- Srpski brend - lenjost i neznanje
 - Studenti brkaju ćirilicu i latinicu
 - Intelektualci postali prilagodljiva i kvarljiva roba
 - Nema nastavnog i naučnog kadra za više od dva dobra univerziteta
 - Ovde je najgore biti uspešan, jer to ističe osrednjost drugih
  - Mladi ne znaju da misle jer su ih u školi kažnjavali kad to čine

TEKST
- Na našim univerzitetima zaposleno je mnogo

Otkud mi ovde?

Kada od Marsa krenete ka Jupiteru izbijete na Glavni asteroidni pojas. Taj pojas je dugačak koridor oko Sunca kojim jure milioni asteroida. Izgleda da je Tvorac od tog silnog kamenja u početku nameravao da napravi planetu, ali nekako nije išlo. Kad god bi se kamenje skupilo na neku gomilu naišao bi Jupiter i rasturio je svojom gravitacijom. Inače, prolaz kroz koridor je, i pored bezbroj asteroida koji jurcaju njime, sasvim bezbedan i možete ga i žmureći preći. Jednostavno, ako rasporedite sve te silne asteroide po celom tom putu oko Sunca dobijete - ništa. Ili skoro ništa.

Sa Jupiterom počinje carstvo ogromnih, gasovitih planeta.

Jupiter

Jupiter (i Zemlja u srazmeri)

Da nije Jupitera ni nas ne bi bilo. Jupiter je moćna planeta koja pravi reda u Sunčevom sistemu. Mnogo puta do sada je kružeći oko Sunca pokupio i usisao razni svemirski otpad koji bi se inače sručio na nas. A svaki put kada neko oveće telo udari u Zemlju katalog živih bića dramatično se menja. Ovako, Jupiter nas štiti i čuva. Hvala ti Jupitere!

Nigde razvoj fotografije nije toliko upadljiv kao u astrofotografiji. Od bledunjavih, mutnih flekica iz 19. veka stigli smo dovde:

Ovo nije snimak Svemirskog teleskopa Habl, ako ste tako pomislili. Fotografiju je napravio Matija Pozojević iz Zagreba (http://www.hrastro.com/).

Secam se kad je keva izasla iz stana i mahnula mi sa stepenica. Zatvorio sam vrata i pogledao u sada mojih 55kvm. Covece, zeno, robinjo, Isauro....koji je to bio doooooobar osecaj. Imam 21 godinu i svoj stan. U Srbiji! Skoro pa Svedski standard. U prvih 30 minuta preneo sam TV u spavacu sobu i mini liniju u kuhinju. I poskidao neke goblene moje bakute. Mislim gobleni! Onda sam iz ciste obesti potrosio ceo, ej, ceo bojler tople vode. Tek tako - na tusiranje. Ni kosu nisam oprao! Shiroko. ;)

Tako je poceo moj samacki zivot.

Neki covek, izbeglica iz Hrvatske, nisam

Dakle, nasu (mentalnu) palanku jos uvek zgrazava nacrtano dupe i namalana soba koja sugerise, bese li, divlju noc! Hit!

A ne, nije TU problem sa pederima, sacuvaj i sakloni, ne, ne i sto puta ne! Pa mi smo ono... tolerantni... multi kulti, sta sve ne. 300 cuda...Tu je problem jer to deca citaju.

I zensko bi dupe bilo problem, principijelno izjavljujem i prisegujem! Dupe je problem, dame i gospodo, sui genneris....Yeah, right....

Inace, sva je prilika da ce se deca po prvi put sresti sa golim dupetom bas kroz Zabavnikov strip. Pre toga deca nece ni imati pojma da na

ili novinarstvo je mrtvo, živelo novinarstvo!

Svestan da ću možda razočarati neke moje čitaoce (posebno one koji su pročitali tekstove sa mog privatnog bloga), recikliram jedan tekst sa istog. Dva razloga postoje za to. Jedan je da se i dalje krpim od boravka u Srbistanu i mixed emotions koje uvek uslede praćene blokadom koja traje dok se te ambivalentne emocije (i sećanja) ne slegnu i sortiraju. Drugi? pa biće jasno kad pročitate (nadam se – vidi podnaslov).

Tekst koji sledi je star tri godine (minimalno sam ga apdejtovao) i pokušaj je (moj prvi u životu) prikaza knjige. Radi se o knjizi Ne govori mi laži: istraživačko novinarstvo i njegovi uspesi [Tell me no lies: investigative journalism and its triumphs], koju je uredio Džon Pilger, novinar i dokumentarista koji uživa moje veliko poverenje i poštovanje.

Dva puta do sada sam objavljivao kolumne Orhana Kemala Džengiza. On je predstavnik liberalnog-sekularnog dela turskog novinarstva. Pre više nedelja sam hteo da predstavim jednim tekstom predstavnika konzervativno-religioznog dela. Međutim, iz "tehničkih razloga" nisam bio online nedelju dana, a taj tekst Mustafe Akjola je u međuvremenu izgubio nešto od aktuelnosti [da se ne baci, prevod sam objavio na privatnom blogu]. Dobivši dozvolu da propagiram njegove tekstove, objavljujem jedan dragulj, koji mi je svojevremeno promakao jer sam u vreme njegovog objavljivanja bio u Srbiji.

