- Je l’ da da je plavetnilo neba plavlje iza zelene krošnje!?

On me gleda. Razmišljam da li da ga pitam kada je poslednji put podigao glavu. A znam. I znam zašto nije. I pitam sebe: zašto bih ga pitala. Tada obavezno zažmurim. I svi ostanemo tamo gde treba.

 

 

Hleb od mrvica

slatko od reči

melem od blata

radni naziv: kitolovština

odgovara: bolovi u nogama

Mene je moja učiteljica lepo učila da svaki pismeni zadatak treba da ima svoj uvod, razradu i zaključak. U čast moje učiteljice Jagode i Međunarodnog dana ponosa, ovog puta ću se striktno držati tog pravila.

UVOD: Gostujući na hrvatskoj televiziji u emisiji „Nedjeljom u 2“, predsednik Srbije Boris Tadić je na pitanje novinara Aleksandra Stankovića o tome kakav je njegov stav o homoseksualcima, odgovorio da „svako ima pravo da iskazuje svoje seksualno opredeljenje“.

Bravo, bravo. Možda bi ova izjava imala neku posebnu težinu, recimo u Iranu, Iraku, Afganistanu, Pakistanu, Indiji, gde homoseksualci nemaju pravo da iskazuju svoje seksualno opredeljenje i gde ih za to kažnjavaju smrću. Ali kada predsednik Srbije tako nešto izjavi, to mogu okarakterisati samo i jedino kao bezobrazluk. Ovaj odgovor ima političku težinu isto kao i kada bi na pitanje „šta mislite o cvećarima?“ predsednik odgovorio da „svako ima pravo da sadi cveće“.

Po čemu ću pamtiti 30. jun 2001. godine? Po tome da je Zdravko Čolić održao koncert na Marakani i da je u Beogradu pokušano obeležavanje Međunarodnog dana ponosa LGBT osoba. Zdravko je uspeo da održi po drugi put koncert na Marakani, ali druge gej parade u Beogradu još nije bilo. Kad će biti? Ne zna se... Kažu neki da će biti sledeće godine za vreme takmičenja za pesmu Evrovizije. Pa da vidimo i to čudo. Samo da se zna da sam ja počeo da se spremam za Drugu paradu, krenuo da vežbam, da bildujem, da se širim... Zlu ne trebalo...

A dok ne dočekamo i tu paradu br. 2, mi smo pisali neka javna pisma za javne persone. A pošto su u pitanju javna pisma, onda ih treba i javno publikovati.

Ok. This is my attempt to prove that I am able to blog in English, and also to outshine Jasmina’s Blog-related prominence, in that matter.

Vuk Draskovic would probably say: The frog lift her legs in the air when she saw the horse getting new quadruplets of shoes.
Before you get all critical on my ass (cute I might add), I must say that I never learned English in school. I never had a private sexy young English-lingo tutor (which I’ll regret till the day I die).

As you can see, I returned from the Monastery as good as new, freshened up and ready for a new begin.

But the trouble is that I have a little problem to find the adequate subject for my first blog written in English… It should be something special….hmmm… Sex?

After a week spent behind the walls of the Monastery, I got a little bit sick of sex – and that is the reason why I left the Holy place.

Politics..? No thanks, I do not have enough energy to write about the sick bustard Velja Ilic, or that blob of a snob Kostunica, or, for that matter, Mr. Egomaniac-divine, Tadic. But I could find within, just enough strength left to write about that Mr. Pervert, Vladimir, alias, Vladimir Putin.

Piše: Boban Stojanović  

 

Ovo je jedan veoma, veoma intimni tekst.

Ako se zgražavate ličnih ispovesti raznoraznih ličnosti po glamuroznim nedeljnicima, u TV emisijama ili preko pikantnih (auto)biografija, onda je bolje da nastavak ovog teksta ne čitate.

Ne znam, da sam na vašem mestu ne bih... sada, kako god...

Pita učiteljica jednog dana decu čime žele da se bave kad porastu.

Kada porastem želim da budem učiteljica kao i vi – reče Milica.

Pa, ako hoćeš da se čitavog života bakćeš s razmaženom i nevaspitanom decom za bednu platu, onda je to pravi izbor – pomisli učiteljica.

Ja kad porastem hoću da budem političar kao moj tata – reče Nikola.

Zar mu tata nije kriminalac?! Hm, mada mu to dođe isto – opet pomisli učiteljica.

A ti Perice, čime ti želiš da se baviš kada porasteš? – upita ga učiteljica.

Ja kad porastem želim da snimam porniće – odgovori Perica bez mnogo razmišljanja.

Piše: Boban Stojanović  

Veoma često se pitam, kako je moguće da smo u eri obeležavanja svakojakih praznika: državnih, međunarodnih, verskih, važnih i nevažnih, propustili da u kalendar istih unesemo i 27.jun - Dan ponosa?

