Die meister.

Die besten.

Les grandes équipes.

The champions.

Odričeš li se? - NOT

03/26/2013 at 17:16

"Nije mi jasno kakve veze ima Taton laka mu zemlja sa ruznom pevacicom.Autonomas neki oce verovatno da napravi pometnju pa pise gluposti a uz to verovatno viri iz d.onima iz b.92,uz to sigurno ne voli pravoslavne popove jer to je trnend kod srbomrzaca iz Novog Sada,samo trcite ka satanizmu i mrzite hriscane ali bozja kazna za takve i ovog teksopica bice nemilosrdna,nece mih biti sao kad budu goreli u paklu“

Tomašević - SPC

„...zato nam je potrebna pomoć sveštenstva da naša deca, uz vrhunske sportske aktivnosti, koje možemo da im ponudimo, imaju i duhovne: pouke otaca, obilaske naših manastira, međusobno druženje, širom svete Srbije, na sportskim terenima i u crkvama i divnim portama.... U zdravom telu imamo zdravu dušu, a to će naša deca imati kroz veru i sport. Zato nam je bitno da sportski klubovi imaju saradnju sa sveštenikom koji će ih duhovno krepiti i biti moralni pokrovitelj. Da razgovara sa roditeljima i decom, da ih savetuje u duhu naše lepe vere, da bi se tako edukovani usmerili u dobru a zaobišli huliganstvo na terenu i tribinama...“

Dejan Tomašević

Eво пренећу у оригиналу 

"IZVOR: BLIC
Beograd -- U Hrvatskoj i Srbiji postoji politička volja da se povuku međusobne tužbe za genocid. U Vladi je Blicu rečeno da je Srbija za to da se tužbe bezuslovno povuku.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović

Davorjanka Paunović

"I'm selfish, impatient and a little insecure. I make mistakes, I am out of control and at times hard to handle. But if you can't handle me at my worst, then you sure as hell don't deserve me at my best."

Marilyn Monroe

U svojoj knjizi Đilas prvi put pominje Titovu sekretaricu, Davorjanku Paunović - Zdenku godine 1941, dakle, na samom početku rata. Inače, cela Đilasova knjiga je potpuno operisana od humora, osim kad pominje drugaricu Zdenku. I ta komična crta ustvari dolazi od iskrene i lične netrpeljivosti Đilasa, što ovaj i ne pokušava da sakrije.

Жена и ја смо протеклог викенда били два дана у Гучи и било нам је баш забавно. Ви Срби кад се намерачите заиста умете да организујете предивну журку! Кад смо вратили у Београд били смо још увек задивљени вашим гостопримством и везаношћу за своје корене као и са чињеницом да смо успели да преживимо тоне изврсне и укусне хране, стотине литара пива, гужву и музику која је свирала целе ноћи. И још смо после свега били прилично живахни. Једва чекамо следећи август и нову посету овом фестивалу.

"Juče sam bio pas, Danas sam pas. Sutra ću verovatno i dalje biti pas. Uh! Tako malo nade za napredovanje.."-  Snupi

Da se razumemo,obožavam životinje i ponosni sam vlasnik gojaznog mačka, navučenog na bensedine i hiperaktivnog morskog praseta, neprijatnog mirisa, koga je moj sin ,od milošte, nazvao Gari.

Puno puta sam u svom životu od jako bliskih ljudi, čuo izraz  "Bre,živim kao pas" i uvek sam ga nekako doživljavao kao sinonim za težak život,pun lizanja guzice uz neprestanu jurnjavu za svojim repom.Mada čekaj,zar isto to ne činimo i mi ljudi,?

Rođenje deteta je svakako najlepši i najvažniji događaj u porodici koji budi mnogo emocija. Od prvog trenutka stvara se ta divna veza za ceo život ispunjena najlepšim osećanjima, brojnim događajima, uspesima... Toliko je lepih trenutaka kojima će biti ispunjen vaš život kada dobijete bebu, a naša želja je da opišete onaj najlepši i podelite ga sa nama!

Kakve treba da budu priče?
Priče treba da opišu neke od najlepših trenutaka koje ste imali sa svojom bebom tokom prvih godinu dana. Svakog meseca zadavaćemo novu temu, a decembarska tema je "Kada sam prvi put ugledala svoju bebu..."

Ove nedelje imamo tri nove priče na našem konkursu.

1. Između očekivanja i realnosti
2. Ko još voli da spava
3. Srećna u svetu majki

Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.

Do kraja meseca ostalo je još tri dana, vaše priče šaljite na mejl: maminaprica@bitkazabebe.rs

Kada šetate Beogradom, primetićete neka fantastična zdanja sa potpisom. Građevine kojima se ponosimo pred strancima, koje slikamo za vodiče i razglednice, koje podsećajući stare i nove beograđane na neka slavnija, prohujala vremena.   Arhitektura starog Beograda, odnosno arhitektura Beograda pre Drugog svetskog rata, odgovarale su tokovima i trendovima onoga sto je u arhitekturi bilo prisutno u velikim evropskim prestonicama.

  Mislim da sam bio zaljubljen u nju

Na zaista nevin način

– išli smo kod njenih roditelja

U kuću preko Dunava,

 tako lepo i mirno mesto

Sve što smo čuli bila je voda

                                            Kako je propala Pan erotika

nekada sam sanjao

šimpanze i sladoled,

danas sanjam krokodile

koji nose cipele od moje kože.

nekada sam sanjao

hleb i kaldrmu,

danas jedem hleb

kraj hladnog radijatora

i kroz prozor gledam

u ništavilo.