autor: Rodoljub Šabić
Ovaj post nisam stigao da napišem juče, a želeo sam jer je na jučerašnji dan, 04. avgusta 1908. godine, umro Radoje Domanović.

Umro je mlad, razočaran, bolestan, ogorčen. Živeo je veoma kratko, samo 35 godina, ali je ipak ostavio iza sebe opus pripovetki koje su ga potvrdile kao najvećeg srpskog satiričara. Svako ko je pročitao neku od njegovih pripovetki (Vođa, Stradija, Danga, Mrtvo more, Razmišljanje

Naslov je skroz naskroz pogrešan! Ampak zakaj pa ne? 

 Mislim da je već vreme, zašao sam u godine koje su bliže osmoj nego sedmoj deceniji, koja je pri kraju, dakle, da je vreme da se i ja ispovedim. Verujem da će većini od vas ova ispovjed izgledati suvišna i nepotrebna, jer je, iz mog dosadašnjeg blogorada, moja seksualna orijentacija više nego jasna. Ipak, zlu ne trebalo. Da, i ja javno!

Nije

Ovo što je  Jelica pisala  na blogu je skandal po svim mogućim ljudskim merilima, naprosto neverovatno da propadanje jednog društva kojem prisustvujemo svoj akutni oblik dobija baš u zdrastvu, baš u ginekologiji i akušerstvu baš kao uz inat da novorođenčetu demonstriramo gde se rodio, a najranjivijoj mogućoj osobi - porodilji sistem demonstrira gde se nalazi.

Tolerancija

               Veliki odmor ispred Filološke gimnazije. Tri devojčurka stoje ispred ulaza i užinaju. Nailazi Romkinja srednjih godina. Čuju je kako, više za sebe, govori:

               - Celo vreme lutam ovuda...

               Jedan curetak profesionalno reaguje:

               - Ne kaže se celo vreme, nego sve vreme.

               Romkinja zastaje i kaže:

               - Dobro... Izvini... Sve vreme lutam ovuda.

               Zatim nastavlja svojim putem.

Ja sam vaš Vođa. Ako me volite, biće vam lakše. Grešite ako mislite da ja sebe volim više nego što ćete me vi voleti. Prljavi ste i glupi i niko vas ne voli. A evo ja, jedino ja, prihvatam vas kao svoje, neradnici moji, bagro draga. I sam sam potekao iz ove sujeverne i primitivne sredine, što me čini jednim od vas. Ipak, sudbina i Bog su hteli da vam ja

...

Dakle... PPV Aleksandar Vučić krenuo je Putinovim stopama. Jeste da ne jaše konja go do pasa, ne ide na pecanje sibirske štuke i ne leti MIG-om, ali ide tamo gde mu mesto nije. U zavejanu vojvođansku divljinu. Em što treba da paze na one ljude, em što moraju da čuvaju i njega da ostane neogreban. Apropo toga, neko je napisao na tviteru - " Odlika istinskog lidera je da usmerava, podrzava druge i daje sansu drugim da zablistaju."

Naslovna stranice knjige

Istina je ostala sakrivena na početku.
Voleo bih da nije tako, ali plašim se da jeste: stiče se utisak da je, uz časne izuzetke, svaka osoba u našem pravosuđu, koja je pipnula predmet u ovom slučaju ili kupljena ili ucenjena ili zastrašena."
Advokat Danko Cvejić

Knjiga

Koleginice i kolege, imamo iznenađenje!
Naš blogokolega Nikvet objavio je knjigu, i to, ako ćete mi verovati jaaako zanimljivu. 

Питер Хилтон, деветнаестогодишњак који је прекинуо студије на другој години факултета и обрео се у тиму Алана Тјуринга у Блечли Парку, није имао брата у прекоатлантском конвоју којем је претио напад немачких подморница управо у тренутку кад је Енигма, шифра коју је немогуће разбити, напокон разбијена. Ова измишљена судбина је само једна од многих неистина и бесмислица које су убачене у причу о Алану и Енигми без икакве потребе -- баналивудизација која је сама себи сврха.

john-alan-peter

* * *

Vladimir Tatlin - Spomenik III Internacionali

- Sledeće godine sam punoletna.

- Kako kad si sledeće godine tek treća godina gimnazije?

- Mama, vreme se ne računa školskim nego kalendarskim godinama.

- Moje se računa:P

Ovo je prilog koji su za Srpsku naučnu televiziju uradili učenici moje škole, u okviru akcije - Đačke vizije naučne televizije.To je plemenita ideja osnivanja dopisničke redakcije u svakoj srednjoj školi u Srbiji. Oni vas obuče i upute u osnove snimateljsko-novinarskog posla, lobiraju da se dokopate minimuma tehnike, pomognu vam da montirate priloge i onda to emituju u okviru svog programa, koji je po koncepciji potpuno različit od ostalih komercijalnih kablovskih televizija. Bave se naukom, kulturom, obrazovanjem i ostalim neprofitnim tricama i kučinama:) Ekipa koja stvara program za ovu televiziju je izuzetno mlada, obično studenti, postdiplomci, nadareni pojedinci, a predvodi ih čovek nepresušne energije i ideja - Živojin Žika Petrović.

Налете путем друштвених мрежа свакакве питалице. Обично их прескачем, али ми је једна ипак запала за око својом бесмисленошћу (знам, знам, ... једна??).

- Када би ти као некадашњи осмогодишњак данас срео себе, да ли би био поносан?

Поносан? Хммм. Не верујем да би разговор уопште пошао у том правцу.

- Чико, да немате можда карамеле?

Da li živimo u najboljem, najgorem ili jedino mogućem svetu nije pitanje koje previše muči većinu nas. Razmislimo li, najverovatnije bi kao odgovor predali beli listić. Get me out of here, zapomaže svaka iole razumna ćelija u našem telu, izmrcvarena mnogobrojnim sranjima koje je okružuju.

Pre neki dan, žurim na ručak. Izlazim iz jedne od onih samoposluga koje imaju pokretne stepenice, a ispod njih me čeka grupica ljudi naoružanih hemijskim olovkama. Da potpišem

U Platonovoj pećini, senke su jedina stvarnost  -(Platon, Republika)

U Platonovoj alegoriji (metafori, paraboli) o Pećini govori se o ljudima-zatvorenicima koji se nalaze u unutrašnjosti pećine i tako su postavljeni da mogu da vide samo prazan zid pećine ispred sebe. Iza leđa tih ljudi-zatvorenika događa se stvarnost, ali oni mogu da vide samo