Ovo pišem u teškoj konspiraciji. Ako me provali Tatina Princeza, ugasila sam. Ova dva dana je, doduše, nešto bolje volje, čak mi se i osmehuje. Taj pubertetski izuzetak je izazvan dužim računima za njenu garderobu, tako da na njegovu dugoročnost ne bih računala. Dugo stajanje pored blagajni, Princezi je otvorilo srce i tom prilikom sam saznala nešto više o Princu, koga je nedavno našla.

Princa sam videla u dva maha. Izgleda kao što

Ima dana kojih bi bilo bolje da nema. Ovaj današnji će potrajati još samo koji minut, a i to mu je previše. Da se ja pitam, komotno je mogao da bude rupa u kalendaru.

Još jedan gol sa pola terena, lep kao i onaj koji je postigao Stanković u Đenovi. Ovoga puta u Jokohami. Međutim, gol nije priznat, a sudija je strelcu dodelio crveni karton. Strelac famoznog gola bio je trener Nagoje.

(Pisao pušač za pušače, priču o duši a ne o zdravlju. Dobrodošli su  nepušači ali ne i priče o zdravlju, nišu dobrodošli osvetnički, likujući i sadistički nastrojeni nepušači.)

Negde u okolini petog razreda osnovne škole imali smo nastavu u prirodi Ili kakav slični izlet koji je na uzaš mojih roditelja podrazumevao spavanje u Pionirskom gradu na Košutnjaku. U to vreme postojala je institucija takozvanog pionirskog rukovodioca, koliko se sećam starijeg tinejdžera koji je iz nekog razloga i u nekakve svrhe bio prisutan u ovoj konkretnoj situaciji.  Da skratimo pricu, moja jedina memorija pionirskog rukovodioca je ova konkretna situacija koja se odigrala u mraku iza jednog od bungalova u kompleksu Pionirskog grada.  Ja i jos tri, četiri devojčice učimo da pušimo. Instrukcije kako da udahnemo dim u pluća nam daje zgodna starija tinejdzerka, nas Pionirski rukovodilac i iskusni pusac. Bila je tako "cool" ta zgodna devojka, starija tinejdzerka.

Tako sam pocela da pusim.

Nije to, naravno, bilo neko pusenje tada ali je bio dobar pocetak i definitivno je izbacio onu nainu fazu kad deca ponekad "pućnu" i jos imaju sanse da da se dovoljno zadave od samostalnog i samoukog usisavanja da im se smuci cigareta ili da ih roditelji na vreme dobro izlemaju kad ih uhvate da mirisu na duvan.

Neke ljude je baš lako isprovocirati. Na sreću (drugih, naravno), u ovom virtuelnom svetu, gde zauzdavaš jezik kroz prste, češće ćutim, nego što progovaram. Verujem da od toga mnogi imaju puno koristi.

„Блиц, Демократија, Време..." ­- викала је на мојој пијаци енергична колпортерка и продавачица цигарета, мало мушкобањастог става, кратко ошишана, проседа, увек у спортској одећи... а кад ме је видела и осмотрила, скоро једнако гласно је наставила: „... а, видим, неки читају и Политику!..." Вербално јој нисам ништа одговорио, само сам се насмејао и отворио новине, тако да је могла унутра да види и Блиц и Демократију. „А, извињавам се", насмејала се са, ипак, чуђењем, и она.

Brankica Stankovic je ugrozena. "Insajder" je ugrozen. B92 je ugrozen. Profesija je ugrozena. Drzava je ugrozena.

Sutra to moze da bude RTS, Fox, Blic, Novosti...
Barabe i bagra  prete.

Hocemo li ustuknuti

Ne sme se.

Treba im pokazati da se novinari,gradjani,drzava ne boje.

Makar i simbolicno.

Vreme je da novinarski esnaf ucini nesto. Saopstenja nisu vise dovoljna. To ostaje mrtvo slovo na papiru-i moze samo da umiri neciju

Sve je pocelo krajem februara, "neocekivano toplog za...", i  Milosevom odlukom da "mobilnost" zameni stalnim prisustvom u selu. Prostrana kuca, velika basta, skoro duplirana plata, divota...Istina, sad je Gospodja morala da putuje na posao ali je dete moglo da zameni plisane igracke zivim.

