Ljudska prava

King *, sanjar

gordanac RSS / 04.04.2008. u 10:29

* Martin Luther, 15.01.1929. - 04.04.1968.

10209549amartinlutherkiqc9.jpgGodišnjica atentata na Kinga obeležena je kao važan i poseban dan za Ameriku i ove godine, kao i par decenija ranije.

40 godina od smrti, njegovi govori, njegove ideje, način na koji je uveo nenasilje kao metodu borbe za građanska i ljudska prava, izgledaju "sveže" i nadahnjuju mnoge kao i toliko decenija ranije.

"Slučaj" King je priča o ljudskoj volji suočenoj sa katkada strahotnom realnošću, o idejama koje su dobre po ljude, o volji za slobodom, jednakošću i pravdom i o neverovatnom paradoksu postojanja raznih ljudi sličnih njemu koji su imali sasvim jednostavnu, običnu i na opšte odobravanje ponuđenu ideju - uklonimo nepravde, nejednakost i nasilje iz našeg društva. Paradoksu zato što su i nepravda i nejdnakost i nasilje istorija ljudskog društva, i zato što se i oni koji ih čine pozivaju na one iste ideje kojima je King promenio, ipak, Ameriku zauvek. Koliko god i ona i svet se i danas činili daleko od njegovog sna.

Paradoks ljudi sa "tako dobrom ponudom, koja se jednostavno ne može odbiti" je što je većina završila svoj blistavi put borbe za druge nasilnom smrću ili su plaćali cenu svojih (inače za sve nespornih ideja) dugotrajnim tamničenjem od onih koji im nisu javno sporili te iste ideje, naprotiv. Čvrstinom svojih ubeđenja, očiglednom slikom da je ostvarenje njihovih ideja dobro po većinu ljudi i stradanjem zbog toga, oni, sve što su bili, rekli i uradili tako postaju - opšte dobro, svojevrsno "vlasništvo" svih ljudi koji su im bili savremenici ili žive posle njih.

Kingov politički, ideološki i humanistički legat čini se danas potrebnijim nego ikada, ne samo Americi, nego jednako svima koji s pravom veruju da je krhki sistem odbrane i zaštite ljudskih prava jedino što brani našu civilizaciju od ogoljenog, oduvek postojećeg i neuništivog "prava jačeg", prava na to da "jači tlači". Par jednostavnih rečenica koje su jedina odbrana od danas retko gde legalizovanog prava da neki (ko god bili) imaju "više prava" nego neki drugi (ko god bili). Rasno, etničko, rodno, nacionalno, različito po bilo kom osnovu ne sme biti razlog za nejednakost, tako piše u Poveljama, Deklaracijama, Rezolucijama i Zakonima donetim posle drugog svetskog rata, donetim u svetu koji je do tada i rasizam i robovlasništvo i kolonijalizam smatrao - legitimnim pravom manjine nad većinom. King je oličenje borbe za ukidanje takvog nakaradnog, a nekad opšteprihvaćenog modela ponašanja u većini ljudskih društava.A priča o njegovm životu je oličenje teškoća s kojima se neko poput njega mora suočiti tokom borbe za nešto tako prirodno i svima blisko kao što je - ljudsko, građansko pravo na različitost, na slobodu.

Šezdesete u Americi i Evropi bile su vreme zahteva za primenom ideja zapisanih u Povelji UN iz 1948., u Africi i Aziji bile su vreme borbi evropskih kolonija za nezavisnost, a iza i ispred "gvozdene zavese" vreme konačnog oblikovanja strategije "hladnog rata" i višedecenijskog trajanja društava bez političkih i građanskih sloboda i prava. Jednopartijski sistemi su se i urušili dobrim delom upravo zbog odsustva političkih i ekonomskih sloboda, to je danas očito i onima koji, s pravom, govore da su jednopartijska društva donela i neka dobra ljudima koji su u njima živeli, jesu nesporno. Ali na ukupnom tasu dobra i zla koja su proizvedena usled i zbog ideja jednopartijskih društava - nedostatak sloboda je prevagnuo u volji za njihovim raspadom. King je pred sobom imao drugi problem - društvo proklamovanih sloboda koje nije "videlo" svoje sopstvene građane samo zato što im je koža drugačije boje nego većini. I uspešnost Kingove strategije, njegova snaga proisticala je iz činjenice da je bilo jasno da njegov pokret za građanska prava NIJE pokret protiv rasizma, već pokret za dobru državu, za uljuđeno društvo koje primenjuje ono što u Ustavu i Deklaraciji o nezavisnosti - piše. Nema dobre "odbrane" protiv takve strategije, zato su ljudska prava tako dragocen mehanizam, ma koliko se činilo da se promene na bolje zahvaljujući tome što ih imamo zapisane, kreću presporo i ma koliko primera kršenja ljudskih i građanskih prava imali širom sveta.

Šezdesete mnogi danas zovu vremenom nade, vremenom dobrih ideja i vremenom istinskih lidera promena na bolje u svetu, šezdesete koje su stigle posle razarajućeg svetskog rata, strahota nacizma, fašizma i holokausta u Evropi imale su dah "plišanih, sanjarskih revolucija" u kojima su rado učestvovali mnogi koji su razumeli zašto King svoj čuveni govor počinje sa "I have a dream". Nema ništa ljudskije, jednostavnije i istinitije od toga da se, znajući koliko je realnost daleko od sna, ipak sa punom uverenošću izgovori - da se ima san. Da bi se realnost promenila, ona se mora prvo odsanjati.

Regionalni ratovi, oružani konflikti, nasilne promene vlasti (Koreja, Vijetnam, Kambodža, Čile, Izrael, Irak, Iran, Egipat, Avganistan, nestabilne države Afrike, Foklandi, Pakistan, Indija, SFRJ, 9/11,...) i duga lista nepravdi, nasilja i kršenja ljudskih prava tokom ovih 40 godina otkad KInga nema (ili od II svetskog rata) nisu dokaz da je sistem ljudskih i građanskih prava neuspešan - oni su samo dokaz koliko je teško ostvariti san i pretvoriti ga u realnost. Sanjari to znaju, sigurna sam da je i King to znao i da bi se danas smejao grlenim smehom Louisa Armstronga kada bi video fragmente svog sna kako su postali običnost i svakodnevica za mnoge.

Kako se ostvaruju i Kingovi i naši snovi? Gandhi bi rekao "budi promena koju želiš da vidiš u svetu". I imao bi pravo. Način taman toliko jednostavan koliko i pretežak mnogima koji se ne usuđuju da sanjaju. Snovi su uvek "sancta simplicitas", zato se mahom, i zovu - snovima.

Ne znam ko će sve šta sanjati u godinama koje su pred nama, ali jedno znam - Kingov san će imati sve više fragmenata u realnosti. Nemoguća realnost ima samo jedno sredstvo za pretvaranje u moguću realnost - naše snove. I čarobnjake koji umeju da nam ih prepričaju.

post scriptum:

 

 

I have a dream that one day on the red hills of Georgia, the sons of former slaves and the sons of former slave owners will be able to sit down together at the table of brotherhood.

I have a dream that one day even the state of Mississippi, a state sweltering with the heat of injustice, sweltering with the heat of oppression, will be transformed into an oasis of freedom and justice.

I have a dream that my four little children will one day live in a nation where they will not be judged by the colour of their skin but by the content of their character.

I have a dream today!



Komentari (99)

Komentare je moguće postavljati samo u prvih 7 dana, nakon čega se blog automatski zaključava

Unfuckable Unfuckable 10:32 04.04.2008

Pride

Bonner D Bonner D 10:32 04.04.2008

I have a dream!

Ja bi samo da dodam da i ih ima još...



BakerStreetIrregular BakerStreetIrregular 17:10 04.04.2008

Re: I have a dream!

Kao klinac u americkoj skoli smo svake godine slavili Dan Martina Luthera Kinga. Ceo dan i svaki cas je bio posvecenjen njemu, sa raznim prezentacijama i predstavama.

Kada se uvede Dan Zorana Djindjica i isto tako slavi u srpskim skolama, to ce biti trenutak u kojem cemo moci opusteno da zelimo da nasa deca idu u srpske skole i zive u Srbiji.

edi-va edi-va 10:56 04.04.2008

...

metanoia metanoia 11:13 04.04.2008

Sveštenik, vizionar, mučenik

Gordana, hvala na ovom divnom podsećanju, na ovog velikog čoveka i borca za ljudska prava. Preporuka.

Martin Luter King je bio jedan od tipičnih primera onoga sto danas zovemo hrišćanskom demokratijom, političkim konceptom koji kod nas još uvek nije prisutan. Sveštenik Baptističke crkve koji je položaj crnaca u Americi posmatrao kroz biblijsku analogiju jevrejskog naroda koji je imao sličan položaj u Egipatskom ropstvu. Osećaj za pravdu, jednakost, ljubav i mir među ljudima o kojima je toliko puta govorio sa propovedaonice, odlucio je da sprovede u delo, ne mareci za cenu, ne stedeci ni sopstveni zovot, jos jednom odlucan da odgovori na Boziji poziv. Rezultat toga bila pobeda nad rasizmom i dovrsenje onoga sto je Tomas Džeferson započeo sa deklaracijom o nezavisnosti.
Jelica Greganović Jelica Greganović 11:25 04.04.2008

Sloboda je

sloboda za druge. (K.Z.)

dunjica dunjica 15:50 05.04.2008

Re: Sveštenik, vizionar, mučenik

Rezultat toga bila pobeda nad rasizmom

Na žalost, taj cilj još nije dosegnut, niti u USA, niti na Starom kontinentu. Zato, ne odustajmo od zalaganja da bude što prije postignut.
dunjica dunjica 16:43 05.04.2008

Re: Sveštenik, vizionar, mučenik

Pred kraj života se MLK, osim borbe za ravnopravnost Afro-Amerikanaca, posvetio i zalaganjima za ekonomsku pravdu i protestima protiv rata u Vijetnamu. Za neke, uključujući i državne strukture USA, bilo je to previše "non-konformizma".

