Četinarska Istra. Nisam na tu stranu dugo išla. Čudno je kako mirisi u čoveku probude sećanja, više nego pogled, reč, slika čak. Da umem da crtam, pulsku bih Verudelu naslikala ovako: gore kišobran od četinara, dole tepih od iglica, a u sredini ja sa ogromnim nozdrvama. Hvatala me nesvest od mirisa, u par navrata mi je čak došlo da malo legnem pod auspuh, da dođem sebi.   

Pokušala sam da se setim svog poslednjeg letovanja tamo.

 

 

Da li ste gledali dokumentarac SPACE? Sam Neill i digitalna tehnika upakovani u nekoliko epizoda?

 

 

Nije li fantastično?

 

Draga Jelice, pišem ovaj blog da te sačeka kada se vratiš, odmorna i  pocrnela, zajedno sa čitavom kraljevskom familijom i slanim mačkama. Otišla si, nisi se okrenula. Kljucala si srećna u kolima glavom kao one igračke kuce što se stave nazad u kola. I sada verovatno čvariš nožne prste u plićaku svetlijem od neba, gledaš ka pučini, širiš nozdrve i - ako si mudra kao što ostavljaš utisak da jesi - ka po kojem mlađahnom Posejdonu.

 

Dobar parking je jedna od važnijih žila kucalica svakog iole većeg i dostojanstvenog grada. Grad diše ako parking funkcioniše. U gradu bez parkinga svi izgledaju kao pogubljene mušice, nervozni si i pitaj boga na šta sve spremni. Lično sam prisustvovala rađanju jednog od primera. Bilo je to pre jedno petnaestak godina u Budvi. Drugarica  i ja smo ustopirale vrlo prijatnog čoveka koji je to i ostao sve do trenutka dok ga na parkingu nije

U vreme kada su nedavno maturanti popunili većinu novosadskih restoranskih sala, pričala mi jedna mama kako je došavši po ćerku ispred jednog od hotela, videla sledeću scenu: u parkirani džip na smenu su ulazili muškarci, mahom oni kajlirani do 35. U jednom trenutku iz džipa je potpuno naga izašla tinejdžerka da piški, tu odmah pored džipa, da bi se potom odmah vratila na svoje radno mesto. Ili mesto zabave, ali čisto

Ne mogu više da izdržim ove vrućine! Ovo će biti najtopliji dan ove godine, kažu meteorolozi. Inače, primetila sam, uz svo dužno poštovanje i bez želje da nipodaštavam struku, da meteorolozi jednostavno ne žive u istom gradu, zemlji. Jasno mi je da oni temperaturu mere u specijalnim uslovima, ali ja ne živim u specijalnim uslovima, pa bih ih molila da mi kažu kolika je stvarna temperatura? Dakle, ne u hladu na Rimskim šančevima,

 

It's July. I'm in Novi Sad again. EXIT has entered...our consciousness again.

Although I had first come to NS way back in 1996, it was the fact that my Hungarian band, Trottel, was invited to play at EXIT 1 that started bringing me back to NS regularly, at least once a year and sometimes even more frequently. I must admit that the first year, I had been awake a solid 48 hours, and been on the road for 15 hours, before I finally arrived

 

Malopre sam se čula sa Srđanom Mitrovićem, nismo uspeli da se vidimo u Novom Sadu jer sam ja otpadala na nekom salašu, ali smo se dogovorili da se vidimo na Exitu...

Exitu?

Tako je blizu? Hiiii...

Leptirići u stomaku ili, što bi neki rekli - u rektumu, počinju da rade. Znam da će mi se smejati hejtersko-intelektualna elita, ali sam, hvala bogu, pelcovana.

Ima ljudi kojima je

  

Iskrcavanje na Đavolje ostrvo za mene je značilo iskrcavanje direktno u scenografiju omiljenog filma. Linija od Trinidada do ostrva jedan je od nemirnijih morskih puteva, ispresecan jakim i pobesnelim strujama, slanim vetrom i mirisom Atlantika. To je miris koji u nozdrvama vratite kući, pa vas prati i proganja dok se meša sa prašinastim mirisom vojvođanske košave.

Đavolje ostrvo - Ile du Diable, pripada Francuskoj Gvajani i zajedno

U trenutku kada je Todd Williams već jednom nogom zakoračio u kružna pokretna vrata da izađe u vreo dan LA-a, primetio je kako dve gospodže, doterane za obilazak vrele Kalifornije, pokušavaju da uđu. Hteo je da ih pusti, ali je bilo kasno, već je zakoračio. Već sledećeg trenutka našao se kraj njih i uspeo da čuje komentare na