I, tako su stan u Beogradu proglasili za vikendicu a seosku kucu za domicil, bar do zime, i poceli da uredjuju novi zivotni prostor. Unutrasnjost kuce je bila, pomalo, stilski neujednacena, starinski svapski stolovi i stolice naknadno, posle preuzimanja od proteranih vlasnika, prefarbani

Spavala malo duže jutros.
Sanjala nešto.... u gornjem desnom uglu
ekrana sna se pojavi ono pisamce kome se uvek obradujem.
tu se probudim....
Stavljam kafu, komp i ja podižemo operativni sistem istovremeno.
ne mogu da dočekam....vidim da su stigli i neki mejlovi...
ali prvo gledam blog. Tu je. Poruka.
Ma, naravno da znam šta u njoj piše:)))Telepatija?
Neka se posebna vrsta bliskosti razvija među nama, narode.
Ili to ja tripujem?

Izgleda sam malo ostarila. Sve što je bilo pre, više mi se svidja nego ovo danas. Od stalnog posla bez otkaza do kraja radnog veka, muzike pa čak i mode. Čak mi se i stari lopovi čine nekako normalnijim nego ovi danas. Znalo se, lepo, nekada da treba da čuvaš novčanik u prevozu, pasoše u inostranstvu i da čuvaš lovu u čarapama, unutrašnjim džepovima ili djonovima kad ideš u neku turističku meku - na primer Italiju. Danas se izgleda pravila tek uspostavljaju u lopovskom svetu. Opet, sad su te organizacije ozbiljne korporacije sa direktorom personala i razvojnim timom pa ne znaš da li da ih se plašiš ili da im veruješ. Od kada me ujela ljuta guja kradje podataka s kreditne karice bacila sam se u proučavanje metoda savremenog lopovluka. Nije da sama nisam osetila na svojoj koži kako se otima i kako se bori za svaki evro. Hoću samo da kažem da se današnjim lopovlukom bave ljudi organizovano sa naučnim pristupom pa mi šaner u troli 41 dodje kao romantična predstava starih dana.

Evo nekoliko divnih primera kako su me namagarčili razvoji timovi:

"Majka hrabrost" iz pouzdanih izvora saznaje da je pre otprilike desetak dana, nakon što je načelnik porodilišta "Narodni front" dr Dušan Stanojević počeo da insistira na poštovanju pravila da lekari ne smeju dolaziti da porađaju "svoje pacijentkinje" van propisanog radnog vremena, došlo do velike frtutme u toj ustanovi. Naime, lekari su počeli da prete štrajkom. Ono što se, međutim, na kraju desilo jeste da su se za štrajk odlučile - porodilje.

Shodno

Danas je godišnjica smrti Anđelke Trifunović Popović iz Kraljeva. Umrla je rađajući treće dete u KC "Kragujevac", nakon što je prethodno dva dana bila lečena od visokog pritiska u ZC "Studenica" u Kraljevu. Ni godinu dana nakon njene smrti nije jasno zašto Anđelku u ZC "Studenica" nisu odmah porodili, s obzirom da sva literatura koja opisuje "savremena dostignuća medicinske nauke" porođaj smatra jedinim efikasnim medicinskim tretmanom za

Šta je zajedničko za premijera Poljske i ministra zdravlja Srbije?

Bežanje od odgovornosti.

Prvo ministar Dačić pohapsi šta je pohapsiti trebalo, i kaže kako su prepisivali više lekova nego što treba. Onda tzv. ministar Milosavljević izjavi kako on ne može da veruje da je bilo ko bio u stanju da to uradi.

Zatim novinari i javnost "prepisivali" jednoglasno pročitaju kao "davali", a tzv. ministar Milosavljević zakaže tribinu na kojoj se zaključi da su za papazjaniju krivi novinari i ministar Dačić.

Onda ministar Dačić izjavi da on "govori precizno", a u medijima se pojave "navodni transkripti" telefonskih razgovora jednog od uhapšenih lekara, iz kojih se vidi da nije reč samo o "prepisivanju" već i o "davanju".