Nije to samo reda radi. Još manje radi demokratije ili poštovanja ljudskih prava. Sama činjenica da jedno društvo u kalendar svojih događaja neskriveno uvrsti dan posvećen pravima gej osoba potvrđivala bi to sama za sebe.

Tek da podsetim: 27.juna počele su velike, višednevne demonstracije za prava gej osoba. Rezignirani neprestanim nasiljem od strane policije, američki homoseksualci, lezbejke i tranvestiti podigli su svoj glas. Ali, ova je priča imala dve jasne strane: nasilje i njegove žrtve. Ova borba traje i danas paralelno donoseći poštovanje prava i odnoseći ljudske živote.

U Srbiji homofobija nije samo mržnja, nije još jedna fobija sa precizno i jasno određenim granicama u kojima deluje. Homofobija u Srbiji nije netrpljejivost usmerena prema jednoj grupi ljudi, prema jednoj zajednici ili nekom određenom kulturnom obrascu. Homofobija u Srbiji je deo opšte, političke, kulturne klime, koja neprestano produkuje neprijatelje kako bi sačuvala privid ispravnosti, zajedništva, kolektiviteta, ali i sebe pokušala da predstavi kao ispravnu i zdravu. Ovakva postavka ne odražava se samo na pripadnike gej zajednice, ona se reflektuje i na one koji nisu pripadnici pomenute zajednice – ovdašnja homofobija je mesto iskazivanja opšte mržnje prema svima sa kojima se ne slažemo, prema svima koje ne uvažavamo, i što je najgore, prema svima sa kojima želimo da se politički obračunamo. Uperiti prst u nekog i nazvati ga homoseksualcem (ili koristeći čitav spektar izraza, kako god vam volja), efektno je sredstvo diskvalifikacije, išćlanjivanja iz zajednice, činjenja te osobe nepodobnom. Homofobija je neizostavni i sastavni deo antievropskih tendencija, koja razvoja društva i njegov izlazak iz patrijarhalnih matrica proglašava neprihvatljivim.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, na osnovu svog ovlašćenja iz člana 18 Statuta Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (u daljem tekstu: Statut Međunarodnog suda), optužuje

Radovana Karadžića

za: GENOCID, ZLOČINE PROTIV ČOVJEČNOSTI, KRŠENJA ZAKONA ILI OBIČAJA RATA i TEŠKE POVREDE ŽENEVSKIH KONVENCIJA IZ 1949. GODINE, kako slijedi:

Optuženi

1) Radovan KARADŽIĆ je rođen 19. juna 1945. godine u opštini Šavnik, danas Republika Crna Gora, Savezna Republika Jugoslavija.

2) Radovan KARADŽIĆ je bio jedan od članova osnivača Srpske demokratske stranke (u daljem tekstu: SDS) koja je u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: Bosna i Hercegovina) osnovana 12. jula 1990. godine. Od 12. jula 1990. do 19. jula 1996, kad je dao ostavku, Radovan KARADŽIĆ je bio predsjednik SDS-a. U tom je svojstvu, između ostalog, predsjedavao sastancima Glavnog odbora SDS-a.

3) Radovan KARADŽIĆ je dugogodišnji saradnik Momčila KRAJIŠNIKA, bivšeg predsjednika Skupštine srpskog naroda u Bosni i Hercegovini (u daljem tekstu: "skupština bosanskih Srba") i člana Savjeta za nacionalnu bezbjednost i proširenog Predsjedništva takozvane Srpske Republike Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: "srpska republika") i Biljane PLAVŠIĆ, bivšeg člana kolektivnog Predsjedništva Bosne i Hercegovine, vršioca dužnosti predsjednika srpske republike, člana predsjedništva srpske republike i potpredsjednika Republike Srpske.

4) Radovan KARADŽIĆ je postao predsjednik Savjeta za nacionalnu bezbjednost srpske republike 27. marta 1992. godine.

 

