Naslov sam maznuo sa B92, inače sam sinoć mislio da stavim naslov "Indianvelsić", ali nekako ne bi bilo pošteno prema našem Laslu Đereu,
međutim bi bilo slikovitije jer su među 32 preostala takmičara, osim Đokovića, Krajinovića i Kecmanovića tu još i Raonić, Čilić (izbacio Lajovića) i Karlović (izbacio Ćorića).
Đoković juri (rekordnu) 6. titulu ovde, a zatvara večerašnji program (ne pre 04h) protiv Kolšajbera (koji je sve osim naivan protivnik). Inače ludi Đoka igra i u dublu sa Fonjinijem i trenutno su dogurali do četvrtfinala, ovo ima više za cilj da se malo razmrda posle skoro mesec i po dana bez takmičarskog tenisa, a i delovalo je da se dobro zabavljaju.
Svakako kao najzanimljiviji meč 3. runde se nameće Đere - Kecmanović (večeras oko 22h) dakle imaćemo sigurno nekoga i u 1/8, a tamo se možda po 3. put u poslednjih 15-ak dana sastanu Đere i Ože-Aliasim. Kecmanović je upao kao "lucky loser" umesto Andersona, ali je opravdao poverenje. Krajinović je (ponovo) pobedio Gofana (i ujedno se "osvetio" bivšem treneru) i sutra će da igra protiv Medvedeva.
Osim naših u 4. kolu ćemo sigurno imati i jednog tenisera iz Švajcarske jer igraju Federer i Vavrinka (verovatno zatvaraju sutrašnji program). Federer takođe juri 6. titulu (prošle godine mu bizarno izmakla protiv Del Potra, propustio je jedno 3 meč-lopte na svoj servis), a Vavrinka se vraća u formu posle operacije.
Biće sigurno u 4. kolu i neki teniser iz Nemačke jer igraju Zverev i Šruf i neki Rus jer igraju i Hačanov i Rubljov... itd.

Uvek kada prolazi leto (sudeći po vremenskim uslovima trenutno još uvek ne izgleda kao da prolazi), tj. kad je kraj raspusta (bez obzira da li (ne) idem u školu) sam nekako malko sjeban :(

Melem na ranu bi trebalo da bude 

Danas u 17h počinju prvi mečevi i što se nas tiče, kreće lavina naših igrača, u prvom terminu Janko Tipsarević počinje svoj poslednji Gren Slem protiv domaćeg Denisa Kudle. U isto vreme Dušan Lajović igra protiv starog Stiva Darsisa. Pobednici pomenutih mečeva se ukrštaju u drugom kolu, a pobednika tog meča (božezdravlja) u 3. kolu čeka Novak Đoković koji danas na Artur Ešu u 2. terminu (ne pre 19:30) započinje odbranu titule mečom protiv Španca Roberta Karbaljesa Baene. U našoj prvoj polovini žreba su i Laslo Đere i Miomir Kecmanović koji će međusobno odigrati meč prvog kola oko 20h. 

Ваљда ће да ради линк

(Blog potaknut jučerašnjim „intelektualnim očajem“ jednog mog prijatelja zbog „stanja ambijenta“ )

Kako dostići ludilo? Nikako. Ono će dostići tebe. Ti njega ne možeš. Eto, i ono je kao senka – kad ideš ka njemu, beži, ali kad ti bežiš, ono dotrčava za tobom. 

Podneta je inicijativa. Nije to ni nešto posebno iznenađujuće kad se bolje sagleda narav ovdašnjeg političkog tkiva.

 I, ne treba prejudicirati. Kao prvo, spomenik je spomenik. Samim pojmom „spomenik“ nije određeno da li se on podiže kao podsećanje na nešto pozitivno, ili na nešto negativno. Imamo brojne primere spomenika podignutih za velika dela i dostignuća, a imamo i spomenike koji podsećaju na veoma loše stvari.

Elem, ako saradnici i saučesnici

Čak i ja, koji se shodno stavu o našem estradno-kulturnom trendu baš ničem dobrom ne nadam kad je reč o prikazivanju songova koji se kandiduju za nastup na Euroviziji, bejah zatečen. Bejah zatečen uprkos tome što imam vakcinu: poslednjih godina to ne gledam da bih uživao u muzici (koje nema), već kao slučaj koji valja razmotriti. Naravno da estrada nije opera, i to se od nje uopšte i ne očekuje. No, estradi baš i nije mesto na Beoviziji, koja, naposletku, šalje nekoga ko će biti naš reprezent tamo negde. Dakle, ipak je na Beoviziji potrebna neka nijansa prilagođavanja, odlepljivanja od neestetske rutine. Međutim, ne samo da se to "odlepljivanje" nije desilo, nego je stvar otišla na suprotnu stranu – tako da ovo na Beoviziji više nije čak ni estrada. Jer i estrada, takva kakva je, napinje se da bar na nešto liči, da ne ide do totalnog dna. Ovo sada je sprat niže od estrade. Stvarno je teško bilo za gledati. 

