Odgovarajući na pitanje kakav je njihov stav povodom homofobičnih grafita protiv gej parade koji su se pojavili poslednjih dana, u FK Crvena zvezda i FK Partizan kažu za „24 sata" da se protive svakom vidu mržnje, netrpeljivosti i podela.

Gej lezbijski info centar (GLIC) uputio je dopise na adresu FK Crvena zvezda i Partizan da osude homofobične grafite koje potpisuju navijači tih klubova, ali odgovore nisu dobili. U pomenutim klubovima kažu da dopis nisu dobili, kao i da je grafite mogao da napiše bilo ko i da ih potpiše u ime njihovih fanova.

- Crvena zvezda osuđuje svaki akt mržnje i netrpeljivosti na bilo kom delu planete, pa tako i u Beogradu - kaže Marko Nikolovski, portparol FK Crvena zvezda.

Darko Grubor, generalni sekretar FK Partizan, kaže da je dopis poslat na pogrešnu adresu.

- Mi se bavimo samo sportom i dešavanjima tokom sportskih manifestacija i nemamo veze sa gej paradom. Na našem stadionu niko nije pozivao na mržnju i mi nemamo ni prema kome predrasude. Sport je otvoren za sve i u njemu nema mesta za netrpeljivost i podelu - kaže Grubor.

Na 54. Sajmu knjiga u Beogradu predstavio sam svoju novu knjigu „Moja tetka Coco Chanel". Moram priznati da me je Isidora Bjelica izuzetno iznervirala svojom knjigom „Moj deda Luj Viton". Ta žena je uvek jedan korak ispred mene, ali neće ni ona dugo! Pred vama je odlomak iz moje knjige i kao što ćete primetiti hiljadu puta je bolja neko Isidorina. Uživajte.

Odlomak:

Moje traume iz detinjstva počele su onog trenutka kada sam od oca saznao da mi je Gabrielle Chanel tetka i da je nikada neću upoznati, jer je umrla sedam godina pre mog rođenja. Najviše me je zabolelo to što moj otac i teta Coco nisu bili u najboljim odnosima tako da ni od nasledstva nije bilo ništa. Jedino što mi je ostalo od tete Coco jeste istančani ukus za modu i umetnost, ali na moju veliku žalost taj talenat niko nije umeo da prepozna.

Kada sam ušao u pubertet i kao svaki normalni tinejdžer igrao se maminim cipelama, haljinama i šminkom, u potkrovlju naše kuće našao sam veliku kutiju sa natpisom Chanel skrivenu u starom drvenom ormanu. Otvorio sam je i u njoj je bila mala crna haljina. Suze su mi navrle na oči i glasno sam rekao „Hvala teta Coco što si postojala". Odmah sam skinuo maminu haljinu u kojoj sam se igrao, izvadio malu crnu haljinu iz kutije i obukao je. Kao da je bila pravljena za mene. Samo su mi još falile odgovarajuće crne cipelice, eventualno damske rukavice i šešir. U nadi da ću ih naći počeo sam da preturam po starom ormanu i potkrovlju. Nisam ni bio svestan koliku sam buku pravio niti da se moj otac popeo da vidi ko je pravi. Kada sam ga primetio ukočio sam se od straha, dok me je on gledao i plakao.

dorucak, kafa, novine...

odlazak na reku, iznajmljivanje 2 bicikle, voznja...

sedenje na klupi, gledanje reke... 

hiljadu pitanja i jedan veliki osmeh...

pijaca, priprema hrane, spavanje... 

rucak, razgovor, smeh...

film na dvd-ju, igrica na pc-ju...

setnja...

tusiranje, vecera, pranje zuba, prica za laku noc...

knjiga...

malo li je?

Tadić je kazao da je politikom uvažavanja tuđe patnje i odavanja poštovanja tuđim žrtvama moguće na međunaordnom planu sticati kredibilitet za vođenje nacionalne politike.

briga me za vasa pomirenja i vase deklaracije. ja se s vama nisam mirio a ko jeste neka mu je alal. sam je birao stranu. briga me. a vi sto ste izgmilelli ispod kamenja gde sam ja verovao da se krijete dok ste vi samo cekali svoje, obavestavam vas: idemo do kraja. do poslednjeg. vise se nikada necu sjebati i stati na pola. ko je s vama - sam je birao stranu.

