Da se predstavim, ja sam osvedočeni FEST manijak. I to jedan od onih opasnih ludaka koji ne samo da svaki dan FESTa nađu izgovor za gledanje bar jedne projekcije nego još posle o tome moraju da pričaju. Šta ću, utisak o filmu mi nije potpun ako ne pokušam da eksternalizujem svoj doživljaj na neki način. Neću baš mnogo smarati sa novim postovima svaki dan, editovaću stare dokle god bude izgledalo da to ima smisla raditi. Ovo nikako ne bi trebalo smatrati nekakvim 'review-om' filma, u pitanju su samo moja razmišljanja podstaknuta filmom. Također, ja mislim da ništa posebno 'otkrivajuće' o radnji filma nisam ovde izložio. Štaviše, trudio sam se da tako bude. No ipak pričam o samom filmu, pa ako neko voli da gleda film bez ikakvih spoiler-a, možda ne bi bilo zgoreg da ne pročita ovaj tekst do kraja.

Vraćam se sa posla danas, prvo malo problejavši po gradu sa ortakom. Prosto pucam od zadovoljstva jer sam konačno kupio sebi Razer Lachesis miš, do te mere da mi raspoloženje nije mogla pokvariti ni skupina nacionalno osvešćenih DSS-ovaca pored kojih sam morao da prolazim na Trgu dok je neki lik na bini nešto nekoherentno repovao o izborima. Ma ni prepun podzemni prolaz kod Zelenjaka, sa odokativno 33% kapaciteta popunjenog ljudima u crvenim Kosovo je Srbija majicama i zakačenim bedževima neidentifikovane sadržine, u najboljem radikalskom maniru, nije imao snažnijeg uticaja na generalnu razdraganost mene i mog kompanjona. Nije da nismo prokomentarisali nešto, naravno.

Pre nego li ćemo ući u moje mesto prebivanja, mudro zaključimo da nam treba malo grickalica i neki sok. Svratimo u prodavnicu i premišljajući se između čipsa sa piletinom i čipsa sa slaninom, ja na rafovima sa dnevnim novinama i mesečnim časopisima vidim TO. Da, baš TO, primerak fantomskog stripa o kojem su mi pričali a ja im nisam verovao. Heroji Dugonoćja.

   E,  htedoh prvo da vam pošaljem razglednicu iz realnosti ( za one koje se ne sećaju to je ono malo prostora oko monitora ) , pa sam se setio da nema svrhe da vam razglednicu iz realnosti šaljem na monitor jer onda nećete gledati realnost...hmmm...ali svakako buljite u monitor - a to nije zdravo. ...hmmm...ukapirO sAM

U pretposlednjem broju prestižnog časopisa Artquorum, izašao je, nakon beogradske epizode izložbe "Lecture Performance", neuobičajeno obiman intervju sa poznatim ovdašnjim kustoskim timom koji deluje pod inicijalima J&R. Izložba, realizovana u Salonu muzeja savremene umetnosti Beograd a na inicijativu Kelnskog umetničkog društva, izazvala je, još početkom godine, veliko interesovanje, prevashodno zbog netipičnog izbora i prezentacije onih radova koji su promenili i dopunili prvobitnu postavku, koju je kao osnovicu izložbe poslao kustoski tim Koelnischer Kunstverein-a. Ono

 

Autor: Miroslav Janković

Često se u javnosti, ali i među samim novinarima/kama postavlja pitanje dokle se može ići u kritici političara/ki, a da to ne preraste u nezakonito i izveštavanje koje je protivno pravilima profesije. Ako mene pitate, kao građanina, sa obzirom na to kako političari rade svoj posao granica gotovo i da nema. Kao pravnik, dao bih vam nešto drugačiji odgovor.

