Lepo je znati da su društvene norme takve da sloboda jednog ne sme da ugrožava drugog. Ali, tu lestvica ne sme biti podignuta previsoko. Mene, na primer, nerviraju tuđe slobode da slušaju određene vrste muzike, da se čine zabrinutim dok zapravo priželjkuju tuđu nesreću, da glasaju za radikale... ali to je ipak njihova stvar. Ako se to danas zabrani njima, sutra će biti zabranjene moje radosti i moji nestašluci.

Prisustvovao sam, kada je bilo vreme, originalnoj Jogurt revoluciji i posmatrao pripreme za nju. Gledam ovo što ovih dana sprema SNS u očekivanom društvu (DSS, SPS, Dveri jedne i druge, navijači bez kluba...takvi), i sada mi sve deluje nekako potpuno izveštačeno, amaterski, do neozbiljnosti neiskreno. Ako ćemo pravo, Slobodan Milošević je onomad rizikovao i kretao u igru iz ne baš loših, ali definitivno neizvesnih karata. Napao je ne na formalno jačeg, ali na naizgled solidno stojećeg i to na njegovom terenu.