Realpolitika deluje kao davna prošlost. Stvari su stigle do polarizovanja koje više ne trpi nijanse. Zato su raniji koncepti danas potpuno nefunkcionalni. Klasična politika je izgubila posao. Primat je dobila tehnificijelna politika, bezdušna, potpuno planirana, odljuđena. Recimo, induktivno, otkud rijaliti? Kao medijska pojava, da, ali pre svega kao društveni fenomen? Da li je neko to isforsirao zato što voli prost puk, i, onako altruistički, daje mu zabavu, ili kroz tu formu plasira nekakav svoj interes? U prvo ćemo teško poverovati. Onda, šta? Rijaliti ima zadatak da spusti nivo shvatanja života, nivo bavljenja stvarnošću, iliti da podigne nivo plićaštva, pojednostavljenja stvari i pojava, da agresiju nametne kao društveno prihvaćenu normu, da umesto dijaloga nametne oštru svađu i glumatanje, ... 

Ne znam ko je bio toliko naivan da očekuje kako će nekakvo veće ili koje god telo da proglasi jednog od par vodećih državnih tajkuna da nije genije, tj. da nije doktor nauka, tj. da nije poštenjačina?! Hajte, molim vas. Uostalom, to bi direktno ugrozilo glavni zadatak naše današnjice.

Kažu, opet bismo poslali decu da ginu!

Razgovaram sa nekim poznanicima o 27. martu. A to nije prvi put da se nalazim u takvom razgovoru na tu temu (sa nedoumicama koje su pomenute u narednim rečenicama i pasusima). Zastupaju sagovornici onu već opšteprihvaćenu i kanonizovanu tezu da je 27. mart 1941. godine, sa onim "bolje grob nego rob", apsolutno i nepobitno moralan čin, i izbor koji nema alternative. 

Puno je ljudi kojima je svaki dinar zaovar, a kamo li sto evra. Obećanje države, uskorašnja isplata... Taj finansijski potez je za pohvalu, ako se gleda samo onako, na prvu loptu, bez ikakve analize, jer puno je onih kojima će ova suma istinski pomoći. Kako su tolika sredstva namaknuta i čija su u suštini, kakve će efekte u jednom i u drugom smislu imati na kraći, srednji i dug rok, nećemo da ulazimo. Dakle, ima puno ljudi kojima stvarno treba pomoć: razna ugrožena lica, samohrane majke, nezaposlena lica ... Čeka ih sto evra. Samo treba da pozovu i zatraže tu obećanu sumu. Samo reci "aj" i dolazim ti ja ... ti pozovi me ...  Taj poziv ispade prilično "složena" stvar, zar ne? 

Deo prvi

Que va a la estacion de metro de Callao? Iako mi je moja drugarica Ljilja rekla da je vrlo jednostavno snaći se u Madridu: Sve piše, postoje mape sa stanicama, čas posla ćeš sa aerodroma stići do hotela... ja sam ipak zlu ne trebalo naučio ovu rečenicu/pitalicu. I ne samo nju nego još mnogo drugih reči koje se upotrebljavaju u svakodnevnoj komunikaciji. Što se tiče razumevanja, čak i natucanja španskog jezika, uzdao sam se takođe i u poznavanje francuskog, latinskog i italijanskog jezika. A i ako sam se odlično snalazio u Parizu, Cirihu, Ženevi,

Od čoveka!

18. jula 1914 godine, Mileva (Marić) Ajnštaj je dobila pismo od svog muža Alberta, koje joj je doneo njegov kolega Fric Haber u kojem doslovce piše:

A. Ti ćeš se pobrinuti:

     1. za čistoću moje odeće, veša i posteljine

     2. da redovno dobijam tri obroka u svoju sobu

     3. da moja spavaća i radna soba budu čiste a posebno da samo ja koristim svoj sto

B. Odreći ćeš se svih ličnih odnosa sa mnom, sve dok nisu nužni iz društvenih razloga.