Ciceron je zapisao ...
'' -Siromah radi,bogataš iskorišćava prvog,vojnik brani obojicu,porezni platiša plaća za svu trojicu,lutalica se odmara za predhodnu četvoricu,pijanac pije za svu petoricu,bankar potkrada svih šest,advokat zavadja svu sedmoricu,lekar ubija svih osam,grobar pokopava svih devet,a političar živi na račun svih deset ...''

Ciceron koji je živeo od 106 do 43.godine pre Hrista,možda bi za nas koji živimo 2012 godina posle Hrista, napisao sledeći tekst uz konstataciju, neka nam je Bog u pomoći...

Muka mi je od svega ovde. Od dnevnopolitickih tema kojima se svi bave, prepricavaju i komentarisu. Nikada mi lepse u zivotu nije bilo nego kada sam prestao da pratim politiku, i zalosno moram da priznam da me to polako popusta. Ocigledno sam predugo opet u Srbiji pa je to nekako i normalno.. tako bar kazu svi oko mene.

NE! To nije normalno, izvinite! 

Kada odes daleko od svoje zemlje, pa kada te tamo pitaju kako je bilo odrastati pod bombama a ti kazes da je bilo "normalno" pa kada vidis njihove poglede tek onda shvatis da to NIJE nimalo normalno...

Priznajem, veliki sam amerikanofil i jedino sto volim vise od Sjedinjenih Drzava jeste Kosovo. Ovako nesto, koliko ja znam, nikad nije javno na jednoj americkoj tv stanici izjavio kosovski premijer prije svog puta u Washington.

Dakle ovakva  diletantsko servilna izjava nije mogla doci iz usta tzv premijera tzv Kosova ciji tzv glavni grad  "krasi"   statua bivseg,a joste zivog, americkog predsednika.

Ovakve izjave nisu davali ni hladnoratovski predsednici ,bilo banana republika Juzne Amerike, bilo Sovjetskih satelit drzava istocne Evrope.

Izjavu da jedino sto vise voli od Rusije jeste Srbija, Tomislav Nikolic nije dao kao gazda uz rakinski koto, kao sef opozicione partije, kao eminentni clan ljubitelja ruske knjizevnosti,   vec kao  predsednik jedne drzave. 

Pametnom, dovoljno.

Izem ti uniju za koju je gay parada ulaznica,  rece premijer Dacic nastavljajuci svoju  cirkus predstavu jeftine demagogije.

Aktivista Dveri, Glisic ,  oponomuceni vlasnik & tumac  drustvenog morala, obecao je da parade biti nece. Iako je  g. Glisic, kao svaki  porodicni covjek i hriscanin, protiv bilo kakvog nasilja,  upozorio je da ce za krvoprolice, ukoliko parade ipak bude,  odgovorna biti vlast.

Premijer vlade i minister policije  javno se  ne slaze sa aktivistom Dveri,ali respektuje snagu  koja stoji iza  vidovitog Glisicevog obecanja.

 Aktivisti, pisci, mislioci, slavne zvezde, žene i ljudi  okupiće se 14.2.2013. širom sveta da osude,  i zahtevaju prestanak nasilja nad ženama. I Beograd postaje deo "One Billion Rising" revolucije, pod sloganom "Protestuj, igraj, ustani!", jer će se 14.2.2013. u 14h pridružiti borbi protiv sramnog nasilja nad ženama, i zahtevati da ono prestane odmah, simbolično, zajedničkom igrom (plesom)  kao u svim drugim delovima sveta, od Afganistana do Australije, od SAD do Perua, od Južne Afrike do Velike Britanije.

Овај текст је Даглас Адамс објавио у секцији News Review у The Sunday Times, 29. августа 1999. (копија је доступна овде). Иако је прошло 13 година, што је за модерну комуникацијску технологију читав један век, и иако је писан пре Фејсбука, Твитера и сличних друштвених мрежа, текст је непогрешиво актуелан. Мајстор је ипак мајстор, не зато што је разумео технологију, већ зато што је разумео људе.

(Ако нешто и не звучи добро, није до текста, до превода је. Унапред се извињавам.)

* * *

Пре пар година сам био гост у Start The Week где сам био ауторитативно обавештен од стране веома истакнутог новинара да је цео тај Интернет само блесава мода као аматерско радио педесетих и да сам, уколико мислим другачије, стварно помало наиван. Веома је британска та црта - природна, можда, за земљу која је изгубила империју и добила господина Блобија - бити сумњичав према промени.

У чему је разлика између Курира и тоалетног папира?

Па само се Куриру подигне квалитет откако њиме обришете задњицу.

Umesto klasičnog bloga prenosim tekst objavljen u današnjem broju "Novog magazina" iznad kojeg je Koraksova karikatura.

U Vujaklijinom Rečniku stranih reči i izraza, pod odrednicom mistifikacija, piše: n. lat: Mystiffication, Obmanjivanje, obmana, prevara, zbunjivanje, književna prevara, književna prerušenost. Na Vokabular, beta, od reči do reči je prepisan Vujaklija.