King je bio dokaz čovjeka koji prema protivniku ne primjenjuju nasilje, nego radije trpe, ili čak žrtvuju vlastiti život, nego da bi na nasilje odgovorili nasiljem. Kao kršćanin, King je nasljedovao Isusa u njegovom naučavanju i primjeru ljubavi prema neprijatelju, odricanja od nasilja i spremnosti da se za ova uvjerenja trpi.

Nasuprot njemu, svjedoci smo kako se Crkva danas svojim velikim dijelom prilagodila "zahtijevima vremena", opravdavajući nasilje i ratove.

Na primjeru MLK i pokreta za oslobođenjem crnog stanovništva, a kasnije i građanska prava svih, važno je naglasiti slijedeće:

* Nije se radilo o pasivnosti, nego pacifizmu kao izrazu aktivne i kreativne borbe protiv nepravde, eksploatacija i nasilja. (o ovom je bilo ponešto diskusije na jednom drugom blogu, oko pitanja aktivnog pacifizma)

* MLK i pokret za ljudska prava oko njega koristili su čak i svoja tijela, suprotstavljajući se nepravdi u nenasilnim direktnim akcijama poput marševa, go-in, teach-in, blokada poput sit-in i sl.

* MLK je Crkvu shvaćao kao mnogo više od tradicionalne vjerske institucije. Crkva, po njemu, ima obavezu brige za obespravljene, ponižene i iskorištene; obavezu da govori u ime onih koji nemaju pravo na javnost, koji nemaju svoj glas koji ih u društvu zastupa. Crkva čiji je značaj u tome da, kao relevantni društveni faktor, pruži predukus Carstva Božjeg.

* MLK se svjesno odlučio za život bez privilegija koje su mu obzirom na vlastiti značaj u Pokretu, pripadale. Odlučio se, korak po korak, za radikalno sljedbeništvo Isusa i njegovog primjera ljubavi prema bližnjemu.

* Po pitanju odnosa prema ratu u Vijetnamu, antiratni stav je bio više rezultat procesa, nego jednostavne odluke.

Nasljeđe MLK, i pored grešaka kojima smo kao ljudi skloni, se nastavlja u različitim dijelovima svijeta, gdje nemoćni postaju svjesni svoje moći i organiziraju se u borbi koja nije završena.


Ljubav će se i Vjernost sastati,
Pravda i Mir zagrliti.

(Psalam 85:11)
ivana23 ivana23 11:51 04.04.2008

I have a dream

ivana23 ivana23 11:53 04.04.2008

Re: I have a dream

Eugenija Eugenija 21:15 04.04.2008

Re: I have a dream

''Danas se ne bojim nijednog coveka na svetu'' rekao je Dr. King u svom poslednjem govoru. Sutradan je ubijen. Nije se plasio nijednog coveka, ali monstrume nije spominjao. Monstrumi su ga ubili kao sto monstrumi ubijaju svuda. Monstrumi su ubili i Dr. Djindjica slicnog vizionara. Koga monstrumi nisu ubili?
AlexDunja AlexDunja 11:57 04.04.2008

joan baez

jinks jinks 12:10 04.04.2008

...

M.L. King, Jr.
-Everything that we see is a shadow cast by that which we do not see.

-Faith is taking the first step even when you don't see the whole staircase.

-The moral arc of the universe bends at the elbow of justice.

-When you are right you cannot be too radical; when you are wrong, you cannot be too conservative.
bravar bravar 12:10 04.04.2008

bez naslova

I ja danas imam san - da se i na ovim prostorima izrodi jedan koji ce imati san koji ce zeleti svi da zive.

Znam da ce neko reci da je mnogo dvoje u jednom veku, ali nadam se da ce biti:)

ivana23 ivana23 12:14 04.04.2008

***

AlexDunja AlexDunja 12:25 04.04.2008

Re: ***

Jelica Greganović Jelica Greganović 12:26 04.04.2008

San jednog Kralja

florian florian 13:58 04.04.2008

Re: ***

AlexDunja
we shall overcome

Pa stavi i Pet Seegera, uglazbljeno
Jelica Greganović Jelica Greganović 14:02 04.04.2008

Re: ***

AlexDunja AlexDunja 14:12 04.04.2008

Re: ***

Pa stavi i Pet Seegera, uglazbljeno

pete seeger
bruce springsteen
mahalia jackson
florian florian 14:25 04.04.2008

Re: ***

Hvala AlexDunja.
Izvini što odmah asociram na Seegera, valjda zato što je najstariji, učitelj što bi se reklo,a možda i zato što je bio previše crven za amere tada.
AlexDunja AlexDunja 14:31 04.04.2008

Re: ***

Hvala AlexDunja.

:))
jos ovo:
Indeed, her good friend Martin Luther King said "a voice like hers comes along once in a millennium".
She sang "Take My Hand, Precious Lord" at the funeral of her friend Martin Luther King, Jr.
mahalia - precious lord
ivana23 ivana23 12:35 04.04.2008

King


April, 1988.g.
vucko vucko 12:55 04.04.2008

I have a copyright

Evo pune verzije "I have a dream", video, zvuk i transkript. Inače mislim da porodica Martina Lutera Kinga drži kopirajt prava na tekst i zvučni zapis ovog govora (videti dno stranice na ovom linku) - interesantno nasledstvo.
gordanac gordanac 13:59 04.04.2008

o govorima...

...eto, nemoj mi verovati (znaš mi zanimanje :))), ali ja o govorima skoro sve znam, i kako nastaju i kako se "grade" i kako se strateški planiraju za određeni trenutak i kakve posledice umeju i mogu da proizvedu i sa kakvom pažnjom o svakoj reči, zarezu ili rečenici se moraju koncipirati....
I mahom se oni pravi, istinski grade oko jedne jedine misli, jedne jedine rečenice - to je ona koju kao slušalac zapamtiš ako i kada neki govor ostavi na tebe utisak, ako pokrene nešto u tebi.
Paradoks zvaničnih, medijskih, programskih, političkih ili bilo kakvih govora je što valjaju samo ako su čista, suštinska emocija kojom se slika sve ono racionalno, realno, stvarno, životno - baš onakvo kakvo je, da bi se podelila slika o tome kakvo bi MOGLO da bude ako svi zajedno radimo na tome.
Postoje razne vrste govora - rutinski, konferencijski, kampanjski, stručni, kurtoazni, konvencijski, programski, oproštajni, iskupljujući, propovednički, demagoški, populistički, sudski, advokatski, retorički, motivacioni, poslanički, intervjui, ženski, muški, ......i najteža vrsta - govor emocionalnog deljenja ideja. Takve govore umeju da održe samo ljudi kojima je iskreno stalo do drugih ljudi, do opšteg dobra. Ljudi koji su lideri promena u raznim ljudskim društvima.Njihovi se govori ne daju ni odglumiti ni imitirati, tako ih najlakše prepoznaš.Čak i kad se o njima pravi film i ako su glumci sjajni - ne bledi stvarni lik onog/one čiji je govor.
Najveća moć tih i takvih govora i govornika je što podsete ljude za šta su sve i sami sposobni i šta sve ustvari znaju i umeju, a da toga nisu ni sami svesni - govori kojima "izvlačiš" u svesno ponašanje ono najbolje u ljudima. To su govori ZA nešto. Kao sjajne knjige ili slike ili muzika.
Postoje i govori koji se obraćaju "niskim" strastima u ljudima i naravno - oni su "laki" za izgovoriti ih, otrovno su zavodljivi, "podilaze" nekoj izabranoj, često mitološkoj i lažnoj slici o realnosti i prate lakoću kojom je i inače lako biti destruktivan i biti PROTIV nečega. Takvi govori umeju da imaju vrlo ozbiljne posledice i - po njima se i pamte, po zlu se pamte, češće nego po samim rečima.
Najbolji deo one prve vrste govora, govora ZA nešto je magija trenutka neposredno nakon završetka govora, onaj delić sekunde u kom ogroman broj ljudi deli potpuno isti utisak i potpuno istu emociju. Neprocenjivo.
Takvi govori su retki u društvima kao i u našim privatnim životima kad nešto stvarno važno izgovoriš u dahu ili napišeš pismo ili već nešto slično.
Ali se - pamte i čine dobro.
Solomon Solomon 15:27 04.04.2008

Re: o govorima...

pamte i čine dobro


Nedavno sam odgledao par intervjua sa King-ovim saradnicima.
Svi su bar jednom pomenuli koliko bio King bio iscrpljen posle svojih govora.
Objasnili su da je svoje govore sam 'Emotivno dozivljavao' dok ih je davao. Ostavljalo bi ga cesto potpuno fizicki iscrpljenim.

Njegov poslednji govor je posebno sablasan jer sam kao da najavljuje neminovno... "I may not get there with you...." I jako potresan je bio i govor Robert Kenedy-a kada je svoje pristalice obavestio o King-ovom ubistvu.

