Ovaj tekst posvećujem drugarima:

freehand

Gde su mirisi, gde pića, gde klopa, gde doživljaji, gde konobari i konobarice, gde svirci a gde čuveni gosti?

St.jepan
hahhh, ja ga pre dve godine, kad je pisao o "Zori", nagrdio baš isto k'o ti sada.

albicilla

ni kafanu ne cine stolovi, vec ljudi za njima.

Pesmu sam napisao 18. 07 1975 godine. Pronađoh je preturajući po fijokama.

Molim vas toplomer za merenje temperature pasa

Kašu od heljde i crne duže pertle

Vidim iza naočara imate tirkizno plave oči

Belina mantila primorava vas da budete goli

I vrućina naravno

Voulez vous...ne nije važno

 S tobom se ne može lepo i normalno razgovarati...planeš za svaku sitnicu...A ovo kao nije normalno...možda nije lepo ali je sasvim normalno...i nije sitnica u pitanju...Nije ni lepo ni normalno, i čemu dranje, pogledaj se, sav si crven u licu...dobićeš infarkt...I hoću verovatno...ne derem se, samo sam povisio ton...afekat je bre u pitanju...ne mogu više da ponavljam jedno te isto...meni je i više nego dovoljno što se svakodnevno žderem, što noćima ne mogu da zaspem...Dobro, ali to možeš mirno...smireno da kažeš...žena je sigurno povređena...toliko si bio hladan razgovarajući s njom, osećalo se da želiš što pre da završiš razgovor...pa i ona je u istoj situaciji kao ti, kao mi, bori se jadna...uostalom idi...tamo gde si krenuo, rashladi glavu...

Da li umetnost pomera granice? Mislim na vizuelnu umetnost ali se pitanje može odnositi i na ostale vidove umetničkog izražavanja. Dakle, da li pomera granice, sopstvene i uopšte? Moj odgovor je NE!

Biće sigurno onih koji će se složiti ali biće i onih koji misle suprotno. Svačije mišljenje i stav uvažavam bilo da dolazi od strane umetnika, istoričara umetnosti, likovnih kritičara, bilo da stiže od strane ljubitelja umetnosti, posećivača izložbi, goblenozaljubljenika, čak i najpovršnijih i ne previše zainteresovanih ali spremnih da iznesu svoj sud.

pišem o, uz Pikasa, najboljem i najvećem slikaru dvadesetog veka a ne bih pogrešio i da sam napisao, svih vremena, o Frensisu Bejknu.

Kada umrem, stavite me u plastičnu vreću i bacite u jarak, rekao je jednom prilikom Bejkn svom prijatelju Ijanu Bordu. Neizbežna asocijacija! Poslednja rečenica u knjizi Pod vulkanom Malkolma Lorija, glasi: Neko zavrljači crknutog psa za njim u jarugu!

Na smrt je gledao sa istim prezirom kojim je gledao i na život, reči su Danijela Farsona, dugogodišnjeg ( 40 godina!) Bejknovog prijatelja i pisca njegove biografije (uslovno rečeno) pod naslovom Zlatan život u jarku Frensisa Bejkna. Farson piše da je Bejkn u prvi mah pristao da mu piše biografiju ali se vrlo brzo predomislio.

Jutros se mnogim korisnicima umesto home stranice u omiljenom pretraživaču pojavila zabavna slika potpisana od hakera iz Pakistana, nešto ovako:

Dešava se i najvećima, usput je stradalo još tridesetak srpskih domena. Osim male neprijatnosti korisnicima nije naneta neka velika šteta, a google.rs je još uvek tango down. Ovde se nalazi mirror .

Zabava postaje još veselija kad se pogleta registrant google.rs `oćete sliku ili link?

`ti vrednosti civilnog društva, a?

Nedavno naleteo pukim slučajem, u stvari savetovano mi da odgledam, a na mene viđeno ostavilo snažan utisak, pa rekoh da podelim. Inače Vofgang Amadeus Mocart je svoje časno ime pozajmi Mocart kuglama, Mocart kladionici (kako prikladno) Rambu Amadeusu i ovom Amadeus bandu. Samo Vofgang nikog nije inspirisao, što je božja šteta, em je nepravda em bi čučnuo u ovom spotu, objasniću zašto...
Sam početak spota ređa slike svakom pravom srcu bliske, dominira krst. Već na 00:23 pojavljuje se kolona džandarmerije.

