Florens je u svakom pogledu temeljna žena.

Kada se, sa svojih metar i osamdeset i stotinak plus kila, prvi put pojavila na vratima naše sobe, moj prvi utisak je bio - pouzdanost. I zaista - šta god radila, Florens je to radila svesrdno i temeljno. Ako je čistila sobu - svaki komad nameštaja bio je pomeren. Ako se igrala sa mojom decom, unosila se u igru kao da joj od nje život zavisi. Kada bi stala i zapevala, zvučala je kao najuvežbanija operska pevačica.

Radila je kao sobarica u hotelu u kome smo se smestili odmah po dolasku. (Pronaći kuću u Gaboronu, i onda i sada, poduhvat je koji podrazumeva dugotrajno istraživanje i utrošak mnogo vremena i živaca). Kao i sve Mocvane, dočekala nas je toplim prijateljskim osmehom i ubrzo je postala moj prvi učitelj o Bocvani. Kako se samo smejala kada je pokušavala da me nauči da vežem ćerku na leđa i pronosam je po sobi, kao što to ona čini!

- Nya, Mma! Treba da je spustiš niže, da je nosiš na zadnjici!

- Ali, klizi mi!

- Ee, Mma! (kritički pogled prema donjem delu mojih leđa) Treba da se podgojiš, da imaš mesa, a ne tu spljoštenu, englesku zadnjicu. To nije dobro za nošenje dece!

Milan Nikolić

Vrla Nova Srpska Misao starija od vatre (otvoreni upitnik)

Da li je ovo, ponavljam, da li je ovo, NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO?

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/vedrana-rudan-u-srbiji-ili-lipo-li-je.html

                               “Ja ne znam kako se parada definiše po Vujakliji, a ponos ponajmanje“

                                                                                                       Jovan Marić, TV Debata

Ne samo što je doveo na vlast SPS i SNS, nego je Boris Tadić proizveo i Dragana Đilasa kao kvazi-alternativu. I premda Tadić zaslužuje da ubrzo završi na političkom smetlištu, kao još jedan šampion propuštenih prilika, njegova infektivna zaostavština napraviće još puno štete.

Problem nedemokratičnosti i autoritarnosti Dragana Đilasa nije samo pitanje Beograđana kojima je gradonačelnik. Dragan Đilas je i zamenik predsednika Demokratske stranke, a uskoro moguće i njen predsednik. Ukoliko se to dogodi, Srbija će dobiti Dragana Đilasa kao kvazi-lidera opozicije, koji neće biti nikakva demokratska protivteža sadašnjoj vlasti ekipe iz devedesetih.

U svom pismu Predsedništvu DS, Dragan Đilas objašnjava svoje viđenje budućeg opozicionog delovanja Demokratske stranke, kako ona do sledećih izbora ne bi pala "do granice cenzusa". Iz pisma se može zaključiti da za Dragana Đilasa gubitak na izborima nikako ne leži i u "istorijskom pomirenju" odnosno pranju i davanju demokratskog i evropskog legitimiteta SPS i SNS. Za njega ta očigledna činjenica ne postoji, baš kao ni problem korupcije, jer to nijednom rečju ne spominje.

Tommy Emmanuel  treci put među nama.

Prvi, nezaboravni  beogradski koncert  australijskog gitariste Tommy Emmanuela dogodio se jedne zimske večeri pre tri godine u Narodnom pozorištu, a drugi prošle godine na Kolarcu. Fasciniran svirkom u koju je čuo u Lisinskom, u  Zagrebu,  Joza Boček je koncert preporučio  Korneliju Kovaču koji je u okviru svoje promoterske kuće i doveo prvi put Tommy Emmanuela u Srbiju.

Poznati osecaj kada me decije rucice bude iz sna. Moj trogodisnji sin Ivan me golica. Kaze vreme je da ustanem. Jos me oslovljava sa tatice. Jos mi se spava, ali i ne probam da mu objasnim koliko sam umoran. Igram sa njim. Mazimo se kao tata lav i lavic. Ujedam ga za stomacic a on zadovoljno grokce i smeje se. Pridruzuje se i mama Jovana. Ujutru volim i sa njom da se igram ali nemamo adekvatne "uslove za igru". Provodimo par dragocenih minuta u porodicnom mazenju.

