18. februar 2021.

“Ono što pustinju čini lepom“, reče mali princ, „jeste saznanje da se negde u njoj skriva izvor.“

Polako se upoznajemo pustunja Atakama i ja…

Juče je u banatskom selu Jaša Tomić pao ringišpil.

 Naravno da su na njemu bila deca i puka je sreća što je samo četvoro lakše povređeno. 

Knjiga za poneti i umeti

Knjiga "Srbija na BIS" (RTS Izdavaštvo, 2014, Edicija "Opredmećeni zvuk") raskošan je dokaz prave male revolucije u odnosu auditorijuma i redakcije

 Конференција Језици и национализми

„Национализам гаји култ језика као светиње.”

И. Чоловић

„Чујемо и да ћирилица припада Србима, а латиница Хрватима. Међутим, писма не припадају народима, већ језицима који се на њима пишу.”

Dana 2. decembra 1956. godine, sa jahte Granma se na Kubu iskrcalo 82 prognanih revolucionara, članova levičarskog Pokreta 26. jul.

Među njima su najbitniji bili Ernesto Če Gevara i Fidel Kastro.

U sledećih nekiliko dana, posle krvavih borbi i sukoba sa vojskom generala Batiste, zvaničnom vojskom tadašnje Republike Kube, revolucionara je ostalo samo 22.

Tih 22 revolucionara je trebalo da nastavi revoluciju sa 2 (dve) preostale puške.

Revolucija se završila njihovom pobedom i preuzimanjem vlasti  - 8. januara 1959.

l   Volim uvek da prelistam novine.  Ali stvarno uvek samo prelistam,  zato što ove naše „nazovi dnevna izdanja“ su zbirište trača, projektovanih informacija i nadasve „porno literature“. Ali jutros mi pažnju privuče:

http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/otkriveni-telefoni-svih-gradana-srbije-hakeri-objavili-rat-mup-u-clanak-1656798

Nakon polugodišnje pauze i propuštena dva GS, evo mene opet sa svima nam omiljenim blogom na temu australijsko-opensko-tenisku. U mom odsustvu se svašta interesantno događalo, ali kako ipak nemamo neograničeno prostora, da se pozabavim samo početkom nove sezone.

Odmah nakon što izprognoziram. Paaa…teniska loptica je okrugla a teniski reket je…ne znam tačno koji je to oblik, stoga je uvek teško prognozirati ko će šta da uradi. Ipak, u finalu ne vidim Rafaela Nadala, kao ni bilo koga drugog osim Đokovića i Federera. U ženskom finalu vidim Šarapovu i Serenu. Od naših, ne verujem da Jelena može da prođe treće kolo, što je ipak više nego drugo kolo Krunićeve, ali jedan manje od osmine finala Jovanovski. Najzad, Ivanovićki prognoziram polufinale. Kod muških sam već rekao za Đokovića, dok Lajović treba da bude zadovoljan i drugim kolom. S druge strane, uz malo truda Troicki bi mogao sve do četvrtfinala da dogura.

kad nešto prodajete onda pregovarate. kad pregovarate verovatno nećete dobiti sve što ste tražili na početku. stoga nije loše tražiti više. ali nije to baš pravilo koje je potpuno nepromenjivo. postoje različite pregovaračke taktike pa jedna od njih može i biti "ja to moram prodati i prodaću ga samo pod ovim uslovima i samo tom jenom kupcu" samo je pitanje koliko je ona smislena?

(prvo solemnizacijsko iskustvo)

               Onomad sam čitala neke eseje Crnjanskog. Između ostalog, naletela sam i na jedan u kome govori o kineskoj i japanskoj poeziji koju je prevodio. Ono što je meni bilo posebno zanimljivo je da je kratke forme ( haiku i slično ) nazivao pesmicama. To mi je delovalo nekako omalovažavajuće, pežorativno, a taj utisak mi je ostao i nakon čitanja, mada sam na nekom racionalnom nivou sasvim sigurna da mu to nije bila namera.
              Kakogod, javio mi se poriv da se nakon decenija pauze ponovo okušam u stihoklepaniju.
             Ovo je rezultat mojih noćnih kuckanja na mobilnom telefonu, kada su me istovremeno pohodile nesanica i kakva-takva inspiracija.

Знаш, она комшика, са петог спрата,
она до лифта, бре, што су јој врата,
с кером је прошла ту, пре пола сата,
-- хеј, сине, цигаре! моли те тата --
јој, тебе, изгледа, кречана хвата,
што има код пумпе снајку и брата,
ма знаш је сигурно, још од пре рата,
одсвир'о си сад -- шах! -- потез до мата!

Između dva drveta preleće vuga, jarkožuta ptica crnih krila, brojna, ali teška za videti jer se drži samih vrhova krošnji, pa se obično opaža ovako, u letu. Odnekud čujem otegnuto „trrrrrrr, trrrrrrrr“... Osvrćem se da vidim odakle dolazi i, na prostranoj čistini usred šume, ugledam dve grlice na vrhu omanjeg drveta. Uvek mi j zadovoljstvo da ih vidim, liče na gracioznije rođake gugutki, vitkijeg stasa i raskošnijeg perja... i potom se setim da je to ista ona vrsta čija brojnost ubrzano opada, a koju lovni turisti svake godine desetkuju, dok im naše vlasti u tome podilaze i pozivaju ih na sledeću epizodu letnjeg pokolja. Kada krene lovna sezona, ove ptice se u mnogim krajevima ubrzo neće moći videti. Zato uživam u prizoru, dok traje.