Ima dana kad jedna slika govori vise od hiljadu reci. Svaka od tih slika opise hiljadu dana, svaki od tih dana sastoji se od milion slika i tako u krug, na kraju vam preostaje samo da se smejete.

    Dobro, šta smo sve imali:

- babe (moja je bila grozna, gora od Lepine)

- kćeri i sinove (moji su još mali, ko zna šta će sve tu da se ispostavi!)

- muž mi je zabranio da pišem o njemu (a ja uvek slušam svoga gospodara)

- roditelji su mi umrli i o tome nemam snage da pišem.

    Dakle, o svekrvi. Zakonski sam se obezbedila sa usmenom dozvolom i dva svedoka.

    Kad pomislim na svekrvu uvek je vidim sa punim tanjirom, kako kaže - Uzmi još malo, zdravo je. Mislim da je prvih godinu dana zabavljanja sa njenim sinom

      Izmišljena

      Nismo već dugo bili zajedno, tj. odavno smo već bili bivši. I svako je bio u nekoj novoj priči. Pomalo iz navike, a pomalo iz inata još uvek smo povremeno spremali jedno drugom ručak. Gledali bismo se preko one hrane i mislili zašto koj' moj nastavljamo ovu igru mačke i miša. Sujeta? Kukavičluk? Prijateljstvo nije sigurno. Prijatelji ne drhte kada jedno drugom dodaju nož.
      Kako bilo da bilo, nađosmo se u samoposluzi da kupimo potrebne namirnice. Bilo je neko grozno toplo beogradsko leto, prodavnica minijaturna i bez klime,

      Pošto me muž već danima vara sa Urošem Voždovcem i Ubuntuom, a maloletni sin crta obešene babe (čitaj: visibabe), spadoh na pomaganje kćeri mi za takmičenje u znanju o Crvenom krstu. Ona, dakle, ima vrlo egzotičan ukus kad su takmičenja u pitanju. Ništa srpski i matematika i ostala boranija. Prošle godine se dva meseca spremala za takmičenje Mladih vatrogasaca, ali se razbolela dva dana pred sam dogadjaj. Domar (coach) me zvao sav očajan - E baš šteta, ona mi je bila okosnica tima. Jaka je! Može dve pune kofe odjednom da nosi!
       Elem, kad je

    Da li ste ikad pomislili da ste u ovom životu bili neko drugi, da ste u određenom periodu živeli pod drugim identitetom, a toga niste bili svesni? Kako bi se osećali da saznate da ste se zvali drugačije nego sada? Ja sam se osećao pomalo tugaljivo, prevarenim, beskorisnim ... kao da nisam odavde ili odande, ali je kratko trajalo. Znao je da me zadesi poneki san o tome i ništa više. Zbilja je mnogo ozbiljnija ili sam samo milsio, nadao se...

 gost: dara-landara

     Halo, ljudi, neka mi neko objasni osnovne stvari !? Dokle ide ljudsko licemerje i gde je moja granica izdržljivosti? Zna li neko ili će biti jasnije kada se tanka nit zdravog razuma prekida? Skoro pola  životnog veka živela sam u braku zasnovanom na prelepoj mladalačkoj ljubavi. Kako je to romantično i patetično! Onda, kad već imaš odraslu decu, muž se seti da

podatkom da telekom kosova kao i telekom srbije merka da kupi dojče telekom?

  "menadžment telekoma srbije izdao nalog da se obustavi dotok telekomovog internet signala provajderima na Kosovu i Metohiji"  kaže "beta" (mada naglašava vest kao nezvaničnu) - i to je inače jedina konkretna reakcija iz srbje... ostalo su izražaanja čudjenja i zabrinutosti

onda se internet signal vraća ali niko ne demantuje nezvaničnu vest. pregovara se o fiksnoj telefoniji (koja, zanimljivo radi u albanskik sredinama iako je ti i dalje srpska fiksna telefonija, tj telekom srbje) 

Neće fukaru, ne bismo ni mi al nas niko ne pita. Oće ove lepe, ove plemenite, dobre, ove što su se dali celi i što nisu bili stipse i nikakvi.

