Otkako sebe pamtim, moj Otac me je vukao na sajmove knjiga. Tumarali smo svaki dan po malo i sa sajma se vraćali sa kesama teškim kao da se vraćamo sa sajma građevinarstva i novih betona. Posebna misija je bila ubaciti u štek dovučene zembilje pune knjiga i to u polovini prvog koraka na ulasku u stan. Da nas ne provali Roditeljica. Posle dva takva dana, pregradna hodnička zavesa je dobijala izgled trudnice u dvanaestom mesecu, neposredno pred rađanje trojki. 

Sam sajamski svet za mene je, uz radost da tamo ima toliko knjiga i da sve smeš da ih pipneš i pomalo čitaš, bio

Naš najbolji drug Google raspisao je fotografski konkurs, sa namerom da se ulepša. Između hiljada fotografija koje su na taj konkurs poslali studenti fotografije iz celog sveta, izabrano je najboljih 36. Među njima su i fotografije Vesne Stojaković sa novosadskog univerziteta. Pobedniku Googlovog konkursa pripašće 5.000 funti, dan sa slavnim fotografom Martinom Parrom, dok će prvih šest izabranih na konkursu svoje fotografije moći da izloži u slavnoj galeriji Saatchi.

Ukratko, glasajte za Vesnu iz Novog Sada, ovde:

http://www.google.com/intl/en/landing/photographyprize/vote.html

Dobrodošli dragi blogeri!

Stigla sam u maticu. Medenjaci su prispeli celi, vino slovenačkog porekla se nije poćokalo, moj borovničevc, sa ovih deset pravljen, nije doživotno otegetirao torbu.

Trenutna situacija je: Najbolja drugarica i Žmu mi ne daju da dođem do reči, što malo kome uspeva. Mačka Ceca leži pod jelkom, koja se lampicama histerično raduje u svim farbama, dok omanji šleper ukrasa sručen na jelku šljašti srebrom i crvenilom, uključujući i čupava srca.

Sve je pod kontrolom i spremno za blog žurku, na kojoj će gostovati i neki od likova

  Sve prisutne želim da ovom prilikom podsetim na činjenicu da sam strastveni obožavalac leta. Kad pomenuto stigne, pa kad pripali rernu na najjače, ja se prosto istopim od sreće. Sve mi na nos izlazi radost što imam priliku da dišem na uši i osećam kako mi se duž kičme razvlači lepljiva glista vrućinčine. Još kad do belog usijanja užeže sunčano oko mog obožavanog godišnjeg doba, prosto pobenavim od oduševljenja. Tad postanem izuzetno praktična i laka za održavanje. Ekonomičnije pojave od mene nema. Dovoljno mi je da me samo svi ostave na miru, da mi niko ne prilazi, jer to je vreme kad mi se kvari termostat. Tako bar tvrdi Žmu. Umesto da moj organizam počne da se hladi u pokušaju da održi predviđenu telesnu temperaturu, meni se pokvari neko dugme i počnem da se pregrevam. Čak i kada letnja noć makar mrvu poštedi vrućina uboge žive stvorove, moj sistem veruje da se treba samootopiti, vratiti u praiskonsku supu. Zbog toga Žmu diskretno i nenametljivo, tokom celog leta, pokušava da me jednonožnim radom izgura sa kreveta. Iako imam crno na belom potpisano da će uvek da bude sa mnom, i u dobru i u zlu. I tokom leta.

Moj prijatelj Majkl, rođen je i živi u SAD, predaje istoriju evropske književnosti na uglednom Univerzitetu Viskonsin. On nikad nije bio u Srbiji, otadžbini svojih predaka, ne govori srpski jezik, ali psuje isključivo na srpskom. Majkl srpske psovke, vešto i na pravom mestu, ubacuje u čist književni engleski, kojim se isključivo izražava čak i u svakodnevnoj konverzaciji. Njegovi prijatelji naučili su sve srpske psovke, čak i one koje nemaju svoj pandam u engleskom jeziku, kao naprimer: «Jebem ti oca kroz oca».

Kad sam ga jednom

 U doktrini savremenih armija, uključujući sve zemalje sa vodećom demokratijom, ključni je sledeći doktrinarni stav: Koristeći tenološku nadmoć svog oružja neprijatelja treba napasti sa distance, iznenaditi ga i uništiti, a pritom ostati van domašaja. Visoko kotiraju komandanti koji u oružanoj borbi napadnu i pobede neprijatelja dok spava, kad je bez oružja, pri prevoženju, u pozadini, jer tako dejstvujući ne izlažu svoje jedinice opasnosti.          

