Dragi blogeri i posetioci, ovaj put želim da Vas zamolim da učestvujete u maloj anketi.

Na mom blogu Dragan on Security, postavio sam anketu sa pitanjem „Da li vas brine mogućnost praćenja lokacije mobilnog telefona" (engl. „Cellphone location tracking - are you worried?")

Anketa se nalazi u gornjem desnom uglu. Za anketu je potreban jedan sekund Vašeg vremena i dva klika mišem.

Umoran sam od pokušaja da napišem nadahnut i zanimljiv narativ ovog posta. To ga odlaže već tri dana. Krenuo sam nekoliko puta na nekoliko načina i odlutao u neke tangente, pa reko' bolje da ga sasečem u korenu nego da pričam o web arhitekturi, istoriji, browserima, prednostima, manama, i zašto ne treba koristiti Internet Eksplorer (osim ako niste Budimac, u kom slučaju je to sasvim normalno i ne menja ništa). Dakle nema narativa. 

Onda ukratko.

Ako koristite Operu ili Firefox, postoji način da se u određenoj meri utiče na funkcionalnost i izgled ovog bloga.

Svega dva dana nakon što je Srbijom prošao stravičan snimak iz duhovno - rehabilitacionog centra Crna Reka u kojima se na brutalan i sadistički način kažnjavaju zavisnici, Sveti Arhijerejski Sinod je rezolutno, bez odlaganja odlučio da zatvori ovu pseudorehabilitacionu ustanovu a vinovnike ove zaprepašćujuće priče procesuira shodno crkvenim pravilima i kanonima.

Синод СПЦ је упутио позив епископу Артемију да без одлагања затвори ову установу а да против клирика који су у своме раду користили насилне методе покрене одрговараући црквено - судски поступак.

Овако брза и резолутна одлука Синода, без сумње показује велики ниво одговорности и воље да целокупан инцидент добије свој правни епилог а јавности да јасну поруку да је насиље у било ком облику у потпуности противно вредностима јеванђеља и мисије које оно има.

Približava se gej parada koju u vidu imam već dugi niz meseci. Nisam siguran šta sam tačno iščekivao, verovatno ništa konkretno, ali sada kako se datum približava počinjem da se osećam jako čudno. Svi znamo da ovo nikako nije stvarno mogla da bude velika, glasna, zajebantska parada kao što bi dolikovalo ali i dalje postoji nota razočarenja takvim stanjem stvari. Ranije sam valjda imao buffer zonu tokom koje nisam morao da razmišljam o tome kako će stvarno ispasti nego o tome kako bi bilo dobro da ispadne. Taj period je prošao a ja ne umem da presaberem utiske i stavove.

Danas je pred mojim vratima od stana osvanula posiljka prevelikih dimenzija da se ugura u letterbox. Sastojala se od jedne povece narandzaste torbe, nalik na one kakve prodaju Kinezi u bloku 70 a koriste se, recimo, za nosenje prljavog vesa u perionicu, ili cak za pijacu i slicno. U torbi se nalazilo jedno pisamce, i jedan leaflet.

Evo sadrzaja tog pisma na engleskom:

Autor: Rodoljub Šabić

Pre nedelju dana, oglasio sam se postom „SUDBINA INSAJDERA". I baš mi je drago što mogu da ga nastavim kako sledi. Da podsetim, post se odnosio na sudbinu G.M. čoveka koji je prvi počeo javno da govori o tzv. „drumskoj mafiji". I ne samo da govori, nego da nastoji da dokaže pljačku na naplatnim rampama. U tu svrhu tražio je pomoć Poverenika za informacije, i tako došao do dokumenta  koji je upoređen sa video zapisom stanja na naplatnoj rampi koji je G.M. ranije napravio, na nesumnjiv način potvrđivao pljačku. „Borba" za dokument

Autor: Rodoljub Šabić

„Svako ima pravo da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način."
Tako stoji u st. 2 člana 5. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. I u st. 2 člana 51 Ustava stoji slično - „Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su