Ghandi ubijen. King ubijen. Dzindzic ubijen.
Staljin, Pol Pot i Sloba umrli mirno u snu.
florian florian 13:22 04.04.2008

I have a dream

Grešiš Gordanac

Pogledaj Kurir 10.11.2007.
" Na današnji dan

1483 Rođen nemački verski reformator Martin Luter....."

Sa leve strane teksta slika Kinga

dokaz na sajtu
Srbovanje, štampane nebuloze, Crnac reformator u Nemačkoj 16.vek objavljeno 15.11.2007.

Pozdrav
vucko vucko 13:26 04.04.2008

Re: I have a dream

Khm... pogledaj link sa vrha strane.
florian florian 13:37 04.04.2008

Re: I have a dream

Da'l da verujem tebi Vucko ili Kuriru?
Pogledaj ti dokaz na srbovanju, ulepšaj sebi dan
vucko vucko 13:47 04.04.2008

Re: I have a dream

Da'l da verujem tebi Vucko ili Kuriru?
Pogledaj ti dokaz na srbovanju, ulepšaj sebi dan

Ovaj... veruj kome hoćeš. Evo ti i ovaj tekst sa Voice of America o proslavi 40-godišnjice.
gordanac gordanac 14:16 04.04.2008

:))))

Grešiš Gordanac

Pogledaj Kurir 10.11.2007.
" Na današnji dan

1483 Rođen nemački verski reformator Martin Luter....."

Sa leve strane teksta slika Kinga

dokaz na sajtu
Srbovanje, štampane nebuloze, Crnac reformator u Nemačkoj 16.vek objavljeno 15.11.2007.

Pozdrav

Videla, davnih dana :))
њњњ.србованје.цом odavno jedno od mojih omiljenih mesta!
Nigde se tako lepo ne slikaju ljudi koji su - ponosni na sopstveno neznanje! A ima ih, i - haaaaj! Na raznim stranama, Najbolji su kad se strašno uozbilje u tom ponosu na neznanje (ima i zanimanje za to, ne smem da kažem :))
florian florian 14:45 04.04.2008

Re: :))))

Ma da, al problem je da je neznanje Kurira dosta tiražno, a i ljudi u ovoj zemlji naučili da znanje stiču iz novina. Ta dva onda daju vrlo čudne rezultate.
gordanac gordanac 15:01 04.04.2008

tiraž neznanja...

...je, i nažalost i očekivano, mnogo veći u raznim drugim sektorima nego po tiražnim novinama.
Novine ljude zabave, informišu, naljute ili provociraju, ali je za sve mnogo opasnije neznanje na drugim mestima u društvu, a pogotovo odlaganje dijaloga o tome koliko ustvari - mnogo ljudi pojma nema o nečemu, a nastupa sa pozicija "ponosa na sopstveno neznanje". A lako ih je prepoznati - nose sa sobom aroganciju, bahatost, svojevrstan "pogled s visoka" ljudi koji time pokazuju da "uživaju" u sopstvenom neznanju smatrajući ga svojom superiornom prednošću. Svuda ih možemo sresti, svakodnevno, na svim mogućim mestima.
To je jedan od razloga zašto je "Srbovanje" tako dobra internet stranica, tako uspešna i popularna - oni su našli recept i meru prave, dobre, zdrave duhovitosti, bez cinizma i prezira, kojom slikaju našu svakodnevicu.
Pravi su, bez premca.
bauer bauer 17:09 04.04.2008

Re: :))))

њњњ.србованје.цом

nisam mogo d'izdrzim :))



oprostite :)
florian florian 21:24 04.04.2008

Re: tiraž neznanja...


Stigli ljudi Gordanac, a vidim ,tebe te nema.
Da turim jednu kaficu dok ti ne dođeš, crnu?
mila mila 21:37 04.04.2008

Re: tiraž neznanja...

Meti još jednu da je izogovaram, mada nije red kada se javljam prvi put, al ne mogu da odolim.
Gordana je čini mi se napravila lapsus u imenovanju drugog linka.Naime, godišnjice atentata se ne obeležavaju svečanostima.
florian florian 21:49 04.04.2008

Re: tiraž neznanja...

To o imenovanju ćeš s njom, kad dođe.
Kafica može, jel crna?
Ti si ona što ljude pita da'l slušaju rok?
mila mila 22:16 04.04.2008

Re: tiraž neznanja...

Pa pitanje mi onomad nije baš bilo antologijsko, već više tulbofolkično, al evo da ka'em, ti i domaćica nam posta imate muzičkog stila, te tu i nema nikakvog spora. I još, ona ne može tako lako da se razgoropadi jerbo gotivi i džez. Čitam redovno, š'a ću, kad bi većina poslanika pisala blog, bio bi to značajan pomak, ali, ovi novi nadam se, da će biti pismeni da i njih čituckamo. Šta znaš, možda ime se to uvede kao radna obaveza.Mis'im, ja navijam za ove sa laptopom, a ne za kursiste. Eto.
gordanac gordanac 23:09 04.04.2008

----

Gordana je čini mi se napravila lapsus u imenovanju drugog linka.Naime, godišnjice atentata se ne obeležavaju svečanostima.

Lako moguće da ste u pravu, ali - ne znam bolju reč. "Manifestacije" možda, nisam sigurna...ono što sam htela da kažem je - posebna vrsta osećanja o Kingu tokom sećanja na njega, poštovanje, ne znam...predložite pravu reč, pa da promenim...
mila mila 09:12 05.04.2008

Re: ----

Evo Gordana da ne ispadne da samo kritikujem, suština posta je odlična, a ova sitna greška ne remeti puno tvoju ideju da nam približiš njegov san. Predlažem da u drugom linku samo izbaciš "svečanost"i, a dodaš recimo prigodnim skupovima, nizom manifestacija itd, ima sinonima, i naravno ako budeš menjala nešto, izbriši moje i florijanove troliće, sa sve onim "kafu mi draga ispeci" :))
gordanac gordanac 09:28 05.04.2008

Re: ----

brisanje troll-a?
no way and never here! :)
A kafu danas pijem na Dunavu po ovoj silnoj kiši i magli, cela subota će danas da nam izgleda "da l` da svanem il` da ne svanem, noć li je, dan li je, šta li je, bogsvetinekazna!"
Idealno za duge, sanjarske kafe.
Vlasta Vlasta 13:23 04.04.2008

Opet divna tema Gordana!

Kada je primao Nobelovu nagradu, ovako je zavrsio govor:
I think Alfred Nobel would know what I mean when I say that I accept this award in the spirit of a curator of some precious heirloom which he holds in trust for its true owners -- all those to whom beauty is truth and truth beauty -- and in whose eyes the beauty of genuine brotherhood and peace is more precious than diamonds or silver or gold.

Koliko je samo vredan njegov legat.

Na ovoj adresi se moze pronaci vise njegovih govora.
antioksidant antioksidant 13:36 04.04.2008

.

Covek koji je imao san
Covek koji je znao da recima prenese taj san u ljude
Covek ciji san je uplasio zle
Covek u ciji san su pucali
Covek ciji san je nastavio da zivi posle njegove smrti
Ako umre njegov san - umrece i nada


Ufuck je vec dao link negde gore "One man came in the name of LOVE...".

S vremena na vreme zasija negde zvezda (bio to Vitlejem ili nesto drugo) ali koliko ce ona obasjati zavisi od nas koji te zvezde cekamo, vidimo i ciju svetlost cuvamo.

Hvala na podsecanje na jednog velikog coveka, veliku poruku o velikom snu.

Od sad je na nama. Ni na kom drugom.
kuki kuki 13:43 04.04.2008

3. april

Govor koji je odrzao 3. aprila u Memfisu. Vece pred atentat.
Jelena Pavlović Jelena Pavlović 14:06 04.04.2008

the dream

I have a dream that one day on the red hills of Georgia, the sons of former slaves and the sons of former slave owners will be able to sit down together at the table of brotherhood.


Ostvario se san i crni, beli, zuti....idu u iste skole, sede jedni pored drugih, rade zajedno.....nema vise getoa, ali postoje neighborhoods gde zive afro-am. i od kojih se zazire. Ja ih licno volim jer jedino u njima vidis zive ljude i decu koja se igraju po ulici. Zlo cuci nevidljivo i gleda sa svog postolja nedodirljivosti i moci.
Черевићан Черевићан 14:27 04.04.2008

козна,

можда би овај наш свет могао хуманији бити када би се свако однас потрудио да својим поступцима непостане део свеукупних проблема него активношћу допринесе делу појединих решења . . . често се питам.
ivana23 ivana23 14:55 04.04.2008

Re: the dream

Trenuci odmora

Vlasta Vlasta 14:58 04.04.2008

Re: козна,

Budi deo budućnosti kakvu prizeljkuješ?
Deo rešenja kakvo očekuješ...
kuki kuki 14:41 04.04.2008

1968.

Te iste 1968. izasao je album Electric Ladyland sa Dilanovom pesmom All Along the Watchtower. Ova Dzimijeva interpretacija se najcesce koristi kao muzicka podloga za opis tog vremena.
trener trener 15:02 04.04.2008

King *, sanjar

dokaz koliko je teško ostvariti san i pretvoriti ga u realnost. Sanjari to znaju, sigurna sam da je i King to znao i da bi se danas smejao grlenim smehom Louisa Armstronga kada bi video fragmente svog sna kako su postali običnost i svakodnevica za mnoge.