Nećemo ni mi ove nikakve i te što su fukara, 

i hteli bismo možda te dobre lepe pametne i što nisu cicije, al nas niko ne pita. 

 naravno: 

Ovih dana, temperatura visoka, pritisak povišen, lišće prestalo da opada. Svima su nam se vratile boje života, koje su trenutno nestale sa hladnim vremenom i zatvaranjem u kuće, koje obično nude malo Facebook-a, malo rialiti specijala. Slušam o čemu ljudi pričaju, šta misle, kada stignu to da rade.

Mačke su nekada bile boginje i to nikada nisu zaboravile. Mačija ljubav može biti samo uzvraćena.

Zemljotresi u Japanu, koji su stresli celu planetu, ostavili su za sobom smrt i paniku. Veliki talasi koji su im sledili su učinili da se svi osetimo kao mravci u bašti Majke Prirode, u kojoj je nekome palo na pamet da iz dosade šutne mravinjak, malo po njemu prokopa usput ubranim štapom i zalije ga čašom nepopijene vode.

Jedno od retkih mesta koje je bez štete i izgubljenih života stanovnika preživelo strahotni zemljotres i prateći cunami je ostrvo Taširojima. Taširojima leži u zalivu Išinomaki i drugo ime po kome je poznatije je – Mačije ostrvo.

                                                                   Napomena: Neka ne čitaju maloletnici i oni koji se groze Henrija Milera i njegovog eksplicitnog pominjanja opscenih reči

Don't Shoot the Messenger! (Shakespeare: Henry IV)

Od 2007.godine intenzivno se bavim patologijom naše privrede. Kroz tu patologiju se jasno vide uzroci propasti i sistemsko uništavanje privrede, privredni kriminal, enormno bogaćenje pojedinaca, nepostojanje institucija sistema i duboka korumpiranost društva, kao i nepostojanje političke volje da se ovo stanje promeni. Mnogi kažu da se čeka okončanje tranzicije.

Čitajući tekst Milana Novkovića "Evroazija" setim se pisma koje je Oldos Haksli napisao Džordžu Orvelu povodom pojavljivanja njegovog romana "1984".. To sam pismo, naime, prvi put pročitao pre gotovo godinu dana na ovom mestu , prezentovano od Danijele Nikolić, i sačuvao kao bukmark.

Sa namerom da to pismo u okviru komentara u delovima citiram na poemnutom blogu pročitah ga još jednom i odustadoh. Iz dva razloga: jedan je da bi to bio svojevrstan trol i skretanje sa osnovne linije teme. Drugi i mnogo važniji je da ovaj tekst vredi u celini predstaviti zajedno sa ilustraicijama i komentarima sa ovog mesta.

Fantastična je i zapanjujuća činjenica koliko je blistavi um pre toliko decenija našu zbilju video bolje, jasnije i preciznije od ogromne većine nas samih, zagledane u svoje pupkove i njihove rime. 

Dakle, Oldos Haksli i Džordž Orvel o svome sutra koje je naše danas.  Moći predikcije, mračnim vizijama, borbi racija i nagona:

Rajtvud, Kalifornija
21. oktobar, 1949

Poštovani gospodine Orvel,

Vrlo ljubazno od Vas što ste tražili od svojih izdavača da mi pošalju primerak vaše knjige. Stigla je dok sam bio u sred posla koji iziskuje mnogo čitanja i proveravanja referenci; budući da sam, zbog lošeg vida, prinuđen da smanjim obim čitanja, morao sam da sačekam dugo vremena pre nego što sam bio u stanju da se upustim u čitanje 1984.

Slažem se sa svim što su kritičari do sad pisali i mislim da ne moram da Vam ponavljam, još jedanput, koliko je Vaša knjiga izuzetna i fundamentalno važna. Dozvolite mi da umesto toga govorim o onome čime se knjiga bavi - konačnom revolucijom.