Pitam Jovanu kakvi su nam planovi za danas, namerno se praveci da sam zaboravio eventualni odlazak

Kada je trebalo Aleksu da upišemo u školu nijednog trenutka se nisam dvoumila, već sam mislila da to treba da bude škola koja se nalazi odmah ispred naše zgrade, a u koju je tada išla i moja starija kćerka. Sada, kada on još malo pa završava četvrti razred, mislim da nisam pogrešila.

11. novembra 1918. godine u francuskom Kompijenju, potpisano je primirje između sila Antante i Centralnih sila. Nakon četiri godine okončan je veliki rat (mislilo se najkrvaviji i najstrašniji - ne sluteći šta će se desiti koju deceniju kasnije).

11. новембра 1918. године у француском

Vladimir Putin je, u subotu, došao u Sloveniju da u crkvici Sv. Vladimira oda poštu sinovima Rusije. Pre sto godina, tokom Prvog svetskog rata, je samo pod jednom snežnom snežnom lavinom poginulo 110 ruskih ratnih zarobljenika. Bila je to već treća lavina, pre nje su dve pod sobom pokopale bar 360 njih. Ni danas se ne zna koliko je tačno ruskih zarobljenika poginulo ne samo pod tom lavinom, nego i od drugih lavina, teškog mraza, iscrpljenosti i rada na prisilnoj gradnji planinskog puta preko planinskog prelaza Vršič, pod graničnim prelazom Ljubelj, u Julijskim Alpima, na 1611 metara nadmorske visine, koji je za Austriju bio od strateške važnosti. Zbog toga je deo korpusa od deset hiljada zarobljenika, koliko ih se tada nalazilo u logorima u Sloveniji i mahom su dovedeni sa Galicijskih ratišta, poslala da gradi taj put i usput umire. Pretpostavlja se da je, prilikom te gradnje, život izgubilo oko hiljadu ruskih zarobljenika. Austrija ih nije štedela.

Szabolcs Kokay, www.kokay.hu

Do samog kraja je brinuo o beloglavim supovima i iznosio im hranu redovno, značajno doprinevši tome da Uvac danas bude najsnažnija gnezdilišna kolonija na Balkanskom poluostrvu.

ili, tabloidnije: Hrvatski škart za decu Balkana
ili, još tabloidnije: Hrvatski škart za decu Srbije
ili, najtabloidnije: Hrvatski škart za srpsku decu
(a može još... ups, zaboravio sam uzvičnike!)

Malo u šali, malo u zbilji, zbog nekih pozitvnih stvari koje mi se čine da postoje kod zapadnih suseda, sebe katkad nazovem kroatofilom. Ne pominjite mi ratove i sve druge užase, ovo sam ja u verziji Gabi Novak koja „pamti samo sretne dane"...

Ali, nedavno otkriće me je osupnulo! I preti da trajno naruši naše dobrosusedske odnose!

3%...

...za Balkan

i 13% (+20%) za HR i SLO

Posle dvadesetak godina u Beogradu ponovo svira Bob Dilan. Pomisao na Dilana medju Srbima me je uvek vraćala na scenu iz jednog od meni najomiljenijih ex-YU filmova – Tajvanske kanaste. Radi se o genijalnoj sceni na deponiji, sceni gde se srecu stari drugari Saša Belopoljanski (Boris Komnenić) i Pedja (Petar Bozović). Belopoljanski je tu došao da bi pozajmio kljuceve od Pedjine mansarde, da bi tamo priveo svoju maloletnu ljubavnicu Vanju, a Pedja mu pominje da “Svira Dilan u Ljubljani”. I sta god bio sadrzaj tog

Sada, već dobar deo mog veša, da budem precizniji potkošulja iliti atlet majica, je došao u kuću u poslednje dve godine kao pozivnica za svadbu. Naime, ovdašnji običaj je da se poziv za istu dodeljuje u vidu atlet majice ili peškira. Dobar deo naših peškira, onih manjih za brisanje ruku, takođe potiče iz tog izvora.

Megalopolis

Nakon oduševljenja Dalmacijom i svim onim ostrvima i poluostrvima koja smo gledali samo s kopna ne otišavši na njih najviše zbog paprenih cena ferija, teško je bilo i zamisliti da bi crnogorska obala, neuporedivo manje razuđena, mogla da joj parira. Ali odmah iza najjužnijeg hrvatskog poluostrva -- Oštrog rta, koje poput kuke nekog džinovskog kapetana izranja iz plavih dubina Jadrana, ukotvio se ništa manje upečatljiv Bokokotorski zaliv.