Kako se ostvaruju i Kingovi i naši snovi? Gandhi bi rekao "budi promena koju želiš da vidiš u svetu". I imao bi pravo. Način taman toliko jednostavan koliko i pretežak mnogima koji se ne usuđuju da sanjaju. Snovi su uvek "sancta simplicitas", zato se mahom, i zovu - snovima.
"
Ne znam ko će sve šta sanjati u godinama koje su pred nama, ali jedno znam - Kingov san će imati sve više fragmenata u realnosti. Nemoguća realnost ima samo jedno sredstvo za pretvaranje u moguću realnost - naše snove. I čarobnjake koji umeju da nam ih prepričaju.


"I have a dream".


"Čini se, meni je sudjeno
da živim sanjajući.
Životu koji sav je od sna
smrt ne može nauditi"

Manuel Altolaguirre


Hvala za podsećanje
Mungos Mungos 15:17 04.04.2008

Dr. Martin Luther King

... je najsvetliji primer u istoriji ljudske rase kako se vole svoj narod, domovina & potomstvo i koliko se moze (i treba) biti pozrtvovan za iste.
Takodje je i primer za sramotu jedne "civiliziacije".



Hvala Gordana na prelepom podsecanju na ovog velikog heroja!

Mungos, The Dreamer
inda inda 15:59 04.04.2008

Pobeda nenasiljem


"Nisam hteo biti posmatrač, hteo sam stajati tamo i delovati tamo gde su se dešavale odlučujuće stvari."

Martin Luter King

Mozda bi se trebali podsetiti na ovu njegovu recenicu 11 maja.



nsarski nsarski 18:04 04.04.2008

Malocas,

na benziskoj pumpi u komsiluku, pored kase naslagane novine i na naslovnoj strani MLK. I prodavac, dobar covek, onako obican, belac, bez veceg obrazovanja, kaze mi: "You know, today is 40 years since they killed him. But, I'll tell you this: things have not really changed that much."
I u pravu je. Ako ste zalutali u nekom vecem usa gradu, i nalazite se u ulici MLK-a, mozete biti skoro sigurni da ste u losem i opasnom kraju grada.
Solomon Solomon 18:23 04.04.2008

Re: Malocas,

naslagane novine i na naslovnoj strani MLK


I siguran sam da je naslovnu stranu istih novina skoro zauzimao Barak Obama.
Nadji to izdanje, odi do te iste benzinske pumpe s tim dobrim obicnim belim covekom pa se zajedno zagledajte u toj naslovnoj strani par minuta i onda recite
things have not really changed that much."



Jelena Pavlović Jelena Pavlović 18:28 04.04.2008

Re: Malocas,

Nenade, sta znaci opasan i los kraj grada u blizini ulice MLK.?
bauer bauer 18:39 04.04.2008

Re: Malocas,

I siguran sam da je naslovnu stranu istih novina skoro zauzimao Barak Obama.

za obamu neki crnci kazu da je stigao, dotle dokle je stigao, samo zato sto je belac :) dobra fora, kad mi mozemo da kazemo da je on crnac, mogu i oni...
nsarski nsarski 19:01 04.04.2008

Re: Malocas,

Jelena Pavlović
Nenade, sta znaci opasan i los kraj grada u blizini ulice MLK.?

Kuce u prilicno rusevnom stanju, djubre po ulicama, sumnjivi tipovi sede na stepenistima i gluvare...policijska kola stalno krstare. Ako se desi neko ubistvo ili provala, to se obicno desava u tom delu grada. Automobili u losem stanju, polomljenih prozora, i na svakoj radnji resetke.
bauer bauer 19:11 04.04.2008

Re: Malocas,

Kuce u prilicno rusevnom stanju, djubre po ulicama, sumnjivi tipovi sede na stepenistima i gluvare...policijska kola stalno krstare. Ako se desi neko ubistvo ili provala, to se obicno desava u tom delu grada. Automobili u losem stanju, polomljenih prozora, i na svakoj radnji resetke.

...postuje se ogranicenje brzine jer svi imaju outstanding warrants, pa nece da zglajznu zbog glupog prekrsaja kao sto je prebrza voznja :)
Jelena Pavlović Jelena Pavlović 19:32 04.04.2008

Re: Malocas,

Midwest je jos uvek KKK.
Svugde gde je sirotinja ima raspadnutih automobila, resetki na radnjama, poluraspadnutih kuca koje nema ko da popravi, a ni od cega. Ima ljudi koji "gluvare' na stepenistima (pozarnim, onim od metala). I ti ljudi su raznih boja....U New Yorku u nekim od takvih krajeva gluvare bake u zepama, to su one cipele od tkanine koje su nekada nosili stari ljudi, ili pak u onim gumenim, seljackim, iz nasih krajeva koje ni ne govore engleski. Po takvim krajevima cuju se spanski, srpski, hrvatski, albanski, po neko govori i engleski. Ima burekdzijskih radnji i albanskih piljarnica...U americkoj provinciji ima tih lepih i zaglusujuce tihih belih krajeva. Automobili se ne vide sakriveni po garazama, a ulice su prazne kao da ih je ispraznio nuklearni rat izbrisavsi sve sto mrda. I kada prodjes tako nekim "opasnim" krajem vidis bake koje dozivaju unucive i decu koja se leti prskaju po ulici.
U gated communities, to je ono gde das sve podatke o sebi da bi te strazar pustio da prodjes i obidjes prijatelje, kao da nema dece, pa cak ni pseci lavez ne mozes da cujes.

Sta sve postoji na MLK Blvd-u u Savannah, GA








Macon, GA, MLK blvd.
nsarski nsarski 22:55 04.04.2008

Re: Malocas,

MLK drive, St. Louis





A evo slika MLK bulevara u New Orleans-a.



The complex dates from 1941 (though the buildings here appear to be from a decade or so later), and housed 3,500 people. Notorious centers of crime while occupied, they are currently slated for demolition following damage from Hurricane Katrina.

bauer bauer 23:26 04.04.2008

Re: Malocas,

u las vegasu je agasijeva fondacija napravila velelepan skolski kompleks na mlk bulevaru, za uzrast od obdanista pa do kraja srednje skole. i to je sve sto ima lepo, ostalo je tuga.

gordanac gordanac 23:32 04.04.2008

promene ili ne...

"You know, today is 40 years since they killed him. But, I'll tell you this: things have not really changed that much."
I u pravu je. Ako ste zalutali u nekom vecem usa gradu, i nalazite se u ulici MLK-a, mozete biti skoro sigurni da ste u losem i opasnom kraju grada.

Zato govorim o "fragmentima" sna koji se ostvaruje u realnosti.
Njegov komentar mi je potpuno razumljiv, on vidi siromaštvo i vidi ga možda više i češće u kvartovima gde žive Afroamerikanci, ali bih ja mogla da mu ponudim da zamisli svet, da zamisli Ameriku BEZ Kinga i pokreta koji je vodio...tek tada bi, verovatno, jasnije video celu skalu promena i čini mi se da mu je svest o tome u onome "..have not really changed that much". I on je očekivao više. Upravljači promenama znaju da ljudi uvek očekuju više, to je katkad jedino što "vuče" u bilo kakve promene.
Ponekad je teže podnositi to što može biti bolje, a nije, nego izvesnost i uverenost o tome da može biti još gore.
Ljudi mahom žive po toj tankoj liniji između nade i straha, ostvarenje nade često sačeka celu generaciju - a strah je prisutan stalno. Taj strah često hrani nevericu da stvarno i može biti bolje, i zato je između ostalog, King tako važan ljudima - obraćao se njihovoj nadi i umirivao njihove strahove.

Setila sam se priče jednog mog druga (prilično zdravog cinika), odličnog poznavaoca prilika u Kini, koji mi je rekao "Znaš, uslovi za rad po fabrikama su katastrofalni, ali milioni koji rade na pirinčanim poljima - sanjaju da rade u fabrikama".
Ljudi, eto.
Meni bi se dopadalo, kad bi moglo, da se "izračuna" ukupna količina nepravdi, nasilja i nejednakosti po svetu, pa da onda izračunavaš i - gradijent promena na bolje. Ali - ne može da se izračunava, moraju ljudi imati sopstvene procene, nekad u skladu sa činjenicama, nekad ne, ali to nije tako važno, važnije je da li neguju nadu da može biti promena na bolje ako osećaju i vide da je nedovoljno dobro.
nsarski nsarski 00:27 05.04.2008

Re: promene ili ne...

To sto mi je taj komsija rekao prosto znaci da je diskriminacija bila i ostala. Stvari su manje vise na istom. Evo, koliko danas je Mek Kejn, kandidat za predsednik usa, sa ozbiljnim sansama da pobedi, izjavio kako mu je zao sto se kao senator protivio uspostavljanju MLK dana kao federalnog praznika. On je bio protiv kad se za to glasalo. E, sada mu je zao - trebaju mu biraci.
gordanac gordanac 00:35 05.04.2008

:)

izjavio kako mu je zao sto se kao senator protivio uspostavljanju MLK dana kao federalnog praznika. On je bio protiv kad se za to glasalo. E, sada mu je zao - trebaju mu biraci.

