Zašto li ga Rusi zovu sunčani Krim? pitao se mladi Eduardo, gledajući kroz prozor svoje hotelske sobe. Zima u Odesi te 1898.godine nije se razlikovla od prethodnih.  More, luka i gradski krovovi  već danima se uvijaju pod teretom guste magle. Kada se magla podigne otkriva još sivlje oblake i žućkastu kuglu koju  ni jedan Napolitanac ne bi nazvao suncem.  Nostalgija za rodnim Napuljem, za plavim morem, još plavljim nebom i sjajnim suncem pritiskivali su Eduarda više nego gusta magla Odesu.  Dok je pisao suze su mu tekle iz očiju, a note iz srca.

Gospođa Emilija, supruga marvenog lekara Bačke županije, dvadesetiprvog dana meseca augusta leta gospodnjeg 1889-tog, posmatrala je svoje dve ćerkice kako bacaju kamenčiće u bistro Palićko jezero. Tek je počeo četvrti dan njihovog porodičnog odmora u ovom banjskom mestu, a juče su iz župskog dvora poslali brzi dvopreg, kako bi se njen suprug gospodin Stefan hitno javio velikom županu u Novi Sad. Kočijaš je umeo reći samo toliko da su svinje, u nekoliko bačkih sela, naglo počele da crkavaju i da se u Magistratu plaše da nije u pitanju svinjska kuga.

Četrdesetih godina prošlog veka idol mladih je bio Ivo Lola Ribar; pedesetih Bobek i Šekularac; šezdesetih Če Gevara, Đorđe Marijanović i «Bitlsi»; sedamdesetih Zdravko Čolić i «Bijelo dugme»; osamdesetih Lepa Brena, Car Lazar i vožd Karađorđe;  devedesetih Knele i Ceca. Ko su idoli mladima u Srbiji u prvoj deceniji 21. veka?

Poštovane kolege, 
obraćamo Vam se sa zahtevom da poništite svoju odluku o dodeljivanju počasnog doktorata Beogradskog univerziteta Majklu Volceru (Michael Walzer), profesoru Prinstonskog univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Tako počinje pismo upućeno Senatu Beogradskog univerziteta, koje su potpisali čak 204 nastavnika tog univerziteta.

Istorija egzodusa, istorija je ljudske civilizacije. Setimo se Mojsija i starozavetnog egzodusa. Uostalom, zar nisu i naši preci, Stari Slaveni, krenuli u egzodus, negde iza ili oko Karpata, u pravcu jugoistoka Evrope? Pa, Čarnojević i velike seobe Srbalja, zbog turskog zuluma, sa Kosova i iz južne Srbije u srednju Evropu sve do St. Andreje i Pešte, pa albanska golgota... Ali, zašto da idemo tako daleko u istoriju? Slike egzodusa Srba iz Zapadne Slavonije, posle “Bljeska”, iz Kninske Krajine, posle “Oluje”  i sa Kosova i Metohije, posle “Milosrdnog anđela”, tako su sveže.

Poštovani predstavnici vlasti,

Obraćam Vam se kao građanka Srbije i učiniću to srpskim jezikom, jednostavno. Imam četrdeset godina. Udata sam, imam malo dete, radim. Nisam član niti jedne stranke i nikada nisam bila. U životu sam imala neke nerealne i neke realne strahove. Ovo što sada osećam zbog kvara na vašem političkom kompasu je realan strah. Osećaju ga mnogi, samo ne znaju kako da vam kažu. Osećaju ga čak i mnogi od onih 350 hiljada sa mitinga.Čega se bojim?

Ne volim Božić.
Nema skrivenih poruka. Priča je skroz lična.
Kad pomislim na Božić mislim na hladno.

Kad iz toplog kreveta zakoračite u ledenu sobu. Onda se umijete vodom. Hladnom - bojler se uključivao samo po potrebi. Bez „još samo malo" zahteva, bez razvlačenja, bez meškoljenja pod toplim jorganom, pod koji i nos zavlačiš. Instant budjenje.

Idemo kod babe. Božić.

U letnjoj kujni se živelo i zimi. U kući su se dočekivali gosti. Za Božić smo i mi, deca bili gosti.