Pitanje poverenja:

Zabole te ledja, ti odeš kod lekara. Najboljeg ovde.  On ti kaže: "Mora da se seče". Malo te čudi, malo se plašiš. Neozbiljan si prema sebi. Stanje se pogoršava.

... А и добри смо техничари!

- super ti je ranac.

„Kada slušam tako nekog kako daje opšte i uopštene sudove (crno ili belo) o zemljama ili narodima, ja ni jednog trenutka ne mislim o tačnosti ili netačnosti tih sudova, jer to zaista ne vredi, nego se pitam kako je stalo sa razumom i moralom toga koji te sudove daje.“

Ivo Andrić, Znakovi pored puta

Da li nam je susjed prijatelj ili neprijatelj?

Ovo je bilo inicijalno pitanje za nastanak Antologije proznih uradaka dvadeset i jednog  autora i autorica s područja jugoistočne Evrope (kakvog li nemaštovitog, ali

Šta smo? Lisice ili ježevi? Da li znamo mnogo manjih stvari ili jednu veliku stvar?

Pitanje bi, verovatno, većini nas promaklo, kao i većina drugih pitanja, da nas ne podsećaju kako ono ima mračniju i setniju stranu - umorni od površnosti svaštarenja umemo s tugom da se sećamo propuštenih prilika da se nečemu potpuno i iskreno prepustimo, da bi drugi među nama tugovali za šarolikim svetom i životom kroz koji su provukli jednodimenzionalno vreme neke uže strasti.

Često imamo osećaj da smo u pogrešnoj koži, i često izgleda da je naša potreba da se zašijemo u pogrešnu kožu iskonska, deo azbuke ljudskog karaktera.

Krstovdan iliti Vozviždanije časnog krsta (to mu je valjda zvaničan naziv)  pada 27. septembra. Iako je to praznik usko vezan uz post, u našoj pravoslavnoj papazjaniji i nelogičnostima kojima obiluje praktikovanje vere kod običnog sveta, povezan je sa vašarom, jednim zbitijem ispunjenim pečenim prasićima i drugim bravima, glasnom muzikom i penjanjem po astalima, pripitim teturanjem do vrteški i vrštanjem sa isith.

          Ovaj tekst je nastao od prvobitno zamišljenog komentara koji nije stavljen na Blog Martine Anđelković. http://blog.b92.net/text/18568/Mesto-zlocina%3A-bracni-krevet/
Obećao sam da ću se javiti u roku od 24 časa ali sam zbog veličine teksta i moje hronično podignute temperature odlučio da postavim svoj blog.          
          
           Svako ko me lično poznaje zna da sam osetljiv na nepravdu. Da sam osetljiv na maltretiranje nemoćnih. Da

* Martin Luther, 15.01.1929. - 04.04.1968.

Godišnjica atentata na Kinga obeležena je kao važan i poseban dan za Ameriku i ove godine, kao i par decenija ranije.

40 godina od smrti, njegovi govori, njegove ideje, način na koji je uveo nenasilje kao metodu borbe za građanska i ljudska prava, izgledaju "sveže" i nadahnjuju mnoge kao i toliko decenija ranije.

"Slučaj" King je priča o ljudskoj volji suočenoj sa katkada strahotnom realnošću, o idejama koje su dobre po ljude, o volji za slobodom, jednakošću i pravdom i o neverovatnom paradoksu postojanja raznih ljudi sličnih njemu koji su imali sasvim jednostavnu, običnu i na opšte odobravanje ponuđenu ideju - uklonimo nepravde, nejednakost i nasilje iz našeg društva. Paradoksu zato što su i nepravda i nejdnakost i nasilje istorija ljudskog društva, i zato što se i oni koji ih čine pozivaju na one iste ideje kojima je King promenio, ipak, Ameriku zauvek. Koliko god i ona i svet se i danas činili daleko od njegovog sna.