Da mu je neko tada, kad je glasao "protiv" rekao da će se za nakoliko godina kajati i izvinjavati, on bi odvratio "jes` paz` da neću" :))))
A sada su oni što umeju da broje izbrojali da mu treba "redemption", molim lepo, oni koji poveruju posle će ga na to podsećati...
A diskriminacije je bilo i biće je, ja se nadam da će je biti sve manje, a znam da kad god joj se da i najmanja šansa - bude je sve više...
Trust me on that
ivana23 ivana23 00:43 05.04.2008

Re: promene ili ne...

Evo, koliko danas je Mek Kejn, kandidat za predsednik usa, sa ozbiljnim sansama da pobedi, izjavio kako mu je zao sto se kao senator protivio uspostavljanju MLK dana kao federalnog praznika. On je bio protiv kad se za to glasalo. E, sada mu je zao - trebaju mu biraci.

Ističući da je pogrešio i to ispravio u svojoj Arizoni, gdje je taj dan uveden kao državni praznik.
Njegov danasnji govor praćen je glasnim negodovanjem okupljenih.

nsarski nsarski 03:49 05.04.2008

Re: promene ili ne...

važnije je da li neguju nadu da može biti promena na bolje ako osećaju i vide da je nedovoljno dobro.

Ili, sto rece King:
If you can't fly, run; if you can't run, walk; if you can't walk, crawl, but by all means keep moving.
Ognjene reci. U kamen bi ih trebalo uklesati negde u Srbiji:))
bauer bauer 05:12 05.04.2008

Re: :)

A diskriminacije je bilo i biće je, ja se nadam da će je biti sve manje, a znam da kad god joj se da i najmanja šansa - bude je sve više...

ja mislim da je situacija daleko bolja nego nekada, naravno, uvek moze biti jos bolja. to mu dodje kao sa onom casom vode, za pesimistu je polu-prazna, za optimistu je do pola puna :)
Eugenija Eugenija 08:47 05.04.2008

Re: :)

A diskriminacije je bilo i biće je,

Da, diskriminacije ima svuda kao i kod nas sto ima diskriminacije Roma samo se to preskace, ''ne primecuje se'' pa ona kao i da ne postoji. Da ne pricamo o diskriminaciji zena na poslu (samo u Pancevu na SOS telefon se svakodnevno javlja bezbroj zena diskriminisanih na radnim mestima).
Goran Nikolić Goran Nikolić 18:26 04.04.2008

pomak


ipak,
danas je mnogo bolje nego pre 4 decenije,
znam da ceme mnogi razapeti,
ali nema vishe komunistickog zla
i istocne evrope u poluropstvu,
boljei je polozaj crnaca,
nema kolonija,
mnogo je manje mrtvih u ratovima
Obama ima velike sanse
itd
Kazezoze Kazezoze 18:45 04.04.2008

Re: pomak

Goran Nikolić
ipak, danas je mnogo bolje nego pre 4 decenije, znam da ceme mnogi razapeti, ali nema vishe komunistickog zlai istocne evrope u poluropstvu, boljei je polozaj crnaca, nema kolonija, mnogo je manje mrtvih u ratovimaObama ima velike sanseitd

hahaha... ))))
bez razapinjanja, samo jedna slichica;-)

Vlasta Vlasta 15:23 05.04.2008

Re: pomak

Jel ova fotka izistinska? Ako jeste - AU! Boli.
AlexDunja AlexDunja 17:30 05.04.2008

Re: pomak

samo jedna slichica;-)

democracy
leonard cohen


It's coming through a hole in the air,
from those nights in Tiananmen Square.
It's coming from the feel
that this ain't exactly real,
or it's real, but it ain't exactly there.
From the wars against disorder,
from the sirens night and day,
from the fires of the homeless,
from the ashes of the gay:
Democracy is coming to the U.S.A.
It's coming through a crack in the wall;
on a visionary flood of alcohol;
from the staggering account
of the Sermon on the Mount
which I don't pretend to understand at all.
It's coming from the silence
on the dock of the bay,
from the brave, the bold, the battered
heart of Chevrolet:
Democracy is coming to the U.S.A.

It's coming from the sorrow in the street,
the holy places where the races meet;
from the homicidal bitchin'
that goes down in every kitchen
to determine who will serve and who will eat.
From the wells of disappointment
where the women kneel to pray
for the grace of God in the desert here
and the desert far away:
Democracy is coming to the U.S.A.

Sail on, sail on
O mighty Ship of State!
To the Shores of Need
Past the Reefs of Greed
Through the Squalls of Hate
Sail on, sail on, sail on, sail on.

It's coming to America first,
the cradle of the best and of the worst.
It's here they got the range
and the machinery for change
and it's here they got the spiritual thirst.
It's here the family's broken
and it's here the lonely say
that the heart has got to open
in a fundamental way:
Democracy is coming to the U.S.A.

It's coming from the women and the men.
O baby, we'll be making love again.
We'll be going down so deep
the river's going to weep,
and the mountain's going to shout Amen!
It's coming like the tidal flood
beneath the lunar sway,
imperial, mysterious,
in amorous array:
Democracy is coming to the U.S.A.

Sail on, sail on ...

I'm sentimental, if you know what I mean
I love the country but I can't stand the scene.
And I'm neither left or right
I'm just staying home tonight,
getting lost in that hopeless little screen.
But I'm stubborn as those garbage bags
that Time cannot decay,
I'm junk but I'm still holding up
this little wild bouquet:
Democracy is coming to the U.S.A.
nsarski nsarski 19:28 05.04.2008

The Future L. Cohen





Give me back my broken night
my mirrored room, my secret life
it's lonely here,
there's no one left to torture
Give me absolute control
over every living soul
And lie beside me, baby,
that's an order!
Give me crack and anal sex
Take the only tree that's left
and stuff it up the hole
in your culture
Give me back the Berlin wall
give me Stalin and St Paul
I've seen the future, brother:
it is murder.

Things are going to slide, slide in all directions
Won't be nothing
Nothing you can measure anymore
The blizzard, the blizzard of the world
has crossed the threshold
and it has overturned
the order of the soul
When they said REPENT REPENT
I wonder what they meant
When they said REPENT REPENT
I wonder what they meant
When they said REPENT REPENT
I wonder what they meant

You don't know me from the wind
you never will, you never did
I'm the little jew
who wrote the Bible
I've seen the nations rise and fall
I've heard their stories, heard them all
but love's the only engine of survival
Your servant here, he has been told
to say it clear, to say it cold:
It's over, it ain't going
any further
And now the wheels of heaven stop
you feel the devil's riding crop
Get ready for the future:
it is murder

Things are going to slide ...

There'll be the breaking of the ancient
western code
Your private life will suddenly explode
There'll be phantoms
There'll be fires on the road
and the white man dancing
You'll see a woman
hanging upside down
her features covered by her fallen gown
and all the lousy little poets
coming round
tryin' to sound like Charlie Manson
and the white man dancin'

Give me back the Berlin wall
Give me Stalin and St Paul
Give me Christ
or give me Hiroshima
Destroy another fetus now
We don't like children anyhow
I've seen the future, baby:
it is murder

Things are going to slide ...

When they said REPENT REPENT ...
ivana23 ivana23 21:02 05.04.2008

Re: pomak



AlexDunja AlexDunja 21:07 05.04.2008

Re: The Future L. Cohen


When they said REPENT REPENT ...

e, nsarski:)))
dobar album:))
AlexDunja AlexDunja 18:48 04.04.2008

ja mislim

da se ipak
promenilo.
nje dovoljno, ali valjda nam nikada ne bi bilo.....
Velimir Mladenovic Velimir Mladenovic 20:25 04.04.2008

...

Njegov naslednik je B. Obama
Eugenija Eugenija 21:29 04.04.2008

Pitanje autoru i blogerima

Ne znam kako ali na moju mejl adresu je stigla ova poruka koju postavljam ovde jer se radi o pravima ''drugacijih'' za koja se zalago i Martin Luther King. Izvinjavam se autoru ako ovo smatra trolovanjem (ja smatram da nije) ali me zanima da li je jos neko od ovde prisutnih dobio ovu poruku?

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Postovani



Predstavnik sam Romske partije u Aleksincu.Zovem se Ilija Durakovic.Predsednik sam udruzenja Roma TWINS,jedine NVO u Aleksincu koja se bavi pitanjima Roma.
Odlucili smo da izadjemo na predstojece izbore samostalno ali imamo ogromne probleme sa opstinskim vlastima u Aleksincu.
Grupacija Romskog stanovnistva iznosi 3500 biraca tako da lokalna vlast pokusava da onemoguci normalno ucesce nase partije i organizacije kako bi romske glasove osvojila uz pomoc niza manipulacija.
Molim Vas da me nazovete na mobilni telefon 0631399194 kako bih Vas detaljno obavestio o svemu tome i kako bih svojim angazovanjem u medijima,drustvu i NVo sektoru pomogli resavanju naseg problema.


S postovanjem
Ilija Durakovic
predsednik NVO TWINS
0631399194


P.S.
MOLIM VAS DA ME O SVEMU KONTAKTIRATE NA GORE NAVEDENI BROJ
MOLIM VAS DA NE ODGOVARATE NA OVAJ E MAIL JER JE TA ADRESA USLUZNA I ISKORISCENA ZA SLANJE OVOG PISMA.
MuadDib MuadDib 22:25 04.04.2008

The man is a dream of dolphin

Kako se ostvaruju i Kingovi i naši snovi? Gandhi bi rekao "budi promena koju želiš da vidiš u svetu". I imao bi pravo. Način taman toliko jednostavan koliko i pretežak mnogima koji se ne usuđuju da sanjaju. Snovi su uvek "sancta simplicitas", zato se mahom, i zovu - snovima.