Ulazak u auto. Tu pomislim na onog odmetnutog pingvina

Evo nam prilike da vidimo koliko je jedna od nasih najuglednijih infomrativnih kuca tolerantna i otvorena prema kritici i koliko je u stanju da u praksi pokaze da postuje pravo na izrazavanje tudjeg misljenja :-)

Za one koji su pratili jucerasnje diskusije je jasan neposredan povod za ovaj moj tekst: bunio sam se protiv sirenja verske netrpeljivosti u vidu teskih uvreda i napada na SPC i trazio brisanje teme koja se time bavi. I umesto da bude obrisana tema koja, UBEDJEN sam, krsi osnovna pravila bloga ... obrisan je taj moj tekst!!! Hm, doduse vidim i da doticna tema/blog vise nema

Foto: Mira Zdjelar

O'Keefe Lane is located near the intersection of Yonge Street and Dundas Street in downtown Toronto.  The laneway itself was notorious for the buying, selling and use of narcotics.  Street level drug activity was commonplace in the lane.  Dealers and users lurked in doorways.  Often times they were dressed in a shabby way.  Literally hundreds of arrests for drug offences have been made in the area by the Toronto Police Service over the years. (R.v.P., Ontario Superior Court of Justice, Trafford, J. 2001, http://www.torontocriminallawyer.ca/rvp.htm)

Nekoliko godina posle mature (dve, deset ili četrdeset, svejedno) gledate fotografiju razreda u koji ste išli. Na fotografiji ćete gotovo obavezno primetiti jedno lice kojeg nikako ne možete da se setite. Znate da je to lice išlo s vama u razred, ali ne sećate se ni imena, ni osobe, ničega. Imena drugih školskih drugarica i drugova dolaze vam u sećanje lagano, prirodno, ali čije je to lice?

Kao što u grupama postoje ljudi koji su toliko neupadljivi da ih svi zaborave i niko ih se ne seća, tako i gradovi imaju svoje mračne kutke pored kojih ljudi prolaze a da u njih ne zavire, koji stoje nepomerljivo i čekaju da ih neko primeti, a to se nikako ne dešava. Međutim, kao što nas uči Walter Benjamin (Passagen-Werk), iz pasaža, prolaza, slepih ulica ponekad se može naučiti više o modernizmu, nama i modernizmu u nama nego od krupnih arhitektonskih projekata, blještavila urbanog spektakla.

Evo "YouTube" reprize druge emisije...

Petak oko 16 casova.
Zazvonio je mobilni,indentifikacija je pokazala da je poziv iz firme.”Dodjavola,negde mora da se ide”.-pomislio sam,a tek sam se vratio iz Washingtona gde sam 5 nedelja bio sef biroa,zamenjivao koleginicu koja je bila na odmoru.

Medjutim,javio se glas,ciji poziv znaci samo jedno-Zbogom.

I tako je ,bilo,kratko,surovo,bez reci objasnjenja. 

Posle 18 godina moje druzenje sa Sky News-om se zavrsilo. 

downgrade.....od 1.oktobra... 

Pocelo je slucajno,za vreme revolucije u Rumuniji.Kao sef za satelitski

Horgos-Roszke

19. decembar

Ponoc.

Granicni prelaz.

Tacno u ponoc presli granicu bez viza.

Prvi koji je presao bio je Vuk Jeremic, zajedno sa nekoliko desetina gradjana.
Posle ponoci, bilo je jedno dvadesetak automobila, uglavnom sa BG tablicama. Svi prosli bez frke. Bilo i aplauza, cestitki, madjarski policajci super korektni, cak je dosla i zena policajac Silvija koja govori sjajno srpski da se nadje pri ruci. 

Pa srecno nam bilo posle 18 godina.

Bice i fotke 

Autori fotki: Fedja Grulovic & Bane Filipovic

    Nisam verovao da cu ikad ovo napisati. Jer, moj odnos prema najvecoj NGO je dubiozan. Nisam vernik, isuvise sam mator da bi se sad menjao, istina, neki jesu, da li iz duhovnih potreba, ili potreba mode, nek’ je njima na dusu. Odrastao sam u komunistickoj porodici, ma sta to znacilo, cak bio i clan Organizacije(priznajem, niko nije savrsen) , imam knjizicu kao uspomenu sa likom neumrlog Broza,-ali danas, kako sam sumnjicav prema Crkvi, tako sam sunjicav i prema strankama. Mozda to ide sa godinama, postajem sve veci cinik.

Ali, posle odluke Sinoda SPC samo mogu da kazem, svaka