(Moje žene 2)

Pre par dana sam u privatnoj prepisci sa jednom divnom ženom sa ovog bloga uletela u večitu priču o fajtu između majki i ćerki. Neki moj brzopleti zaključak bio je da smo u večitom sukobu zato što želimo jedna drugu da napravimo najboljim mogućim ženama. I znam naravno da ima majki i ćerki koje žive skladno, neke zaista, a neke zato što nisu dovoljno bliske da bi mogle da se svađaju. Šta sve trpimo i prećutimo, šta sve kažemo, a uopšte ne mislimo, koliko se obožavamo, koliko lupetamo, samo da bi makar delić uticaja uspele jedna drugoj da usadimo.

Moja mama je divna. Kad sam bila mala kupovala mi je redovno gumene čizme, da možemo da idemo u naše specijalne šetnje po kiši i da namerno gazimo po barama. Bare obožavam i danas, gledam u njih hipnotisano i vrlo teško se zaustavljam pred željom da ugazim. To kad je kiša.

Kako da vam kažem, čovek bi očekivao da nas, koji još uvek nismo odlučili da li da glasamo ili ne, ovi odlučni pokušaju da upišu na spisak sigurnih glasova. Ili da nas zamenare, ako smo za zanemarivanje. Jedino što nema nikakve logike jeste da nas vređaju i napadaju.

Ako smo nebitni s obzirom na cifre, onda nema logike da se ovi jaki uopšte bave nama. Ako smo ipak bitni, što se može zaključiti recimo prema raznim Internet prepiskama, onda smo potrebni, a ako ti neko treba onda se zna kako osnovna logika nalaže da se ponašaš prema njemu.

Nego, kada mi neko kaže „glasaj za Tadića da ne bi pobedio Nikolić“ osećam se kao da me neko uhvatio za kosu i zabio mi glavu u kanalizaciju.

Uz ime Vojislava Koštunice i Borisa Tadića za vjeke vjekova će se kao jedan od najvažnijih i nezaobilaznih podataka pojavljivati „Nezavisnost Kosova“. Kada naši čukun čukun čukun unuci budu učili istoriju u knjigama će pisati: Za vreme vladavine Vojislava Koštunice i Borisa Tadića Kosovo je proglasilo nezavisnost. Pre toga Crna Gora. Hiljade ljudi napustile su zemlju. Sve zajedno bar milion ljudi nije htelo da živi u državi koju su vodila ova dvojica. Kada je Kosovo početkom 21. veka proglasilo nezavisnost ljudi u Srbiji su razbijali svoju državu, svoje gradove, svoje ulice, napadali, tukli, plašili svoje sugrađane.

Dragi građani, dragi predsedniče, dragi i mili Dušane Bajatoviću, dragi novinari,

Ne, nemam grejanje, ako nekoga zanima. Ali nije da meni "individualnom potrošaču" to pada mnogo teško, baš je nekako lepo i friško u stanu.

Najviše od svega mi je drago zato što ceo Beograd ima grejanje - ipak je to naš glavni grad.

Račune plaćam redovno, mogu da dostavim na uvid. Sve račune uključujući i pretplatu kao svaka poštena magaračina iako od "javnog servisa" uopšte i ne očekujem da mi javi kada ću dobiti grejanje. Naučilo me - plati inače ćemo te tužiti ali ništa ne očekuj, jer ipak je Beograd naš glavni grad.

Sada čitam da je drug Bajatović Dušan izjavio da ovaj gas koji smo dobili i nije namenjen "individualnim potrošačima" nego "toplanama koje nemaju mogućnost prelaska na alternativno gorivo". Zju dobro je, laknulo mi je, mi imamo mogućnost prelaska na alternativno gorivo tj. na stare dobre grejalice ili recimo na uljane radijatore, koji su btw od juče duplo skuplji. "Zbog evra" dakako. Stara dobra solidarnost.