Great post, Gordanac!!!
Вашем тексту се нема пуно тога додати - више дође као свежа вода жедноме... да не паметујем даље, али веома смо жедни на овим просторима. И не усуђујемо се да сањамо, а ако сањамо, никоме не причамо пошто се бојимо подсмеха (на селу би давно за такве рекли: оматорео, а остао будала).
Залуду ми што живим у Гандијевој улици, остали житељи немају пуно појма ко је тај
ivana23 ivana23 23:17 04.04.2008

Re: The man is a dream of dolphin


Залуду ми што живим у Гандијевој улици, остали житељи немају пуно појма ко је тај



bindu bindu 01:12 05.04.2008

Re: The man is a dream of dolphin

bindu bindu 01:24 05.04.2008

Re: The man is a dream of dolphin

evo, ajde za one koje vole jos malo dobrog bluesa
bindu bindu 15:25 05.04.2008

Re: The man is a dream of dolphin

bindu
evo, ajde za one koje vole jos malo dobrog bluesa



evo jos malo
Mungos Mungos 04:42 05.04.2008

Ulazak na MLK Ave....

... u Vasingtonu:



Tacka od koje pocinje "opasna zona" za one sa netamnom bojom koze. Ne zato sto su oni losi, vec zato sto smo mi bili losi prema njima.
A koliko su oni ustvari dobri i koliko su veci ljudi od nas, bez obzira na svu nepravdi koja ima se i dalje svakodnevno nanosi, ja vrlo dobro znam.

Mungos, The Nigger
BebaOdLonchara BebaOdLonchara 19:57 05.04.2008

nazalost...

imam Jak utisak da se njegov san nikada nece ispuniti...bar ne tamo gde ga je sanjao, ako ne i sire.
Mungos Mungos 21:30 05.04.2008

Re: nazalost...

BebaOdLonchara
imam Jak utisak da se njegov san nikada nece ispuniti...bar ne tamo gde ga je sanjao, ako ne i sire.


To je sigurno tako, ali ne treba odustajati. Nikada ne moze da bude idealno (snovi i postoje da nadoknade razliku), ali moze da bude bar malo bolje, step by step, do kraja sveta.

Mungos, The Nigger
gordanac gordanac 22:02 05.04.2008

---

Merenje vremena potrebnog za ostvarivanje snova valja samo ako su ispunjena sledeća tri uslova (neophodan, potreban i dovoljan):
- stepen društvenih promena meri se vidljivo i značajno bar jednom generacijom
- moraju postojati snovi o društvenim promenama na bolje
- mora postojati kritično mali broj ljudi koji vidljivo i dokazivo osećaju promene
E, sad kako ta tri uslova "prolaze" pri merenju ostvarenja Kingovih snova:
- Kingova generacija je "uvođena" na koledže u pratnji Nacionalne garde (slučaj Alabama) njihove ćerke i unuci imaju "pozitivnu akciju" pri upisu (delimično ukinuto u Kaliforniji)
- Kingov pokret je motivisao Afroamerikance na političko organizovanje i aktivizam, danas nije neobično da ih bude u lokalnim zajednicama, u Kongresu, u Senatu, u trci za predsedničke izbore, na visokim položajima u administraciji (State Secretary)
- Kingove ideje još uvek nisu promenile opštu atmosferu, a broj ljudi koji vidljivo osećaju promene bliži se "kritično potrebnom"
I sve to za 40 godina. Presporo? Nedovoljno dobro?
Ne znam.
Bila sam (pre desetak godina) prisutna na jednom skupu gde se (na marginama skupa) govorilo o potrebi izvinjenja potomaka robovlasnika da se, u ime svojih očeva i majki, izvine za - robovlasništvo.Ideja je naišla na opštu osudu svih onih koji su sebe u tom trenutku smatrali delom demokratskog, civilizovanog sveta. Jedan deo tog istog sveta i danas osuđuje "mešovite" brakove i pokazuje (u istraživanjima) prilično veliku rasnu i etničku distancu. Od njih zavisi "brzina promena", oni su većina i u Americi i u Evropi, a da bi do promena došlo, većina (ma kako tanka) u društvu se mora saglasiti s tim da dođe do promena koje zahteva bilo koja manjina.
Nikada i nigde se to ne dešava dobrovoljno, samo po sebi, zato što je očigledno dobro po sve ili zato što je razumno.



Eugenija Eugenija 23:44 05.04.2008

Re: ---

Bila sam (pre desetak godina) prisutna na jednom skupu gde se (na marginama skupa) govorilo o potrebi izvinjenja potomaka robovlasnika da se, u ime svojih očeva i majki, izvine za - robovlasništvo

U Argntini je osuđen bračni par i jedan bivši vojnik na višegodišnje kazne zatvora zbog ilegalne adopcije u vreme vojne diktature (1976-1983). Bračni par je usvojio bebu jedne političke zatvorenice čiji identitet je faslifikovan.
Trideseogodišnja Maria Eugenija Barragan je podnela tužbu protiv svojih adoptivnih roditeja pošto je saznala da je jedna od ‘’ukradene dece’’ iz ‘’prljavog rata’’. Barragan je prva od ukradenih bebi koja je preduzela mere protiv svojih adoptivnih roditelja.
Možda je ovo primer novih generacija koje donose satisfakciju generacijama žrtvama prljavih ratova i robovlasništava.
Mungos Mungos 04:58 06.04.2008

Re: ---

gordanac
- Kingova generacija je "uvođena" na koledže u pratnji Nacionalne garde (slučaj Alabama) njihove ćerke i unuci imaju "pozitivnu akciju" pri upisu (delimično ukinuto u Kaliforniji)
- Kingov pokret je motivisao Afroamerikance na političko organizovanje i aktivizam, danas nije neobično da ih bude u lokalnim zajednicama, u Kongresu, u Senatu, u trci za predsedničke izbore, na visokim položajima u administraciji (State Secretary)
- Kingove ideje još uvek nisu promenile opštu atmosferu, a broj ljudi koji vidljivo osećaju promene bliži se "kritično potrebnom"
I sve to za 40 godina. Presporo? Nedovoljno dobro?


Gordana, nacelno si u pravu. Nazalost, samo nacelno...:(
A evo zasto:
- Crnci imaju ucesce u poltickom zivotu i zvanicni status "zasticene vrste", taman onoliko koliko je potrebno da se odrzava mira medju njima i da se uvek ima kontrargument u slucaju eventualne optuzbe za rasizam.
- U nizim strukturama drustva, ide se na zastupljenost crnaca srazmerno procentualnom ucescu u ukupnoj poulaciji SAD - tzv. "kljucu".
- Ovo prethodno ne vazi kada su u pitanju vozaci autobusa, smecari, fizicki radnici, kasirke, marinci. (Neupuceni vanzemaljac bi pomislio da na tim mestima deluje rasizam prema belcima, prim. Mung.)

Konacno, ovde je licemerstvo najbolje izucena i najzastupljenija vestina: Jos je utemeljivac modernih SAD Tomas Dzeferson pre vise od 200 godina "utemeljio" u naciju "jednakost svih pred Bogom", brz obzira na... Tek 100 godina nakon njega, pojavljuje se Linkoln koji ukida ropstvo, a otvorena segregacija ostaje na snazi jos narednih 100!. I skoro svakog dana sam svedok da je razlika izmedju papira i realnosti ogromna!

Primer prvi: U kompaniji u kojoj sam bio menadzer, pozeli jedan momak, belac - dobar decko ali tupson na kvadrat+emotivno nezreo - da iz magacina preskoci u moje odeljenje. Nije mnogo trebalo da ubedjujem svoje nadredjene da ga puste kod mene, a jos manje da mu povecaju satnicu. Sve, maltene, automatski odradjeno.

Primer drugi: Pozeli Natasa, jedna mnogo slatka malo bucmastija crnkinja iz drugog odeljenja - ne toliko odgovorna, ali dobra, pametna, dovitljiva i pouzdana da uradi sta joj se kaze - da je placaju malo vise od 9,80 po satu i pita me za savet. A ja joj predlozim da dodje u moje odeljenje i pitam je da li joj je dosta 12$, jer bih i to jedva iskuckao od "glavonja". Ona se odusevi! Ja je prebacim i uputim zahtev da joj povecaju satnicu. Nekako su pristali, ali nakon vise mojih intervencija. ALI - ne lezi vraze: prvi sledeci pay-check - obracunata stara satnica.... Kazu "dacemo joj retroaktivno, nakon mesec dana, kada odobri distrikt-menadzer". MOLIM?! "Hoces li da ja zovem Erika , da mi odobri za pet minuta?!", dreknuh (Erik, poreklom Grk, me je mnogo cenio) Na Natasinom sledecem pay-checku se konacno pojavila zeljena cifra+razlika za prethodni.
Dovoljno?

Mungos, The Nigger Sa Iskustvom
gordanac gordanac 05:11 06.04.2008

Re: ---

Dovoljno?

