Razmisljam ovih dana o inspiraciji, pokusavam da je razumem da bih se jos vise divio tom najcistijem izdanku ljudske duse. 

Cao, ja se zovem Anita. Student sam trece godine glume (tacan naziv: ECOLE D'ACTEUR ET PRODUCTEUR DE CINEMA) u Lionu gde mi, buduci glumci, radimo po programu Konstantina Stanislavskog. Unapred se izvinjavam sto moj srpski jezik nije bas najbolji obzirom da sam rodjena i porasla u Parizu. Lion sam izabrala zato sto je mnogo pitomiji i manje stresan od ludila sa kojim sam se svakodnevo susretala u mom rodnom gradu.
Eto, toliko o meni =)

povedite racuna da budete originalni.

Ilustrovano. 

Menjao sam komp ... zezao se sa linuxom ponovo pa se kacim sa starog kompa na blog, (mora ponovo da se ukuca user name i password) i kada sam trebao da unesem informacije iskace mi ova poruka

Muzej savremene umetnosti organizuje razgovor „Spomenička skulptura u Jugoslaviji i Srbiji: Od Tita do Vorhola“ koji će se održati u Salonu MSUB (Beograd, Pariska 14) u sredu, 18. januara u 18 časova.

U razgovoru učestvuju: dr Mariela Cvetić, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; Nebojša Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Dragan Srdić Srka, vizuelni umetnik.
Razgovor će moderirati dr Zoran Erić, kustos Muzeja

Nakon 20 godina postojanja, Kanal 9 kao jedina novosadska televizija na kojoj je mogao da se čuje i glas opozicije, ali i reči kritike na račun aktuelne vlasti danas je likvidirana. Preduzeće Emisiona tehnika i veze ugasila je signal ove televizije zbog dugovanja od 2,5 miliona dinara iako su dugovanja države Kanalu 9 po pitanju neisplaćenih dugovanja na osnovu sudskih presuda višestruko veća od navedenog iznosa. Otuda, sledi logično

* * *
I pre no što sam počeo da radim u biblioteci, prema knjigama sam imao poseban odnos. Tezu kako postoje knjige koje određuju naše živote, ova prelepa žena čula je upravo od mene. Bio sam ubeđen da o tome neću govoriti, ali ne mogu da prećutim kako su stvari među nama postale vanredno ozbiljne onog časa kad je počela da pozajmljuje moje vlastite knjige. Pri tome, posebno interesovanje pokazivala je za one koje još uvek nisam ni napisao.

Mi ga najčešće nismo svesni - ali uvek postoji trenutak kada žena pred nama počne da se svlači. Kad počinjemo bivati sve bliži jedno drugom. To je zato što se prava žena uvek skida u slojevima: najpre odbacuje predrasude, pa stid, onda lošu prošlost, zatim jednoličnu sadašnjost - gaćice dolaze tek na kraju. Ne mogu opisati spokojstvo koje sam osećao pri pogledu na njena mala, špicasta kolena dok se približavaju stolu za kojim sedim. Pa ustreptalost ovlašnih dodira njenih dugačkih, negovanih prstiju u trenucima dok preuzima knjigu. Sekunde koje smo znali da produžimo toliko da nam je delovalo kako traju satima.

Često se Google prevodilac učini kao velika štetočina, jer kada on preko jezika pregazi, za njim malo koji smisao reči preživi. Ali ponekad, toliko slučajno da se namernim čini, Google prevodilac za sobom ostavi apsurd svojstven samo živim bićima i to onim sklonim drugačnosti koji svet čitaju dirljivošću avangarde. Tako sam, onomad, natrčala na korejsku firmu džakaste odeće koja mi se stalno podmetala, i shvatila da to nije slučajno. Tamo je pomenuti prevodilac sa korejskog, preko engleskog, prevodio na srpski koji mu se učinio vrlo sličan ruskom. Rezultat je bio slomljeni jezik besmisla koji se pleo u osetljivu pesmu apsurda:

                                    DO KRAJA CLOSEOYM

Tamno Plava Žena Jesen

Jesen Tanak Štrika Džemper

Boja: Vojska zelena

Grašak Protežu Pamuka Sa Dugim Rukavima

Sasvim sveži dan, onaj koji miriše na čekani praznik, počinje sveopštim ljubljenjem i grljenjem. Nastavlja se otvaranjem šampanjca, sa posebnim aspektom na cilj da se tim slavnim činom ne osakati neko od prisutnih slavljenika ili ne razbuca lomljiva okolina materijalnog karaktera. Onda se još jednom jede sarma i sve ostalo po spisku, ono što se mumalo u ime dobrodošlice Novoj godini. Posle se još neko vreme demonstrira veselje, jer niko neće da prizna da je umoran ko pas od priprema za doček i da bi najradije legao na pod, pokrio se tepihom i mnogo radije družio sa Morfejem nego sa svima prisutnima. Naravno da nije red ići odmah posle ljubljenja u krevet, iako bi to verovatno pomoglo borbi protiv bele kuge, zato se svi trude da ostanu što duže budni u noćnom početku Prvog dana. Dok ne iznemognu načisto i odvuku se matičnim stambenim jedinicama.