Autor: Rodoljub Šabić

Brzo, ekspresno, munjevitom bzinom Ministarstva za telekomunikacije podnelo je predlog Zakona o elektronskim komunikacijama. Juče pre podne je isto tako, brzo, ekspresno, munjevitom bzinom u Skupštini okončana rasprava u načelu o predlogu Zakona. Time je mogućnost da se podnese bilo kakav amandman svedena na gotovo samo teoretski. Zato je i Saša Janković, Zaštitnik građana brzo, ekspresno, munjevitom bzinom morao pripremati odgovarajuće amandmane da bi ih uputio u Skupštinu. Iako su rokovi već počeli da se računaju smao na sate, uspeo je u tome.

Autor: Rodoljub Šabić

Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku, kulturu (UNESCO) biće pokrovitelj obeležavanja jubileja tri decenije postojanja i rada naše Istraživačke stanice „Petnica"!
Retko dobra vest, sjajno priznanje, i što je najvažnije, sasvim zasluženo. U pismu generalne direktorke UNESCO-a Irine Bokove se pored ostalog se navodi: „Doprinos IS Petnica fundamentalnim naukama, tehnologiji i društvenim naukama je očigledan, a aktivnosti relevantne i od velikog interesa za UNESCO."
I logično da je tako. Kroz 30 godina postojanja, od kada je osnovana na inicijativu mladih istraživača i profesora nezadovoljnih kvalitetom naučne nastave IS Petnica je postala u svetskim razmerama prepoznatljiv centar inovativnog obrazovanja i podrške naučnim talentima.

Mnogo se sunca te sezone prolilo po nama. Luna i ja smo jednoga dana naprasno spakovali šator i nešto stvari i krenuli na Mljet; znali smo unapred da su tamo neki od naših prijatelja, što ne znači i da su oni očekivali ili želeli naš dolazak. Pridružio nam se i Grom,

.. I stojimo tako nas dvojica na izlazu iz sela zvanog Idvor, autobus nam je utekao ispred nosa, niko neće da nas poveze, pada mrak... a ja pojma nemam šta da radimo. Pitam ga - a čiji si ti momak? A on mi kaže - ja sam od tih i tih… A ja mu kažem - znaš ja sam sa tvojom sestrom onomad išao u gimnaziju, šta je sa njom? Kaže mi – ima troje dece i muža koji je biznismen u Slovačkoj. Kažem mu – vidiš eto ja u tim istim godinama stopiram na koncert jednog domaćeg pank benda.

ili smrt fašizmu, sloboda internetu

Ne znam u čemu je stvar. Verovatno je u pitanju više faktora - julske vrućine, višak prostora u časopisu jer je deo redakcije na godišnjem i ko zna šta još, no fakat je da Teofil Pančić početkom svakog jula em dobije više prostora u Vremenu, em ga iskoristi da napiše glupost koju niko, osim njegove publike, a ona mu je ionako delegirala proces mišljenja, dakle, niko, ni poslovični pas s maslom, ne bi progutao.

Ovog jula se eto pridružio Endruu Kinu na braniku kulture i civilizacije kakve poznajemo pišući panegirik njegovoj knjizi, Kult amatera: kako današnji internet ubija našu kulturu.

Turska je četvrti član veoma eksluzivnog kluba zemalja koje su zabranjivale (i/ili povremeno zabranjuju) YouTube. Ostala tri su Kina, Pakistan i Tajland (sve slobodoljubac do slobodoljupca). No, ta grupica je samo ortodoksnije krilo kluba čiji članovi su Severna Koreja, Saudijska Arabija, UAE, Iran i mnoge druge zemlje koje pokušavaju da cenzurišu internet (ali to čine diskretnije).

Krajem avgusta dnevnik Zaman je objavio da je (u tom momentu) 853 sajta zabranjeno u Turskoj. To je više od 100% povećanja broja od sredine aprila kada ih je bilo "svega" 423. Poslednji high profile slučaj se desio skoro. Radi se o zabrani sajta Ričarda Dokinsa, po tužbi privatnog lica (vratiću se na taj slučaj kasnije u tekstu).