Blago niščima duhom, njihovo je Carstvo Nebesko! Šta nam poručuju ove Biblijske reči? Nisam u Lazi, Toponici ili nekoj sličnoj instituciji, ne smatram sebe niščim duhom, znači posle smrti sam najeb'o! Izvin'te me na grubim rečima al' zabole mene šta će biti posle moje smrti. I, pod pretpostavkom da postoji Carstvo Nebesko, koj' će mi moj ono posle smrti, kad ovaj životić sopstveni, živim u Paklu!

Ne znam šta je to TV, na

Letu štuke, letu avijoni,

Da poruše ciganski domovi....

Svaki dan se tramvajem vozim iz Blokova u Šest kaplara ili u grad i prolazim pored sklepanog, improvizovanog u zavisnosti od mašte i materijala koji može da se sakupi na đubrištima, cigansko/romskog naselja tik do Miškovićevog Belvilla. I juče mi u glavi zazvoni gore navedena strofa. Nisam siguran ali mi se čini da je to svojevremeno spevao Brana Crnčević za onaj trio koji je između ostalog pevao o Otu i Motu:

Odem ja kod mog Miše, lekara, džezera, po redovnu srčanu  terapiju, zapalimo, sa lap topa Čarli Parker, piše mi Miša recepte i onda: Ne sviđa mi se ta stvar na tvojoj slepoočnici, čini mi se da se menja, da ti dam uput za Zvečansku pa skini to da ne misliš, može to da se izrodi u svašta...

Dom omladine Beograd, nedelja, 20. mart, sa početkom u 14 časova!

 

Prijatelji, približava se! Još sutra, imamo jedan dan za pripreme, onda jedno prepodne i cilj je tu! Ovaj blog je zamišljen da odgovori na nekoliko pitanja i da postavi jedno ali bitno pitanje. Da krenemo od odgovora, u ovom slučaju u pitanju je svođenje računa šta je do sada postignuto, a to svođenje, kako saldima dolikuje, treba da bude popisano.

Krenuću od spiska onih koji su nas podržali:

1. Veliki broj medija je obavešten i pokriće našu akciju, kako pisani tako i elektronski mediji. Kuća, koja je domaćin ovog bloga, prednjači u toj podršci. Na TV-u stalno ide kajron sa informacijom, teletekst, internet sajt, radio.Kolega Nikolic777 će u komentaru bolje da izvesti o tim naporima.
2. Isprintovani su posteri koji će biti okačeni po DoB i jedan veliki poster na na pogodnom mestu. U tome nam je svesrdno pomogla firma Big Print.
3. U toku su dogovori sa jednom domaćom firmom, koja osim podrške za akciju ima i zavidne količine papira, koji je pogodan za pravljenje ždralova, čine se napori da stigne na vreme, ovim putem im najiskrenije zahvaljujemo.
4. U toku je štampa 1000 flajera 20x20 cm sa našim Pobednikom (pomoć štamparije Colorgraphics,) koji će biti deljeni na mestu događaja. (Ideja je da posle upotrebe, tj čitanja - flajer postane ždral. Na licu mesta.)
5. Veliki broj javnih ličnosti potvrdio je svoj dolazak i učešće u akciji.

Idemo danas, da se ne zaboravi! Ponesite puno dobre volje, želje, osmeha, nade...

 

 

Kordon, vreme današnje 

Ovo nema nikakve veze s platanima. To je priča o nama... i njima koji su naše batine prepisali u svoje biografije....  i kako smo prešli čitav krug od povika „Sve su životinje jednake“ do „...ali neke životinje su jednakije od drugih“  

Sam: I know. It's all wrong. By rights we shouldn't even be here. But we are. It's like in the great stories, Mr. Frodo. The ones that really mattered. Full of darkness and danger, they were. And sometimes you didn't want to know the end. Because how could the end be happy? How could the world go back to the way it was when so much bad had happened? But in the end, it's only a passing thing, this shadow. Even darkness must pass. A new day will come. And when the sun shines it will shine out the clearer. Those were the stories that stayed with you. That meant something, even if you were too small to understand why. But I think, Mr. Frodo, I do understand. I know now. Folk in those stories had lots of chances of turning back, only they didn't. They kept going. Because they were holding on to something.