Želim da vam kroz slučaj koji je po predstavci za kršenje slobode izražavanja  vođen pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu ukažem na ono što po ovom pitanju

Autor: Rodoljub Šabić 

Pre nekoliko dana, navršilo se tačno tri godine od kada je Poverenik za informacije od javnog značaja počeo faktički da deluje na planu zaštite slobode pristupa informacijama. Za Poverenika sam izabran pola godine ranije, u decembru 2004. godine, ali sam nečijom namerom ili neverovatnim propustom bio lišen najosnovnijih pretpostavki za rad. Poverenik na raspolaganju nije imao nikakve prostorije, nijednog saradnika, ni dinar državnog novca.

1. jula 2005. godine su obezbeđeni minimalni uslovi za početak rada. Od tada je  registrovano 4668 predmeta,

Autor: Rodoljub Šabić

Kada je Vlada utvrdila i uputila na usvajanje Narodnoj skupštini Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, smatrao sam svojom obavezom da ukažem na to da je odredba čl. 45. st. 2., izuzetno loša, čak opasna. Reč je o odredbi koja predviđa da se ovlašćenja nadzornog organa (predviđeno je da to bude Poverenik) da ima uvid u podatke, zbirke podataka i prostorije, ovlašćenja inače neophodna za normalno obavljanje funkcije "mogu ograničiti iz razloga državne ili javne bezbednosti... sve dok ti razlozi traju".

Ovakva

 

Autor: Rodoljub Šabić

Zaštita podataka o ličnosti, s razlogom, u celom svetu predstavlja temu od prvorazrednog političkog i pravnog značaja. Da ova, kod nas inače hronično zapuštena tema, mogla lako postati zanimljiv i aktuelan predmet interesovanja javnosti potvrdila je, pre nekoliko dana i mala rasprava povodom mog posta „Hipokrizija".

Inače, biću u formalnom obavezi da se ovom temom od 01. januara bavim na mnogo ozbiljniji i odgovorniji način nego što je manje više prijatno „ćaskanje" na blogu. Naime, od 01. januara, bar je tako zakonom predviđeno,

Autor: Rodoljub Šabić

Od kad sam Poverenik za informacije, zalažem se za zakonsku zaštitu insajdera. Nažalost, iako u tome nisam bio usamljen, za sada, bezuspešno. Zato sam, aktuelno razmatranje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama, dočekao kao do sada najbolju priliku da se učini prvi korak u zaštiti insajdera. Pogotovo jer je Zaštitnik građana, odazivajući se pored ostalog i na moj apel, ponudio odlično artikulisano rešenje u vidu amandmanu koji je na Predlog zakona podneo.
Međutim, Vlada kao predlagač zakona je odbila da prihvati

Autor: Rodoljub Šabić

Notorna istina da je borba protiv korupcije tema na kojoj se, na verovatno najbolji način, može pratiti ogroman raskorak između političkih proklamacija i stvarnosti, ovih dana potvrđena je još jednim, najsvežijim primerom. Reč je o još jednom odlaganju primene rešenja iz "novog" Zakona o javnim nabavkama.
Odlaganje je "obezbeđeno" na vrlo "praktičan" način, faktički, bez ikakvih izmena zakona, bez ikakvog, makar formalnog obrazloženja. Jednostavno u Budžetu nisu predviđena nikakva sredstva za rad Komisije za zaštitu prava, a uz to, i posle

Autor: Rodoljub Šabić
Juče su, Poverenik za informacije i Zaštitnik građana podneli Ustavnom sudu predlog za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o Vojnobezbednosnoj i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Tako su izvršili ono što su smatrali svojom obavezom. I odazvali se na apele veoma širokog kruga subjekata iz nevladinog sektora (Advokatske komore Srbije, Udruženja sudija Srbije, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Beogradskog centra za ljudska prava, Građanskih inicijativa, Koalicije

Autor: Rodoljub Šabić

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je u periodu od 01. - 07. februara 2011. godine, preko ovlašćenih lica - inspektora, izvršio nadzor nad izvršavanjem obaveza iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti kod organa u sastavu ministarstava Vlade RS.
Radi se o akciji nadzora koja je najavljena i započeta još prošle godine. U skladu sa opredeljenjem da pitanje odgovornosti treba postavljati, prvo u odnosu na najviše, državne organe vlasti, akcija je tada započeta nadzorom u ministarstvima Vlade Republike Srbije i rezultirala sa podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv 14 ministara u decembru prošle godine.

