilo sinoć.