Ma da, istrenirani predrasudama, opštim mestima, i farmama velkikim bratovima  pticom Oro, nekako je učestalo mišljenje, koje da nema uporište u realnosti ne bi bilo baš tako popularno, eto Twitter jutros:

Razbijanje ćiriličnih tabli širom Lijepe, nekako ubedljivo mlaka reakcija, mogla bi se koju na tu temu i posle one fudbalske utakmice na Maksimiru, da stvar ne ostane takva pobrinuo se izvesni Miroslav Čučković iz Obrenovca, prvi čovek te vrle zajednice braneći boje Ujedinjenih regiona Srbije.

Sećam se još svog prvog posla, da vučem gajbice po hotelu Metropol, i moje fascinacije pečatom magacinskim, valjda zaostale iz „Strogo kontroliranih vlakova“... na koje sam baš nedavno mislio dok sam vozom/vlakom putovao s kraja na kraj zamrznute Češke. A na tom poslu (nisam nikakav zabavni park stekao, a nije ni bilo posebno zabavno; najzabavniji trenutak mi je bio puštanje uhvaćenog miša na slobodu, hotel je vrveo od njih) sam u pauzi čitav blokčić za pisanje sa sve hotelskim logotipom ispečatirao, svaku neispisanu stranicu overio, pa mi je šef strpljivo objasnio kako to nije osobito mudro. No, hajde, bio sam mlad.

Jutro se proteglo u dan ispunjen telefoniranjem Orionu koji je već pet dana i dve posete tehničara kasnije i dalje nesposoban da mi obezbedi trajniji ili protočniji signal, što je njihova ugovorna obaveza, ali zato znaju da mi traže 7000 din. u slučaju da poželim da prevremeno raskinem ugovor sa sramno nesposobnim provajderom. I tako, poprilično nadrndan, odem da potražim sebi parče neba prepuno ptica – na jednom od najuzbudljivijih mesta za ptičarenje u Beogradu, na deponiji u Vinči!

Javljam se da vam javim da do 17. februara mozete besplatno na Internetu gledati dokumentarne filmove Agnès Varda.

Vučićevu "borbu protiv korupcije":

Bivša potpredsednica Delte Milka Forcan, odlukom Vlade, imenovana je za člana Upravnog odbora Narodnog pozorišta. 

Sa Milkinog ličnog sajta (www.milkaforcan.rs): “potpredsednik Delta Holdinga postaje 2003. i aktivno učestvuje u širenju poslovne mreže kompanije. U maju 2010, Milka Forcan prestaje sa radom u Delta Holdingu i fokusira svoje profesionalne aktivnosti na ekonomski i komunikacijski konsalting i lobiranje.”

Наиђем малопре на крајње интересантан наслов у Новостима. Кажу људи како свака четврта Српкиња није мајка. И цео текст, који се иначе не бави само Српкињама већ и грађанкама Републике Србије других националности, само о женама. Ни речи о томе колико процената мушкараца није отац.

Evo nas nakon nekoliko meseci na novom teniskom blogu, posvećenom drugom gren slemu u 2013. godini, Roland Garrosu, koji počinje za oko sat i to mečevima prvog kola singla i čijim završetkom za dve nedelje će se završiti i deo teniske sezone na šljaci.

Pre oko mesec dana je navijač Partizana ušao na teren i skinuo kapitensku traku igraču Partizana. Za razliku od par nas blogera koji smo smatrali da taj događaj zaslužuje veću pažnju, organi ove države kojima je zadatak da se bave takvim stvarima su prilično iskulirali sve što se tada dogodilo na stadionu Partizana.

Verujem da je takvo nereagovanje ohrabrilo i navijače Zvezde da daju svoj doprinos kulturi nasilja koje ovo društvo već decenijama gaji.