Posle užasne pauze i užazne gužve na poslu, evo me nazad na blogu. Ostao sam dužan ovaj tekst kolegi Kosti, i izvinjavam se što nije stigao na veme, uverevam i njega i sve vas da je opravdano.

Gost autor: Kosta Babić

Kakve veze imaju Otomanska Turska i savremena Amerika? Naizgled nikakve. 
Jedina veza i najmanji zajednički sadržalac im je Srbija.
U osnovnoj školi su nas učili da su Osmanlije u Srbiji uvele strašan porez koji se zvao desetak.To je podrazumevalo da deset posto svih proizvoda

Ima jedna izreka, kaže “those who paddle their own canoe do not have to wait for their ship to come in”. Tako sam nekako, umesto da čekam da mi samo dođe, sve u duhu te izreke pošao na sunčani jug da presretnem (i opljačkam?) to proleće. Imao sam sreću da se kao bird blogger pridružim fam tripu koji je svojim poslovnim partnerima organizovala atinska ekoturistička agencija Natural Greece (sad mi više nije prvina, ali sam onomad bio zbunjen koliko i vi sada – dakle, to je tura koja predstavlja ponudu agencije drugim turoperaterima... a i spretnijim travel writerima) i sa njima provedem par dana na mom omiljenom jezeru Kerkini, koje ste već i sami ptičarili posredstvom mog dvogleda (evo prošlog aprila, a evo i septembra).

Ne znam koliko ste primetili: ove godine sam postavio samo jedan blog o ptičarenju. Jedan jedini! 

Gost-autor Saša Rajkov 

Dosta prašine se diglo ovih dana povodom usvojenog predlloga jednog zakona, a priznaćete, ne mare često građani Srbije šta u zakonu piše. Radi se o novom, šestom po redu Zakonu o legalizaciji, odn. „ozakonjenju objekata”, o kojem ovih dana raspravlja Skupština. Sporan je Član 5. koji kaže: 

Zanimljiv jučerašnji tekst u Danasu. U prvom pasusu kaže kako obrazac M-4, kojim se dokazivalo da je poslodavac uplatio penzione doprinose zaposlenima, uskoro odlazi u zaborav, jer će podatke o stažu i visini zarade državne institucije razmenjivati između sebe, bez potrebe da građani odlaze na šaltere i sami pribavljaju.

Ja odavno tvrdim da se previše energije, vremena i novca troši na pribavljanje raznoraznih uverenja, potvrda i slično koje bi državni organi morali da pribavljaju po službenoj dužnosti, a ne da maltretiraju građane i privredu. Tako da je ova vest pozitivan korak, nadam se da ćemo jednog dana doživeti da ovo bude opšte pravilo.

Gost autor: gavrilo1

100 godina od albanske golgote

Пространи трг око бисте радничког вође још увек је био заковитлана црна рупа. Пунио се и празнио у напетој вреви, вртешка возила је отицала кроз шест прстију положених на њега. Није било продаваца вечерњих новина и узвикивања наслова,  велики сат више није висио на средини заклаћен на ветру; са  бронзаног чела вође сливала се опора туга новог миленијума и са бркова капала на трг.

.

.

Nezahvalan je i težak pokušaj da se rečima opiše tragedija sa kojom se suočava više od 11 miliona Sirijaca koji su prinuđeni da pred brutalnošću ISIS-a i Asadovog režima napuste svoje domove.

Tokom proteklih 15 dana sam

 

Iza njive sa ražom, prostiralo se  polje pod zelenim žitom; vidjeli su se  i visoko uzdignuti, okaštreni brijestovi sa ostavljenom  ćubom na vrhu. Na nebu je, nepomičan i lepećući krilima u mjestu, lebdio  škanjac koji je nešto ciljao na zemlji – tačno nad Stojčevom  glavom i u zenitu neba!

Марко Шелић, Напет шоу, Лагуна, Београд 2015.

Када се осамдесетих година прошлог века на просторима СФРЈ јавио нов уметнички израз, таласи незадовољства најпре су се излили у Београду

Синоћ се у Лесковцу збила тиха револуција. Црвена. Без крви, али са много рањених. Без убијања, али са много мртвих (душа). Синоћ се у Лесковцу десило позориште. Дашак ветра. Синоћ се освајала слобода. Синоћ је слобода освојена. Чудан осећај. Осећај поноса, усхићења, задовољства. Како је то кад се човек поноси својим градом?! Синоћ сам то разумео. Синоћ сам волео свој град. Онако чудно, перверзно, похотно. Синоћ смо водили љубав – мој град и ја. Синоћ се у Лесковцу волела Србија – енергично, агресивно и болно. То код нас може да буде!