Pamet su mi merili više puta, kreativnost također, a jednom sam im tumačio i Roršahove mrlje. Rezultate mi nikada nisu saopštavali. Znanje i fizičke sposbnosti su mi testirali… ni sam ne znam koliko puta.  Rezultate su mi redovno saopštavali, ali ja sa njima najčešće nisam bio zadovoljan. Međutim, uvek sam sumnjao u sebe, svoje znanje i sposbnosti, nikada u njih i u njihove instrumente merenja. Kasnije, mnogo kasnije, shvatio sam da ti instrumenti nisu uvek validni, pouzdani, objektivni, osetljivi, baždareni…

Ne znam kako je vama, ali i meni je dosta, zaista mi je dosta. Dosta  mi je protesta, okupljanja, štrjkova, mitinga i kontramitinga, vojnih i drugih parada, molebana, litija, blokada pruga, puteva i, naravno, raskrsnice Nemanjine i Knez Miloševe u Beogradu. Dosta mi je i svečanih dočeka naših sportista posle velikih pobeda ispred Skupštine grada, razdraganih i razuzdanih navijača sa klubskim i nacionalnim zastavama. Dosta mi je patriotskog, nacionalnog, demokratskog, antidemokratskog i svakog drugog ispoljavanja nezadovoljstva ili zadovoljstva kojima se stvara saobraćajni haos i kolaps u gradu gde živim. Ako je sve to demokratija, dosta mi je i demokratije.

Kada je nakon uplovljavanja funky sedamdesetih u punky osamdesete, moja tetka na tavanu naše kuće u Novom Sadu ostavila neku odeću i obuću i otišla u Švajcarsku, ni slutila nisam da će mi jedna od većih životnih grešaka, osim upisivanja u matematičku gimnaziju, biti bacanje tih prnja u đubre. Platforme, sandale, čizmice, papuče sa pufnicama i mini-suknje od parčića kože sa

Vrlo kratko:

Da li je moguce da niko od urednika vecerasnjeg TVD  nije pogledao snimak nesrece iz Makedonije,koji je preuzet sa web sajta makednosnke TV A1.

Ako su vec Makedonci snimili i pustili momenata kad sluzbenik, verujem MUP-a , lopatom sklanja spaljeni les iz automobila , i to po svemu sudeci deciji, zasto to mora javni servis RTS-a da pokaze.

Napadali smo Kurir, i ostale tabloide (secate se kad su objavili les unakazenog mladica u Zoloskom vrtu prosle godine), milsim da je ovo ako ne gore, onda bar podjednako. Misle li casni urednici RTS-a da mozda neko

Godinama me ubedjuju da je Srbija deo Evrope,  i da je clanstvo u istoj samo pitanje nekih sitnih formalnosti, poglavlja, da je Srbija daleko odmakla u tome, ali da zlotvori, briselski eurokrati  nikako to da shvate.
Elem,  rekoh sebi, ajde da uzivam u blagodetima novih tehlologija i EU standarda u Srbiji. Predjem na on line banking, fenomenalna stvar, ne moram vise da se guzvam po bankama, postama, da mi duvaju za vrat, gledaju uplatnice , a zuta linija kao da ne postoji., Sledece, razmisljao sam o on line rezervaciji karata i e-ticketing. Takodje fenomenalna stvar, odstampas kartu,

Organizacija pod nazivom Ujedinjena Mađarska mladost ove godine u Kanjiži, u Vojvodini, organizuje trodnevni ultranacionalistički festival. UMM je samo paravan organizacija za propagiranje fašističkih ideja, iako organizatori tvrde da je ovaj skup samo bezazleni umetnički, miroljubivi skup promocije kulture vojvođanskih Mađara činjenice govore drugačije. Kanjižu  će u  tri dana pohoditi horde fašista, a sa bine će ih zabavljati poznati fašistički bendovi iz Mađarske. Mađari imaju svoju kulturu, tradiciju i običaje na ovim prostorima, a u to nikako ne spadaju naci-skinhead

Jedan od najuspešnijih francusko-belgijskih stripova u žanru herojske fantastike, „Velika moć malog Šninkela“ čita se na više nivoa – kao avantura, biblijska alegorija, bajka, romansa. Autorski tandem Rosinski i Van Ham, koji je stvorio i legendarnog Torgala, ovde se predstavlja svežom i brilijantno napisanom pričom, koju prati jednako fascinantan crtež jednog od najvećih evropskih majstora.

  Izvod iz opisa stripa (izdavačke

састав на тему . . .изборну 

дан је Избора па у исчекивању немогућег ево се шетам зеленилом парка.ту у тамо тичица која, те се скљоках на клупу да уживам.утом 1 мојих година пита јел слободно да седне ион. Сагласимсе.