Iliti prosidba

Bilja: Čini mi se da  smo samo  zbog njega  manje-više i otišli na taj Exit pre 5 godina.  Ili se ja ne sećam više ničega značajnog osim Iggy Pop-a. Matori, mršavi, kosati, go do pojasa i filmski ružan.. Majstor.. Posle potpunog ludila u kojem mu se (na sigurno veliku radost obezbeđenja) nekoliko desetina ljudi popelo na binu, majstor je kolabirao i odneli su ga. Procedura je verovatno standardna; krv mu zamene novom (od mlade device uzetom off course) i eto njega sutra.. veselo skakuće po bini, u recimo Roterdamu..Nego, šta sam ono htela.. Mačku je ubila radoznalost, a mene će digresije..

Elem... Ključni trenutak.. Now I wanna be your dog. Gomila ekstatično skače, oblaci prašine u vazduhu, neizostavna cigareta u ruci... U trenutku osećam da mi neko izvlači cigaretu iz ruke. Okrećem se, znam da je ON. OK! Znam da mrzi što pušim, ali stvarno... Dosad mi nije otimao cigarete i bacao ih. Koj’ ti je q..? Pomislila sam. Hvala bogu nisam rekla. Jer bi to verovatno ušlo u anale kao najgluplji odgovor na pitanje koje je se nije čulo od buke i stajalo negde između mene i njega koji je klečao na prašnjavom kamenju, držao me za ruku, među gomilom sveta koji besomučno skače i držao u drugoj  ruci PRSTEN. Mali, savršeni prsten od platine sa tri kamenčića!  Sve je bilo savršeno, kliznuo je na prst kao da je pravljen za mene i tu se ugnezdio...Svetlucao je na srebrnasto (grozim se zlata)... Prava pesma, pravo mesto, pravi čovek. Ne sećam se više ničega. Verovatno smo se ljubili.. Dugo! Ljudi su nas gledali. Neki aplaudirali. I čestitali nam.. poznati i nepoznati. I više se stvarno ničega ne sećam.

A kako je to stvarno izgledalo?

Povodom bloga "markice nedosanjani san":

 Svercovao sam se GSP beogradskim. Rijetko kad ,ali jesam. 

  Dva su  razloga sto je frekvencija mojih sverckomerc putovanja gradskim busom bila  relativno niska. Kupovao sam mjesecnu kartu preko moje izbeglicke legitimacije sto ruku na srce nisu bile ogromne pare. Naravno, kad covjek  nema novca ne postoje ni male pare ,  ali  meni se cinila mnogo skupljom mogucnost da me uhvate GSP kontrolori.   

UBeograd sam dosao,kao I mnogi iz provincije. Iako mnogi danas vole da govore kako su dosljaci svoja pravila

Vladimir

UPDATE:  danas (4. mart) u dva popodne planirana seca platana 198.  ko moze neka dodje u 1.00 - 1.30

Pošto je Vladimir dežurao svakog dana kod platana na uglu Bulevara i Jagićeve, iz Testeri bliskih izvora, saznaje se da je seča poslednjeg traga zločina planirana za ovu

Svi se nesto u ovoj drzavi neceg plase, svako ima nesto svoje ali eto, svi su uplaseni od neceg, neki bi se pre sakrili sa misevima u rupu nego da se okrenu da vide sta je ta senka iza njih, a senke ko senke, jake i strasne, cim ih pogledate one nestanu.

Jel' su vama pricali price kad ste bili mali, meni do imbecilnosti, posto su moji roditelji sluzili narodu i dizali jogurt revoluciju a ja bio non stop bolestan kad sam bio mali, dede i babe su bili glavni izvor zabave, a kao i svaciji baba i deda oni su bili puni prica i bajki.

Dosta toga sam zaboravio, ali ima jedna kojom sam sad vise odusevljen nego kad sam bio mali.

A sto, pitate vi, pa odgovor je jednostavan, prica o vampirima u kojoj je sve istinito... manje vise...

JAT je zreo za stečaj. Već godinama. Kada kompanija ima veće kratkoročne obaveze od imovine, ne treba vam veliko znanje da to zaključite. Pa zašto ne ode u stečaj?

Odgovor na ovo pitanje nije tako lako dati. Zablude oko JAT-a oslikavaju sve naše zablude u vezi države i upravljanja preduzećima, nesposobnih partijskih kadrova koji privređuju, privatizacije, ali i odnos države prema sopstvenim zakonima. U ovom slučaju, Zakonu o stečaju.

Eksperiment u blogovanju

NAPOMENA 

Tekst koji dole sledi je prevod jednog prilicno bizarnog monologa koji nisam ja pisao. Sam po sebi, monolog je pisan (pisao ga je Eric Bogosian) da provocira, i kao takav je predstavljan publici. Moja prva ideja je bila da postavim tekst bez ikakvih objasnjenja kao sto je ovo. Medjutim, sudeci, po reakcijama, tekst je izazvao prilicnu

Mi nismo stranka. Mi nemamo partijski zaposlene članove u javnom sektoru koji sada rade na njihovim stranačkim kampanjama. Takvi nikada nećemo ni biti. Mi nemamo interesne grupe iza sebe, nemamo privilegovane stranačko-burazerske privrednike, koji dobijaju subvencije, privilegije i ugovore od javnih preduzeća i države. Nećemo ih nikada ni imati. Mi smo građani koji zajedno sa vama plaćaju sve to. Mi smo građani koji plaćaju poreze da bi parazitski partijski sistem mogao sebe da finansira. Preko naših leđa. Mi smo grupa građana koja pokreće duboke promene u društvu.