Zavidim vam, mladi gospodine. Ne na vašoj mladosti, snazi, energiji, znanju…zavidim vam na bezosećajnosti, umišljenosti, veličini koju sebi pripisujete, proračunatosti i svim drugim stvarima koje ja nisam imao prilike da upoznam i prihvatim. Sigurno je došlo vreme da se čovek menja, da gleda u sebe i za sebe, da smanjuje krug prijatelja, da što duže živi sam, u samoizolaciji, da postane nezavisan od svega i svačega, pa i od samoga sebe. Meni do menjanja nije, voleo bih da priroda čini svoje, ali vaš stav prema prirodi i životu uverava

 Моја гошћа: razmisljam

                   Мислим се сатима како уопште да почнем. Како год окренем, не звучи ми као оно што бих у ствари желела да кажем. Бежи ми суштина, садржај ми измиче, реченице се гурају и тумбају и праве неочекиване заокрете које нисам имала на уму. Полако почињем да сумњам  да сам уопште

Moja gošća je: razmisljam

 Uživajte u ovoj priči .

  Огледало је тог дана као и обично било врло искрено када је стала пред њега и загледала се у свој одраз који јој се у том тренутку допадао мање него икада. То је био прећутни договор – да се не лажу. Могла је да рачуна на то да ће јој указати без трунке повлађивања

Ti si oduševljen

Ti uživaš

Tebi je sada sve potaman

Došli su dečaci sa ćoška

Ovoživotno se u Potajnku rasporedili

izazivajući smisao zaklinjući se Ocu i Zimzelenu

Ne bojiš se više mraka

dok se nad Beskonačnim stubom bekelji sunce

I mesec bi mogao da stane u čašu mleka

Hajdemo šinobusom po Panoniji da sejemo reči

one koje smo zaboravili i one koje još nismo izgovorili

od kukuruzne svile brkove da pravimo

vrane da nateramo da nam donesu po fraklić duda

Prazne ulice da privolimo na ljude

   Otoplilo je. Ne prija, ali šta da radim.Valja se prilagodjavati. Ceo život se prilagodjavam i od tog silnog pristizanja čini mi se da nisam ništa dostigao. Nešto se kao samo predalo, nije htelo da beži, ostalo još jurcam po okolini glave i grudi, spolja i iznutra, pokušavam da se pronadjem i spojim ako ikako može u nedovršenu sliku, mozaik sa napuklim delovima, u reč, i sa više reči da namamim smisao, da mu ja kažem šta mislim o tome i tome. Sve se razularilo, raštimovalo, počelo da peva svoju pesmu i nikad se nisam toga uplašio kao do pre koju godinu shvativši

   Znam kad se rodio (koliko smo popili piva !), znam mu majku i oca, dedu i babu, on je moj srednji kumić, član Kumovskog klana, poznat lik u svojoj sredini i šire, kako i ne bi bio kad je svakom fudbalskom timu dao bar po jedan gol. Već ga pamte generacije iako  je tek u tridesetoj. Profesor fizičke kulture, nenametljiv, skroman, voli da sasluša, ali ne da na istinu, široke je ruke, srca i duše, ličko-lalinsko-bačko-banijske. To je moj kumić Danilo Dado Bobić. Šta je to moja kumčina uradila!? Poklonio je martovsku platu stradalom Japanu.

    Prošlog avgusta ispred

           Pokušavate da pošaljete SMS poruku ženi ili mužu ili švalerki, ali bezuspešno. Svaki put kada pokušate da pošaljete poruku, vaš telefon se ugasi. Prvi put, drugi put, treći put. Već počinjete da osećate neko pritiskanje u grudima, cupkate nogama. Četvrti put, peti put. Svaki put kada upalite telefon, iznova počinjete da pišete poruku. Počinje da vas svrbi leva potkolenica,

.

               Događa se ponekad da joj se dan prosto zgruša među prstima kao letnje mleko u plavoj šerpici na tufne i umesto da teče i peni i miriše, cepa se na mlitave krpe sa kojima ne zna šta bi. Ili joj se razbije u paramparčad izbačen iz ravnoteže nečim naizgled sasvim nevažnim, pa silno vreme mora da provede prebirajući krhotine u besmislenoj nadi da se mogu zalepiti jednim iznuđenim osmehom.
               Katkad se jednostavno zgužva do neprepoznatljivosti, poput odbačenog staniola i nokti joj se umore od pokušaja da ga ispravi i dovede

   U nedelji pred nama od 5-11oktobra u Srbiji će se obeležiti Dečja nedelja.  Svi se slažu da je usvajanje Povelje o pravima deteta  prava stvar, i svi je se obično sete početkom oktobra, što je za svaku pohvalu,ali briga o deci i njihovim potrebama i pravima, postoji tokom čitave godine.

 Vekovima su odgajane generacije dece koja su odrastala bez Povelje, zaštićene ljubavlju i toplinom porodičnog doma, pravičnim autoritetom nastavnika,i

Dnevni list "Danas" je juče objavio neke moje odgovore na njihova pitanja o odnosima Srbije i Kosova. I B92 je preneo moje odgovore, tako da su mnogi, na sajtu B92 komentarisali to što sam napisao. Iako sam odgovorio na neke komentare, mislim da nije lako reći sve u samo nekoliko rečenica, i zbog toga želim ovde da dam šire objašnjenje onoga što sam rekao.

Poslednji put kada sam pisao blog tema je bila biciklizam. U toku je fudbalsko prvenstvo tako da bi i to bila zanimljiva tema. Ipak, ovoga puta ću pisati o tenisu jer je "All England Lawn Tennis Championship", tj. Vimbldon počeo u ponedeljak.

Partizan je, noćas,  po sedmi put postao klupski prvak evrope u vaterpolu, nakon 35 godina odsustvovanja iz velikog finala.

Milionski vrijedan projekat, kluba iz okoline Đenove, osmišljen da do proslave  stogodišnjice kluba (2013.) postane najtrofejniji tim u Evropi, se razbio od nešto što je finansijski nemerljivo.

Vaterpolo škola Partizana je jedna INSTITUCIJA svijetskog kalibra, i ja  kao bivši vaterpolista imam prema njoj Oonoliki rispekt ...

Drago mi je da su moji novljani ( na obje strane)  na najbolji način  demonstrirali  šmek bokeške škole