Kolevka za macu (Cat's Cradle)

Kolevka za macu - klot

Godine 1963. Kurt Venegat je stampao SF roman, Cat's Cradle, čiji glavni junak, Feliks Heniker, Nobelovac i fizičar po struci, učestvuje u otkriću atomske bombe. Feliks je inače izmisljena ličnost, ali je njegov lik baziran na istinskim osobama kao sto su bili Evard Teler i Stanislav Ulam, na primer, koji su učestvovali u Projektu

 
(Eksperiment u blogovanju.)

(Čovek se obraća imaginarnom ‘'domaćinu'' na bini, a onda sedne na stolicu s leve strane. Naglasak mu je ''Britanski''.)

Hvala, Bil, hvala...
(Sedne i prikači mikrofon na rever košulje.)
Da, da, da, da, da, da ... veoma

Tokom jeseni 2001., avioni iz Buenos Airesa za USA su bili puni mladih putnika koji su dolazili na jedan ili dva dana. Razlog: svi su ocekivali da ce ekonomija Argentine da bankrotira, i ljudi su dolazili da svoj novac poloze u americke banke. Strahovanja su se ostvarila, i Argentina je par meseci kasnije bankrotirala.
Nekoliko godina pred kolaps, Argentina je bila miljence svetskog ekonomskog sistema. U stopu su pratili svaki savet MMF-a, argentinski pesos

Na konfernciji za novinare u Beogradu, ministar Dačić je rekao da je u akciji "Morava", koja je počela jutros u šest časova, učestvovalo oko 2.000 policajaca iz svih delova MUP-a. Naveo je da je pretreseno više od 600 objekata i da se pretresi i dalje nastavljaju. Za oko 100 privedeih određeno je policijsko zadržavanje do 48 sati. Akcija je izvedena u svim većim gradovima u Srbiji,Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu,Novom Pazaru, Vranju, Valjevu, Osečini, Ljigu i Mionici, a najviše uhapšenih je iz Beograda. MUP je saopštio da je prilikom pretresanja na oko 600 lokacija pronađeno ukupno:više kilograma različitih vrsta droge- kokaina, heroina,marihuane; 57 komada raznih vrsta oružja bez dozvole;velika količina municije;1.052.000 falsifikovanih američkih dolara; 120.000 eura; oko 200.000 dinara; četiri ukradena automobila; 20 automobila visoke klase, vlasništvo dilera droge; a navedeno je da je šest lica pronađeno po centralnim poternicama.

Narodna skupština, narodni poslanik , kako to gordo zvuči, a često sramno izgleda.

Skupština je ranije mnogo više ličila na lakrdiju i upravo je zahvaljujući promeni poslovnika i, mora se reći, ličnom zaslugom upravo Gordane Čomić, sednice su postale malo pristojnije i rad parlamenta efikasniji.Ali, rasprava o Statutu Vojvodine kao da je opet probudila strasti, svega ima više nego argumentovane rasprave. Kako sve ide u našoj skupštini, morače se doneti izmena poslovnika pa da poslanici ulaze u salu bez cipela kao u džamiju, u svakom slučaju klompe striktno zabraniti.

Gospođa Pop-Lazić, narodna poslanica i dama

je na njoj i njima svojstven radikalsko-hrišćanski način htela da zaštiti svoga mladog kolegu.

Pošto su po nalogu onoga ko im je ranije rekao da masovno kunu,

Domaći političari nisu tokom 2009.godine škrtarili na izjavama, pa u žurbi da kažu nešto da bude što ubedljivije i ozbiljnije, ponekad kažu i šta nisu mislili ili su mislili da nisu mislili. Naravno, narodu su ponekad smešni lapsusi, formulacije ali i ofiranje onoga što nisu hteli da kažu. To samo pokazuje da su svi političari i ljudi, dok svi ljudi nisu političari.Ljudski je i da se ponekad napravi lapsus, u svakom slučaju bolje je da prave lapsuse u izjavama nego promašaje u delovanju.

S obzirom na vreme praznika, kada se treba prepustiti razbibrigi i razonodi, a kloniti se teških i ozbiiljnih stvari kao što je politika,”Blic” je prikupio i objavio nekoliko izjava koje prosto opuštaju svojim sadržajem, pa pročitajte i dodajte:

Na paradi u Moskvi, kojom se 9. maja obeležava 65 godina od pobede nad fašizmom, neće učestvovati vojnici Vojske Srbije jer nisu dobili poziv.