Autor: Rodoljub Šabić

Lepo je što su sve češće informacije koje potvrđuju da u Srbiji ima i da je sve više ljudi spremnih da doniranjem sopstvenih organa pomognu drugim ljudima, da im spasu život. Lepo i ohrabrujuće, jer govori da se „plamičak" humanizma, altruizma i plemenitosti nije ugasio. Zato naravno nije nimalo lepo da takve vesti budu povod za suočavanje sa neprijatnim stvarima ..., ali, šta da se radi, nekad je to neizbežno.

Žalbe građana, upravo povodom dostavljanja donatorskih kartica, bile su povod da tokom juna ovlašćena lica Poverenika za (informacije

Autor: Rodoljub Šabić

Upravo sam, evo treći put zaredom, u manje od godinu dana, Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva (Digitalnoj agendi) dostavio mišljenje o Predlogu pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama.
Prepiska između Poverenika i ministarstva traje dugo. A ako u tom mučnom „porađanju" jednog, na prvi pogled tehničkog, ali zapravo, za ljudska prava, suštinski bitnog akta, ima nešto pozitivno to je činjenica da iako mišljenje Poverenika nije obavezujuće već konsultativno, ministarstvo ipak nije donosilo Pravilnik, već je svaki put pristupalo izradi nove varijante. I što je još važnije, da je svaki put nova varijanta predloga bila usaglašenija sa ustavnim odredbama o zaštiti prava na privatnost komunikacije i zaštitu podataka o ličnosti.

 

      Narod naše zemlje je osiromašen, iscrpljen i dezorijentisan, jednom rečju: sjeban, i kao takav, podložan opsenama, histeriji i manipulacijama. Izdriblani tenzijom pukog preživljavanja, pod naletom patriotskih  senzacija, postajemo (auto)destruktivna, nasilnička nacija.
      Živimo u iluziji da o nečemu odlučujemo, kljukamo se bensedinima i zalivamo alkoholom, dok povremeno dajemo sebi oduška na uličnim skupovima - mitinzima i šetnjama. Tada žučno protestvujemo protiv tlačiteljske politike autoritarnih državnih institucija, političkih lidera i njihovih piona, ali isto tako euforično proslavljamo praznike i pobede sportskih šampiona. S političkog vrha nas bombastično ubeđuju da smo na dobrom putu napretka u dostizanju svetih, humanih ciljeva, i da nam se smeši lepa budućnost naspram košmarne prošlosti (za koju su krivi svi prethodni izdajnici i nesposobnjakovići). Ciljevi od opšteg dobra, u interesu naroda, su uveliko izlizani i izrabljeni od strane dugogodišnje aktuelne jedneteiste plejade narodnih spasitelja. Njihove ePPPPPove (pamflete, prozivke i popevke o poštenju, poverenju, patriotizmu i progresu), niko više ne uzima ozbiljno.
      Isprane su nam uši i mozak maestralnim privredno-političkim odlukama i merama, koje nas nadljudskim naporima i manevrima, mišjim koracima približavaju Evropi i svetu. No, ispostavlja se da modeli visokorazvijenih zemalja vidno pucaju po šavovima, mnoge su u dužničkom kolapsu i narod u njima grca, pa ne predstavljaju prototip savršenog uređenja i lagodnog života koji nam se servira. Kako onda osigurati bar neke fiksacije koje bi nas reanimirale: pristojan standard, ekonomsku i monetarnu stabilnost, slobodu (kretanja, govora i delanja), toleranciju, ličnu i kolektivnu odgovornost... a kako iskoreniti loše pojave kao što su diskriminacija, homofobija, fašizam, represija i nasilje?