Yep
I u pravu si za - načelnost. Ali teško da drugačije i mogu.
I za "sabotaže" propisa i za sporost u primeni, a naravno - i za licemerje, potpuno si u pravu.
E, o licemerju sam htela ceo jedan tekst, o tome koliko je to otrovan društveni začin, pa mi se - učinilo neprikladnim. Kad čitam ovaj tvoj post.....on a second thought, možda ga i napišem.
Dvoličnost normi, pisanih i nepisanih, dvostrukosti u so called "vrednostima društva", mimikrije, hipokrizije svake vrste...možda i ne bi bilo loše o tome popričati.
bauer bauer 05:19 06.04.2008

Re: ---

I skoro svakog dana sam svedok da je razlika izmedju papira i realnosti ogromna!

i ja. znam za poslove koji favorizuju manjine u americi, ali belac, evropljanin, legalni useljenik, se ne kvalifikuje kao manjina?
Mungos Mungos 05:36 06.04.2008

Re: ---

gordanac
E, o licemerju sam htela ceo jedan tekst, o tome koliko je to otrovan društveni začin, pa mi se - učinilo neprikladnim. Kad čitam ovaj tvoj post.....on a second thought, možda ga i napišem.
Dvoličnost normi, pisanih i nepisanih, dvostrukosti u so called "vrednostima društva", mimikrije, hipokrizije svake vrste...možda i ne bi bilo loše o tome popričati.


Unapred pozdravljeno & preporuceno! Ja se odavno kanim, jer to smatram krucijalnim faktorom za vecinu nevolja od pojedinca do svetskih razmera, bre!
Pls, do it!!!

Bauer
ali belac, evropljanin, legalni useljenik, se ne kvalifikuje kao manjina?

Ofhors da je tako! Sve dok ne dobije drzavljanstvo, pa ponekad i u tom slucaju... Ali daleko manje nego sto je to odnos prema crncima i Indijancima.
Da li si znao da kao "permanent resident" u startu imas daleko manje sanse da dobijes sudski spor protiv drzavljanina SAD? (Bez obzira sto npr. placas porez po istoj stopi kao i on!)

Mungos, The Gordanac Je Moj(a) Drug(arica)

bauer bauer 06:06 06.04.2008

Re: ---

Sve dok ne dobije drzavljanstvo, pa ponekad i u tom slucaju...

samo su anglosaksonski protestanti, potomci onih sa mayflower-a pravi amerikanci (kad bi se zezali :)))

Da li si znao da kao "permanent resident" u startu imas daleko manje sanse da dobijes sudski spor protiv drzavljanina SAD?

odakle ti ovo keve ti? :)
Mungos Mungos 06:11 06.04.2008

Re: ---

bauer
Sve dok ne dobije drzavljanstvo, pa ponekad i u tom slucaju...

samo su anglosaksonski protestanti, potomci onih sa mayflower-a pravi amerikanci (kad bi se zezali :)))

Da li si znao da kao "permanent resident" u startu imas daleko manje sanse da dobijes sudski spor protiv drzavljanina SAD?

odakle ti ovo keve ti? :)


1. Samo su INDIJANCI pravi Amerikaci.
2. Da, tacno je. Licno iskustvo uz otvorenu napomenu / upozorenje nekih dobronamernih Amerikanaca.

Mungos, The Iskusio
bauer bauer 06:43 06.04.2008

Re: ---

1. Samo su INDIJANCI pravi Amerikaci.

slazem se, ja sam ponosan sto sam DODJOS, a opsteprihvacen :)

2. Da, tacno je. Licno iskustvo uz otvorenu napomenu / upozorenje nekih dobronamernih Amerikanaca.

ovo, dok nam ne objasnis u detalje, tesko da ce da razumemo. mislim, bivao sam i ja u sudu, jednom, nisu me pitali ni za licnu kartu ni za drzavljanstvo?

nekih dobronamernih Amerikanaca.

mislis, indijanaca :)
Mungos Mungos 06:55 06.04.2008

Re: ---

Bauer
ovo, dok nam ne objasnis u detalje, tesko da ce da razumemo. mislim, bivao sam i ja u sudu, jednom, nisu me pitali ni za licnu kartu ni za drzavljanstvo?


Bez zamerke, ali ne bih da detaljisem. Samo cu da napomenem da sud dobije SVE podatke o tebi pre pretresa, cak i ako si "ilegalni".

Bauer
mislis, indijanaca :)


:)))) Drzavljana SAD po osnovu rodjenja, bez obzira na etnicko poreklo.

Mungos, The Takodje Dodjos
gordanac gordanac 02:28 06.04.2008

----

...ne znam da li ovim copy/paste kršim neka pravila, ali mi se čini da će mnogima prijati da pročitaju ovu neverovatnu priču, ja za nju znam već više od godinu dana, a nije mi bilo dovoljno da stavim samo link - klik :))

UPOTREBA ŽIVOTA: Čovek koji je pripitomio lastu

Nikada nisam čuo za čoveka koji je pripitomio lastu. To mi se čini(lo) nemogućim poduhvatom kao kada bi neki optimista pokušao da šakom uhvati istu tu lastu u letu!
Međutim, jednog visoko senzitivnog, vrućeg i bešumnog letnjeg predvečerja pod belim, gigantskim platanima na obali Dunava kod Sremskih Karlovaca (tamo gde se između ruralnih, drvenih klupa šetka sva važna crna keruša Ribica, debelguza, patkasta i zaokrugljena pametnica čiji je gazda lokalno ribolovačko društvo) posmatrao sam pepeljastu, koščatu i ocvalu mačku olučarku, gladnu dabome – kako se skrivena u brazdama skorelog blata pored vode i u stanju čelične koncentracije i napregnutosti iskonskog lovca baca na laste u niskom, brišućem letu (ptičice koje su takođe lovile vodene leptiriće u smiraj dana).


I posle mnoštva bezuspešnih, električno brzih pokušaja da se kandžama podere pernati zvuk u letu, pri čemu su mačiji nokti otkidali poneko ptičije perce, jedna lasta – koja je nekome činila proleće – zabola se kao puščano zrno u pancirne kosti mačijih grudi, odbila se na zemlju slomljena i ošamućena, i ono što se malopre (meni, zabezeknutom posmatraču) činilo nemogućim poduhvatom završilo je u mačijim zubima.

Prema tome, sve je moguće...
Ove nedelje, u utorak, slučajno, ako je išta slučajno, baš na pazarni dan sunčanog i vetrovitog jutra u podunavskom egzemplaru Surduku (istočni Srem), na dan kada tranzicioni lokalni prodavci svega i svačega, sitni mešetari i gubitnici na raskršću u centru sela rasprostru po zemlji s obe strane asfaltnog puta vojnička krila i izruče na njih brda posuđa, obuće i odeće, okite drangulijama haube odrtavelih vozila kao uboge božićne jelke i sklepaju nekakve tezge od žice i kartona – na taj dan, dakle, sasvim po strani od mučne pijace kojoj su nedostajali samo kanisteri s benzinom i bronzoglavi trgovci devizama, poviše na uličnoj klupi uz ogradu, sedeo je arhetipski, stari Sremac kao olinjali mačak u iznošenoj odeći, sa štapom među nogama i pod krecavim, masnim šeširom, a s njim pod klupom ležala su dva psa, DŽeki i Šarenko (pse isprva, za čudo, nisam primetio).

Neki minut kasnije, privučen u starčevo “gravitaciono polje” mirisom dostojanstvene autentičnosti i mudre, stišane superiornosti autsajdera, sedam i sam na uličnu klupu – bez pitanja, razume se – pored starca Boška Dugačkog (“Ne - ne, to mi je prezime!”). I ne stigoh ni da se čoveku čestito predstavim – shvatio je da smo novinari – a starac utvrdi da smo odabravši njega za sagovornika “dobro potrevili” (tako sam i mislio) i energično zasvira u stare prečanske diple na temu ko je pre stigao: te njegovi su u Austriju došli još u Velikoj Seobi, te u Drugom svetskom ubijanju bio je partizan, ali zakačio je staža i među Dražinim bradonjama (što ga je, kaže, koštalo gubitka boračke penzije), te ne voli komuniste, te ovo, te ono…

Najzad, kaza da je rođen u Surduku 1923, od oca Živana i majke Mileve; da je kao dete i u ranoj mladosti bio svinjar na surdučkim pustarama, zatim nadničar čija je plata iznosila “pola kile masti” i čistač u ovdašnjoj osnovnoj školi (gde je i zaradio pet hiljada dinara penzije); da se oženio za Slavicu iz Hrvatske i s njom dobio pet sinova: Đorđa, Duleta, Svetozara, Žiku i Iliju (“U Surduku samo ja imam pet sinova!”); da mu je supruga umrla pre tri godine (“Bez žene je čovek polulud.”), te da je mučenica svašta preživela, pa i logor Jasenovac (“Gledala je kako joj ustaše bodu strica bajonetima.”); da sada živi u kući sa jednim od sinova kojeg je napustila žena (“Živimo nas dva ko kerovi na sprudu!…”); da mu je doktorica rekla (“O, kako dobru i lepu doktoricu imamo!”) da mu se vene na nogama zakrečavaju, i da bi on lečenja radi – e, samo da je para – otputovao na-na-na… a da, na Kavalu u svetloplavu Grčku, “gdi nema ni preterane ladnoće ni vrućine”; te da je, reče, nepismen…

“Znam da čitam, al ne znam da pišem. Neće ruka. Neće, sunce joj jebem, pa neće!… Neka psihologija u glavi sprečava me da napravim prstima te pokrete. Kliker u mozgu ne misli na to… Tudom? A čitanju me naučio tu neki naš profesor, posle je bio ambasador u Nemačkoj. Reko sam mu: ’Mile, ljuljo sam te u kolevci kad si bio mali, a sad ćeš ti čika Dugačkog da opismeniš’. I naučio me da čitam. Al da pišem, neće ruka, neće pa neće…”

