Helsinki leži u velikom zalivu, na ušću reke Vantaa u Baltičko more. Kao i na mnogim drugim mestima uz more, uz obalu je obilje malih ili većih ostrva, stena ili rtova. Samo u Turkuu, na primer, ima ih negde oko 5000! Veliki broj ostrva je međusobno i sa kopnom povezan trajektima, a do većih se stiže i preko mostova. Usput, Finci su veliki zaljubljenici mora i pogotovo jedrenja, pa je u kanalima i prolazima oko ostrva uglavnom živo kao na autoputu. Prirodno, osim u zimsko vreme, kada se more zaledi. Tada se brodovi izvuku na suvo, a ne retko je zima tako jaka da se do ostrva stiže peške, pa čak se i kolima može preći preko debelog leda.

Ostrva su veoma čudna. Sva vire najviše nekih desetak metara iznad mora, dok dubina vode dolazi do pedeset pa i više metara. Kao da se neko igrao sa stenama i zemljom i ostavljao dovoljno da se vidi iznad mora i da ljudi mogu da se nasele.

Tvrdjava Suomenlina izgrađena je tako da je povezala šest malih ostrva koja su se nekako našla na strateškom mestu na ulasku u zaliv u kome je današnji glavni grad Finske. Mnoga ostrva i stene dalje prema otvorenom moru i nekoliko njih dublje u zalivu nisu imale takav položaj, te su na njima "samo" privatne kuće, letnjikovci ili svetionici.

Imamo čast obavestiti Vas da je u petak 13. novembra 2009. godine održan Kongres ujedinjenja prve nevladine organizacije za zaštitu manjinskih prava blogera b92

BUBE92

Nevladina organizacija Blogeri Ujedinjenog Be92

Ne znam da li je o ovome neko nešto rekao (ne pratim najbolje), ali moram da kažem.

Pored toga što je afera Vikiliks okrenula jedno novo poglavlje u ustoriji sveta i donela neke nove odnose (tek ćemo za koju godinu videti kakve), mislim da se pojavio još jedan zanimljiv događaj koji zaslužuje pažnju i koji takodje može da promeni svet uveliko.

Sva frka se vodi oko Asanža. Međutim, meni je takođe zanimljivo da saznam kako je došao do podataka? Ko mu ih je dao? Sa kojim porivom?

BEOGRAD, PREKOOKEANSKI BROD

Ponovo dozivam prekookeanske brodove
tvojih grudi, grade za samospoznaju!
Nekada bio si meni daleka, nedosežna
žena,

Volim Džarmušove filmove, izmedju ostalog, zbog toga

što je muzika za njega jedan od najvažnijih sastojaka.

Uvek funkcionalna, savršeno uklopljena u atmosferu

a kvalitetna i raznovrsna.

Tako sam prvi put čula za čoveka po imenu

Mulatu Astatke. Radio je muziku za Džarmušov film

Broken Flowers.

Snažan, emotivan fusion mix etiopske tradicionalne

muzike sa latino

sićićeš u sebe
u potrazi za nečim: snom,

mišlju, slikom, sećanjem.

baš kao da ulaziš u podzemni svet

 

 

 

Teksting je reč koja se odnedavno koristi.
Ali dosta.
Podrazumeva komunikaciju (medju mladim ljudima?)
sms porukama, na raznim msn i ostalim četovima,
mejlovima itsl…

Da promene u strukturi jezika podstaknute
razvojem novih tehnologija izazivaju burne reakcije
nije nikakva novost. Tako je bilo uvek od kada se
reči pišu…Uvek je bilo zabrinutih jezičkih čistunaca…

Kada sam rodila prvo dete, u bolnici je do mog kreveta ležala mlada i ćutljiva žena, zagledana u zid. U zid je gledala i kada su nam donosili naše bebe na podoj. Svoju bebu nije htela da pogleda ni kada je ona jako, jako plakala. Osoblje ju je držalo na oku, donosilo i odnosilo njenu bebu.
- Neće je - rekla je bolničarka- ovde su već 15 dana i nadamo

Po aprilskim (2010) procenama MMF-a 2015. godine globalna ekonomija pretrpeće praktično tektonske promene, ako je uporedimo sa stanjem pre krize: 2008. godine. Posmatrano po tržišnim kursevima opašće, istina ne snažno, udeo SAD sa 23,4% na 22,3%. S druge strane, EU27 će zabeležiti dramatičan pad udela sa 30,2% na 23,8% globalnog GDP (ključni pad desio se 2009, kada je evro oslabio prema dolaru; potencijalno jačanje evropske valute moglo bi da bitno utiče na date projekcije u korist EU). Učešće Kine porašće na čak 11,5% (sa 7,1%), a Rusija, čiji će se nominalni GDP duplirati

Krajem novembra (23.) napisao sam blog o Slobodanu Tomiću (Pare za Slobodana, a ne za Miladina), koji je zbog birokratije uskraćen stipendije iz Fonda za mlade talente. Zahvaljujući podršci i komentarima na blogu, kao i novinskim člancima i prilozima koji su usledili, Slobodan Tomić je ipak dobio stipendiju! Ministarka je obećala da će obezbediti

Pre ili kasnije svako naleti na trola. To je prosto stvar nekog zakona. Ali odmah da raspravimo, ima trolova i trolova. Oni grozno strašni, nordijski, oni su bezazleni i simpatični. I nisu opasni već i samim tim što ne postoje. I njih sigurno nećete uživo sresti. Opasni su ovi drugi. Naročito domaći. Sreću se na raznim mestima; neki operišu po Internetu. Tu ih niko ne vidi i mogu da rade bezbedno. Prvo ćemo o njima.

Po spoljašnjosti trol se ni po čemu ne izdvaja od ostalih i u gomili ljudi ne možete ga prepoznati. On nije ni lep, ni ružan, nije ni pametan ni glupav, nije ni vredan, a ni lenj. On je prosečan prosek proseka, beskrajno siv i dosadan. Na ulici možete proći kroz njega, a da ga ne primetite. Potpuno je utopljen u svet oko sebe. Od ostalih izdvaja ga jedino bolesna potreba da drugima čini pakost. On diše za to da širi svađu, da remeti mir i sklad. On raste kada učini podlost. Ako uspe da mirnu i skladnu zajednicu zavadi, onda je velik kao planina.