Divno je imati prijatelje doktore, urologe, ginekologe, veterinare... naročito u ovo doba kad zdravstveno osiguranje ne može da ima svako, i kada su usluge privatnih lekara preskupe. Osim što su tu da pomognu kad nešto zaboli, zasvrbi, počne da gnoji, odbije da obavlja svoje funkcije kako je propisano, tu su da pričaju zanimljive priče iz doktorske ordinacije. Posebno dobre priče imaju urolozi i ginekolozi. Ljudi im često zavide jer imaju romansiranu predstavu da su oni po ceo dan u bliskom kontaktu sa onim organima, naravno samo sa lepim i trofejnim primercima, ali to je daleko od stvarnosti. Oni su mahom po ceo dan okruženi sparušenim pišama i kokama, kojima je odavno prošao rok upotrebe. Njihove priče su najčešće perverzne i ekstra bizarne. Mene najviše raduju priče o tome šta su moji prijatelji ginekolozi i urolozi (i njihove kolege) izvadili iz nečije „pećine". Čime se sve to ljudi igraju, pa to slučajno sklizne i zaglavi se, pa to stručna lica moraju da „iskopaju"? Skoro mi je drugarica pričala kako je jednoj bakici „iskopala" mandarinu, a jednoj fancy gospođi mobilni telefon (Nokia n95) s dva propuštena poziva. Zatvarači od dezodoransa, flomastera i ostala sitna drangulija je postala svakodnevnica. Drugar urolog najčešće izvlači sijalice od 40W iz zadnjica, i to one neštedljive!!! E pošto Srbi evidentno ne vole da svrate do seksi šopa i kupe ono što im treba, izgleda da ih je sramota, odlučio sam da im pomognem, jer sam ja ipak ekspert kada su u pitanju seks igračke iz kućne radinosti.

 

Queeria kalendar za 2009.godinu nosi naziv Snovi:::Dreams i predstavlja svojevrsni aktivističko-umetnički manifest koji sve ljude dobre volje poziva na izgradnju trajnog mira u regionu.

Kalendar je sniman na relaciji Beograd - Sarajevo -Zagreb, a kako modeli pojavljuju se javne ličnosti i aktivisti/aktivistkinje iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske:

Januar - Marko Nastić, DJ (lokacija: Centar UNITIC, Sarajevo)

Februar - Maja Stojanović (lokacija:Trg republike, Beograd)

Mart - Milica Tomić (lokacija: Trg žrtava fašizma, Zagreb)

April - Gordan Bosanac (lokacija: Studentski grad, Beograd)

Maj - Adriana Zaharijević & Dunja Stevanović (lokacija:Plato kod Filzofskog fakulteta, Beograd)

Jun - Maja Uzelac (lokacija:Kolarčeva ulica, Beograd)

Jul - Lena Bogdanović (lokacija:Trg Maršala Tita, Zagreb)

Avgust - Jovana Dimitrijević (lokacija: Trg Nikole Pašića, Beograd)

Septembar - Ida Prester (lokacija:Park Zrinjevac, Zagreb)

Oktobar - Udruženje Q Sarajevo/ Alma Selimović, Emina Trumić, Boba Dekić, Svetlana Đurković (lokacija:Trg Hrvatskih velikana, Zagreb)

Novembar - Fondacija Cure / Danijela Dugandžić, Taida Horozović (lokacija:Trg Fra Grga Martića, Sarajevo)

Decembar - Aleksandar Mačašev (lokacija:Kej ispod Brankovog mosta, Beograd)

GayEcho portal tradicionalno svake godine bira mušku i žensku gej ikonu. Pred vama je izbor za mušku gej ikonu, za najboljeg frajera u Srbiji. Ovo je jedan od retkih izbora koji ne favorizuje fizički izgled, već želi da promoviše drugačije vrednosti.

 

Beograd - Srbija - Gej lezbejski info centar (GLIC) za Dan ljudskih prava, 10. decembar, priprema akciju „Gejevi i lezbejke su ukras sveta".

Ljudska prava LGBT populacije se često ignorišu od državnih institucija, fondacija i nevladinih organizacija za ljudska prava i nevidljiva su u odnosu na ljudska prava nacionalnih i verskih manjina. Zato želimo 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, da povećamo vidljivost LGBT populacije i prava koja ona zaslužuje.

Pozivamo sve korisnike Facebook mreže, MySpace i ostalih društvenih mreža da tog dana umesto svog avatara postave sliku neke poznate LGBT osobe koju cene i poštuju. Gej lezbejski info centar je pripremio 110 slika poznatih LGBT osoba koje su svojim radom i stvaralaštvom obogatili civilizaciju i bez kojih ovaj svet ne bi bio ovakav kakav jeste. Slike možete naći na: www.gayecho.com/ukrassveta

 

Basna za veliku decu

U mom komšiluku, nekoliko kuća od mene, živeo je jedan dalmatinac po imenu Šešelj. Nije bio kao drugi dalmatinci. Ovaj je bio krupan, da ne kažem debeo. Dalmatinci su vitki i brzi, dok je ovaj bio debeo i trom. Mnogi su mislili da je mešanac medveda i dalmatinca. Tako je bio jako agresivan i po ceo dan i noć je lajao na prolaznike, mačke, ptice, buba mare, leptire, lepo vreme, kišu, sneg... Nije moglo da se živi od njega, ali je retko ko preduzimao nešto povodom toga. Jeste da sve džukele laju, ali ovaj je preterivao. Ajde što je lajao, nego je boga mi i ujedao, a ponekad i nekog bacio niz stepenice.