A onda, uz malu Božiju pomoć (s kojom računa svaki reporter), na levantski živahni centar sela izbi iz obližnjeg šora čovek srednjih godina i oblog, tamnoljubičastog lica pod belim kačketom s poluosmehnutim pogledom pomalo zbunjenog dobričine. I nakon što ga Dugački pozva na klupu (“Ej, Joco, dođi časak!…”), jutarnji susret u Surduku dobi sasvim drugačiji, da ne kažem biblijski tok. Naime, i stari Boško Dugački i sredovečni Živan Sovilj, mesar koji “kolje po kućama” – vole pse, brinu se ili zbrinjavaju lutalice koje su hulje (uglavnom okolni vikendaši) izbacile na ulicu, a sada je iskrsao problem: uličnog psa DŽekija ili je udario auto ili ga je neko pretukao, ali sva sreća samo je ugruvan, ništa nije slomljeno…

A Dugački (Sovilju): “Joco, kad ćeš odvesti kući DŽekija?”
A Sovilj (Dugačkom): “Kad se vratim. Nisam poneo kanap.”
“Gde je DŽeki?” upitao sam.
A Dugački (naginje se među noge i smeje se): “Evo ga ispod klupe, iziđi DŽeki… Odi, lepi moj… Ovo je moj DŽeki! – DŽeki, stigli su nam novinari iz Novog Sada. A ovaj mali kucili, vidi se da je bio gospodski… Odi i ti Šarenko, odi na krilo… Opa!… NJega sam izlečio, on je zdrav…”
Dva ulična psa, crni i krupniji DŽeki, s ozledom na glavi i otežano pokretljiv usled povreda, i violentno crno-belo kuče Šarenko, stavljaju svoje glave u krilo zaštitnika Dugačkog.

“…Šarenka je jedan udario ciglom, ovakva mu je krofna bila na oku”, priča Dugački s dva zuba u donjoj vilici kao dva mačija nokta i mazi pse koji ga ližu. “I pljuno sam ga u lice, i opsovo ga: ’Stoko srpska!’ – a ja sam, da znate, veliki Srbin… Pa, zašto smo taki surovi? Zašto, pobogu? Ne valjamo! Mi Srbi ne valjamo! Sad ne bi da osuđujem ceo narod, malo je to i sramota, je l, ipak sam ja pripadnik tog naroda… Ali, pitam se povremeno, da l su Hrvati bolji od nas? Da vam kažem, moj otac je rođen sa sedam meseci kad mu je mati pala sa tavana i poginula. I niko nije teo da ga odrani. Odranila ga Hrvatica Ana, udata u Đurića kuću. Skresala im je svima: ’Jebo vas ko vas rodio, kad ste taki… Od danas je moj sin!’ I ja svih ovih godina Hrvata nisam popreko pogledo. Uvek se setim očevih reči: ’Šokci su moja braća. Ja sam sisao Šokicu’”.

“Šta će vam DŽeki, Živane?” upitao sam mesara.
“Za kuću. Imo sam šarplaninku Dudu, poklonio mi je kum, ali uginula je prirodnom smrću u jedanaestoj godini. Nije mogla da se šteni. Neću ja DŽekija ni vezati. Neka trči po dvorištu. Kod mene ima i šta da jede.”
I Sovilj ode svojim putem…

A Dugački (grli DŽekija i Šarenka): “Teo je Joca da mu prodam DŽekija. A ja reko, ne dolazi u obzir, kako sam ga dobio, tako ti ga i dajem… Neko ga je ostavio na ulici, tu je lutao, lutao, a ja šta ću, pošto sam na nogama loš, a ne radim ništa, i svaki dan sam na ovoj klupi, ajde reko da ga ranim, i evo već tri meseca donosim njemu i ovom malom Šarenku hranu odavde iz škole. Kući imam tri kera i njih sam pokupio sa ulice.”

I pošto mu izrazih divljenje što razume, voli i štiti životinje, i rekoh da je samilost kojom ga je Bog obdario možda i najviši oblik pismenosti (a on meni da je nepismen!), Boško Dugački iz Surduka pokloni mi tu na raskršću jednu od najdirljivijih priča koju sam ikad čuo. Maestro Hemingvej bi je možda nazvao Starac i lasta.
“Dece mi moje, očiju mi mojih… Pre dve godine spazim na zemlji lašče, ispalo iz gnjezda. I šta ću snjome tako malecnom, podmećo je u gnjezda lastama da je private, ni jedna je nije tela. Nisam joj potrevio mater. I onda upitam sebe s laščetom na dlanu: a što je ti, Dugački, ne bi odranio? Ako ne pokušaš, umreće. I paste šta sam radio. Cepo sam višnje, vadio crviće i davo joj u kljun sve dok je tela, i kad pojede sto dvadeset crvića, neće više…

„Lasta” odletela u svet

Reportaža našeg novinara Željka Markovića “Čovek koji je pripitomio lastu”, objavljena u ovoj kolumni 1. oktobra 2006, a sada je ponovo pred čitaocima “Dnevnika”, otkrila je svetu neobičnog starca Boška Dugačkog iz Surduka. Marković je ponudio scenario dokumentarnog filma o čika Bošku i njegovoj lasti RTV Vojvodini, odnosno poznatom reditelju Milanu Belegišaninu, i nastao je film koji je na upravo završenom festivalu kratkog metra osvojio Zlatnu plaketu Beograda za najbolji domaći dokumentarni film, kao i još dve nagrade Udruženja filmskih kritičara FIPRESCI i nagradu Udruženja filmskih umetnika Srbije “Jovan Aćin”. Film “Lasta” scenariste Željka Markovića i reditelja Milana Belegišanina pozvan je na više inostranih festivala.


I tako iz dana u dan: sto dvadeset crvića i ni jedan više! Kad jedared nestane crvića i ja pređem na muve. Takođe sto dvadeset muva pojede!… Ranio sam je nepuna dva meseca, tepo joj i ljubio je, i toliko smo se nas dvoje sprijateljili… lašče moje… da mi je najveća želja bila da i prezimi kod mene u Surduku. Znate, moja lasta leti sa ostalima, ali kad spazi mene u bašti, pikira dole i sleti mi na šešir, na rame, na ruku… Mi se malo mazimo, ljubimo, a onda ona odleti svojim putem. I eto je opet na mom šeširu u neko doba. Ovi moji Surdučani gledaju, smeju se i ne mogu da veruju svojim očima! – Pa, šta si radio toj lasti kad te tako voli? pitaju me. – Ništa, reko, odranio je, lepo snjom postupo…

– Pa, Dugački, što ne pozoveš novinare da snime to svetsko čudo, nagovarali su me. – Neka, reko, pozvaću ih nazimu, da vide jedinu lastu koja nije odletila u Afriku… LJudi moji, kud god sam kreno po selu, ta lasta je bila tu negde iznad moje glave. Valjda me je stalno imala na oku. Idem našim šorom, a ono odjednom moje lašče na šeširu. I, pomislim, Boško, pa tebe tica voli!… Ima li veće sreće pod nebom? I, da vidite, izađemo nas dvoje na centar, a ovi moji Surdučani u smej… Ja idem ulicom, a moja pripitomljena lasta mi leti oko glave, čas je na šeširu, čas u oblacima… Al kad su krajem leta počele da se skupljaju na žicama, da lete na jug, steglo mi se oko srca, uplašio se da me ne ostavi… Šta ću bez moje laste, reko, ako odleti u Afriku sa svojom vrstom? Kako ću bez nje zimu prezimeti? Nije odletila. Ostala je zauvek u Surduku. Letila je nisko kroz naš šor i udario je auto… Moje lašče… Plako sam. Plako sam ko malo dete. O, koliko sam plako i tugovo…” – I plače Boško Dugački. Plače pred nama. Guši se u suzama. Plače čovek za svojom lastom.

U povratku iz Surduka, na opustelom raskršću pod vetrovitim podunavskim suncem koje je odnegde dosnosilo miris Bosfora i “Proklete avlije”, povređeni DŽeki leži ispod klupe i spava sa očima iznad svakog zla. Neka hulja kojoj je čuvao posranu (vikandašku) imovinu upotrebila ga je i izbacila na ulicu, a sada ga, izubijanog, leče i zbrinjavaju Dugački i Sovilj. Dugački ne zna da piše, a opismenio je lastu! Veliki su ljudi Dugački i Sovilj. Veliki kao pseća tuga. Veliki kao kontinent Srem.

Željko Marković


copy/paste: novosadski list "Dnevnik", nedelja, 06.04.2008.
Eugenija Eugenija 08:11 06.04.2008

Re: ----

Predivna prica. I tako poucna. Bas Vam hvala za ovu pricu pri cijem citanju se covek nada da ce je procitati sto vise ljudi. Redovno citam Novosadski dnevnik i ne znam kako mi je ovo promaklo. Ovaj covek iz price je covek u pravom smislu te reci. Svaka mu cast.
dusanj92 dusanj92 20:44 15.09.2008

Slava mu

Dr. King je zaista bio veliki covek, borac i na kraju zrtva. Danas me crnci ponekad zbunjuju jer se i dalje bore za neka svoja prava pa cak i zastranjuju. Decu uce mrznji i kontra rasizmu. Sve se to odrazava na nacin zivota i razvija klimu koja ne obecava nista dobro za buducnost.



Arhiva