Pošaljimo poruku - zapalite sveću za platane

OPROSTIMO SE OD PLATANA KAKO DOLIKUJE, SA PUNO CASTI I POSTOVANJA! 
ZAPALIMO SVECE NA SVAKOM MESTU NJIHOVOG NEMILOSRDNOG I NEPRAVEDNOG MASAKRA!!!!

 

 

Pre skoro 4000 godina, u jednom od najstarijih poznatih zakonika, vavilonski kralj Hammurabi istice da je cilj zakona da donese pravdu, kako onaj jaci nikad ne bi povredio onog slabijeg. Kako kaze Dayton i Dupre vremenom se nije promenila ni osnovna ljudska priroda, niti je promenjen osnovni cilj zakona. Mudro izgradjeni i primenljivi zakoni mogu posluziti kao efikasno sredstvo zastite najugrozenijim medju nama od onih koji bi ih

Možda niste primetili ali ja i kolega Krkar vas driblamo blogovima naše drage gošće - mlekac.

Ovom prilikom nešto sasvim drugačije - tema je ne mešaj se u moje štipaljke!

 

mlekac:

 

 Kao i svi naivni belci, dugo sam smatrala da, ako nekom kažem da nešto uradi i dobijem odgovor „Ee, mma!“ (Da, gospođo), to znači da će ta stvar biti i uradjena. Naravno, nije bilo tako. Godinama

   ...Predavajite sa bitcete unisteni, 549 bataljona je unisteni, slaboda je izlaz predaja sad...
     A ispod toga kineski tenk, verovatno tip-59...mislim da su nama zapali letci iz nekog propalog plana okupacije Kine, jer jebiga, kinezi su malo zajebani ovih dana...

     I tako, zeleo bih da iskoristim ovu priliku i da se generalno zahvalim nasim postovanim saucesnicima na blogu, UKinSerbia i njihovoj drzavi na neverovatnom razumevanju i podrsci, koje sam dobio u verovatno najgore i najbolje vreme svog zivota, od strane njihove drzave, odnosno na papiru. Cak i dan danas ne znam kako bih to progurao da nije bilo vas.

danas od 14 po našem vremenu:

 

Centralni teren:

Jo-Wilfried Tsonga(FRA)[12]       vs.             Novak Djokovic(SRB)[2] (Ako Novak dobije, od ponedeljka je prvi na listi)

Teren broj 1:       

Bob Bryan(USA)[1]/Mike Bryan(USA)[1]        vs.             Michael Llodra(FRA)[6]/Nenad Zimonjic(SRB)[6]

Ustao sam negde posle 6. Subota pred Vaskrs, dan pre toga sam sa detetom i ženom došao u tazbinu. Obećao sam ženi još dok smo se zabavljali da ćemo ili Božić ili Vaskrs proslaviti kod njenih. Obećanja ispunjavam.
Tast (u daljem tekstu deda) je već stavio kafu. On obavezno počinje dan uz kafu i čašicu rakije.

Kako izgleda biti pod ruskom okupacijom, građani zemalja istočne Evrope jako dobro znaju. U stvari, i Rusi znaju kako je to živeti pod ruskom vlašću. Mi Srbi volimo da učimo samo na sopstvenim greškama i smatramo da bi nam dobro došla jedna čvrsta ruka - naravno ruska.

Kad je padao komunizam u Evropi, Srbi su odlučili da budu njegov poslednji bastion. Kad je svet rekao da će nam uvesti sankcije, verovali smo da će Rusi staviti veto, a oni glasali ZA. Kad je NATO pretio da će nas bombardovati, mi smo se uzdali u braću Ruse i njihov S300, koji bi nas kao spasao. Kad smo hteli da prodamo NIS, Rusi rekli - to je naše! Kad smo hteli da sudimo zlikovcima, Rusi rekli - ne damo ih.