Iako u osnovi jeste neka vrsta prevare, obmane, mistifikacija je dobila i svakog dana dobija sve više varijacija i širi se neviđenom brzinom! Primera je tušta i tma i bilo bi iluzorno da ih ja ili neko drugi klasifikuje, poređa, podeli po sličnostima i tako šta.

Skoro sam posle duže vremena ponovo čitao Čas Anatomije Danila Kiša. Danilo se u Času na najkonsekventniji, precizan, analitički, i nadasve duhovit način obračunava s polutanima i mediokritetima akademskih i književnih titula, crtajući im i demistificirajući sopstveni rad/delo ali i njihov kvazi naučnokniževni pristup istom! Po ko zna koji put, iznova sam uživao čitajući Danilove rezove mentalnoknjiževnim skalpelom! Ovo a propos Vujaklijinog: Književna prevara, književna prerušenost!

zajedno jači?

Evo stare priče koju ste svi makar jednom u životu čuli ili pročitali:

Imao jedan otac sedam sinova. Rekao im je da uberu sedam prutova. Oni su otišli i vratili se svaki sa svojim prutom. Ajde sad, kaže im otac, zavežite ih dobro. Zavezali oni prutove a otac im tada reče: De sad da vidim ko od vas može da slomi ovaj snop pruća. Proba prvi i ne mogade. Proba drugi i ne mogade ni on. Probaše svi ali ne uspeše. Otac uze snop, odveza ga te slomi jedan po jedan prut. Vidite sinovi moji, kad ste zajedno niko vas ne može slomiti, zajedno ste jači.

Priča je od upotrebe izlizana ali retko, vrlo retko u praksi sprovođena, primere možete na prste jedne ruke izbrojati u svekolikoj srpskoj Istoriji.

Foto: Uprava carina

Umoran sam. Svake godine isto, novi protivzakoniti pokolji ptica uz upotrebu vabilica koje jesu zabranjene za upotrebu, ali nisu, valjda, za posedovanje i prodaju (npr, ne smete da se fiksate, ali je posedovanje i dilovanje dozvoljeno i poželjno, dok god plaćate porez, ili plaćate koga već treba da platite), pa se tako nude u svim lovačkim radnjama (slika dole je iz beogradskog Snajpera), kao i pumparica sa po 5-10 patrona (zakon dozvoljava do dve patrone). Inspektori su po pravilu zauzeti na drugoj strani kada dobiju prijavu krivolova, aktivistima se preti oružjem, a policija pet dana nedeljno ne radi ništa, pa onda vikendom i sama ide da puca u prepelice i grlice (ok, kao pojedinci, ne kao javno preduzeće).

Dragi blogeri Novosađani -a takođe oni iz Kaća, Budisave pa i Temerina (zbog Milorada),

Srdačno vas pozivamo da nam se pridružite u knjižari “Most” 2. novembra u 19h (Zmaj Jovina 22) na promociji jedne lepe knjige.  Na ovom blogu sam objavila nekoliko priča svog oca, a njegov trud i upornost da u nedostatku laptop-a piše u tefter na kolenima  doprineli su  tome da na stranicama ove knjige (a nadamo se i u subotu pred vašim očima, uz dovoljno mašte u 3D projekciji), vaskrsne jedno predivno selo iz srca Nacionalnog parka Plitvička jezera, i svi njegovi stanovnici, Krajišnici, iz tadašnjeg posleratnog doba.  Nisu ni slutili da će ih dečak iz susedne trošne kućice koji ih je pomno slušao i posmatrao, nanovo u sledećem veku oživeti i udariti pečat na smisao njihovog  postojanja na ovoj kugli zemaljskoj.

Ideju za ovaj tekst dobio sam čitajući tekst Lu Brefora, šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji. Naime, ako zanemarimo gađanje ciframa o uštedi. predlog gospodina Brefora je nešto o čemu ozbiljno vredi razmisliti. Ali, nije me menjanje vremenske zone motivisalo za pisanje ovog teksta, već činjenica da je 70% firmi u Srbiji prešlo na radno vreme od 9 do 5.

Sve je počelo 2003. godine kada je Savet ministara Srbije i Crne Gore doneo odluku da svi zaposleni u ministarstvima i službama pod njihovom ingerencijom radno vreme "usklade sa evropskim".  Nepunih 10 godina kasnije "od 9 do 5" je postalo najčešće radno vreme i u Srbiji.

Gost autor: Omega68

Готово је.
Више сам у посети шареном селу него у кафани.Време је да напишем тестамент.

Те гроздоберске ноћи, док је прелазила у јутро, ћале је ушао у собу. Требало је да ме пробуди али ја сам већ био будан. Могуће да нисам ока склопио.
-Ајде, рече, ништа то није. Сви мушкарци које познајеш били су у војсци.

         Dok ne stupi na snagu 18-a po redu reforma školstva, dok ne pređemo put od Strategije do konkretnih mera, mi ne dangubimo. Ko to mi? Biblioteka plus, Clio, Zoran Hamović, srpske srednje škole, bibliotekari, profesori filozofije, srpskog, istorije i građanskog, psiholozi, nindže i džedaji:)