Paradi će prisustvovati predsednik Srbije Boris Tadić.

Vlada Srbije je saopštila da će 7. maja u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji biti održani tematski časovi posvećeni antifašizmu, slobodarstvu i rodoljublju, kao i analizi sudbonosnih događaja koji su obeležili period Drugog svetskog rata.
Uoči Dana pobede, 8. maja, sa Savske terase Beogradske tvrđave biće izvršena počasna artiljerijska paljba u čast državnog praznika, posle čega će biti svečano otvoren deo stalne postavke Vojnog muzeja u Beogradu posvećenog Drugom svetskom ratu.

Predsednik Tadić je u Norveškoj položio venac i odao poštu jugoslovenskim partizanima koji su se borili protiv Kvislinga.

Preključe je delegacija ministarstva spoljnih poslova položila je venac na Titov grob i zajedno sa dioplomatskim korom odala odala mu poštu kao osnivaču Pokreta nesvrstanih.

(doduše RTS je tu činjenicu prećutala, valjda da ne iritira neke druge).

Da je sve ovo rađeno svih proteklih godina umesto da se upinjalo da se dokaže kako partizani nisu oslobodili već zajedno sa Rusima okupirali Srbiju i Beograd, da nismo izbrisali sve što podseća na antifašističku borbu, a da to sve ruski ambasadori nisu primećivali, sigurno bi i Vojska Srbije marširala na Crvenom trgu.

Navodno, u Ministarstvu odbrane Srbije kažu da  su priželjkivali taj poziv

Prema pisanju štampe ,a štampa je dužna da izveštava objektivno, Srbija je od početka prošle godine zbog pogrešnih odluka državnih organa i funkcionera izgubila 170 miliona evra.

Spisak kikseva države je podugačak:

Gost autor GORRAN2

Pre 69 godina u Rudom je formirana Prva proleterska brigada, U sastav brigade ušli su :Prvi (crnogorski) bataljon; Drugi (crnogorski) bataljon; Treći (kragujevački) bataljon; Četvrti (kraljevački) bataljon; Peti (šumadijski) bataljon i Šesti (beogradski) bataljon,a već sutradan je izvela svoju prvu borbenu akciju i taj dan je obeležavan kao Dan JNA.

Bilo je to izuzetno teško i komplikovano vreme, puno nedoumica. Međutim, tu ljudi - partizani - nastavili su odlučno svojim putem, i uskoro se sve počelo razbistravati, i izgledati bolje. Došla je pobeda. Bio je kanda i neki napredak. Štaviše, po nekima, zlatno doba.

Ipak, istorija je napravila još jedan salto. Danas se u Rudom bivša ulica Prve proleterske zove ulica đenerala Draže,

Videla žaba da se konji potkivaju pa i ona digla nogu.Tako i Srbija po ugledu na bivše istočnoevroske lagerske države poče da se bavi dekomunizacijom, tranzicionom pravdom, rehabilitacijama i lustracijama, što neki lepo iskoristiše da se na miru bave sumnjivim privatizacijama i drugim mahinacijama.

Građanima Srbije konačno je i na sajtu vlade dostupan državni projekat "Otvorena knjiga žrtava“ kao jedinstven poduhvat u Evropi , a moguće i u svetu ”. Nesumnjivo da je jedinstven ako ništa kao primer ideološke ostrašćenosti i moralnog sunovrata. Srbija još uvek ne zna, niti se ko mnogo trudi, da utvrdi tačan bro,  ime i prezime svih Srba likvidiranih npr. u Jajincima, Srba-državljana Srbije poginulih u ratovima 90-ih, pa ne zna ni tačan broj niti je popisala sve stradale u NATO agresiji 1999.godine, ali zato popisuje sve koji su stradali u tzv. komunističkim zločinima. Sajt je zaista dobro opremljen i ne zaostaje iza, po tom, pitanju istomišljeničkih pokreta u ostalim državicama bivše SFRJ, čak ima i “koristan link” o stradanju hrvatskih domoljuba, uključujući i Stepinca,  od komunističkih zločinaca.