Prvi stepen zaštite vikendicu čuva

Gost-autor Saša Rajkov 

Dosta prašine se diglo ovih dana povodom usvojenog predlloga jednog zakona, a priznaćete, ne mare često građani Srbije šta u zakonu piše. Radi se o novom, šestom po redu Zakonu o legalizaciji, odn. „ozakonjenju objekata”, o kojem ovih dana raspravlja Skupština. Sporan je Član 5. koji kaže: 

Naglašavam, u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra. To ne znači da se legalizacija vikendica omogućava na klizištu, u zoni zaštite izvorišta i sl. (kako su mnogi ovih dana pogrešno naglasili), već u svim stepenima režima zaštite u zaštićenim prirodnim dobrima (Nacionalni parkovi, Specijalni rezervati prirode, Parkovi prirode i druge kategorije zaštićenih područja). 

Prirodne vrednosti Srbije su tokom poslednjih 7-8 godina pod ozbiljnim pritiskom kako pojedinaca, tako i interesnih grupa. Interesne grupe su do sada imale posebno pogubne posledice po prirodu u Srbiji, kako krče sebi put kroz rupe u zakonu i drugim aktima – a što je još važnije –njihovim izmenama.  

Ovom prilikom se pak radi o svim građanima koji su nelegalno izgradili vikendice i druge objekte upravo u zaštićenim dobrima. 

Prirodna dobra su pre svega proglašena u cilju zaštite biodiverziteta i drugih prirodnih karakteristika od nacionalnog, regionalnog ili lokalnog značaja. A šta znače režimi zaštite? Ukupna površina zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji čini u, odnosu na evropske proseke, mizernih 6,4%. Ali u okviru svakog Nacionalnog parka, Rezervata prirode i sl. dalje postoje I, II i III stepen režima zaštite, spram prirodnih vrednosti u njemu i oni definišu ko, gde i šta sme da radi. II i najviši, I stepen režima zaštite su ona najizvornija i najvrednija prirodna područja u Srbiji, i čine tek oko 1,5% teritorije Srbije (prvi, najviši stepen samo 0,3 odsto teritorije Srbije!). 

Primer režima zaštite: NP „Fruška gora” - male, crvene zone u prvom stepenu zaštite, su srž prirodnih vrednosti naše zemlje. Tu, verovali ili ne, čak ni upravljač ne seče šumu. 

Režime zaštite zajedno sa predlogom za zaštitu područja priprema Zavod za zaštitu prirode, spram evidentiranih prirodnih vrednosti. I to je radio decenijama unazad za sva postojeća zaštićena dobra prilikom njihovog proglašenja. A sada se naknadno legalizuju aktivnosti, u već definisanim režimima zaštite u zaštićenim područjima, a koje su zabranjene upravo jer ovi režimi sadrže prirodne vrednosti od nacionalnog značaja. Ovakve promene poništavaju dugogodišnji rad institucija na zaštiti prirode. Zakonom o zaštiti prirode (Član 35.) zabranjena je izgradnja objekata uopšte u I stepenu režima zaštite, a vikendica posebno, u II stepenu režima zaštite.

 Zakon o ozakonjenju (veoma zabavna formulacija) odnosiće se na objekte koji su već izgrađeni. Ipak, nacrt ovog Zakona pre svega mesec-dva nije sadržao spornu odredbu. Ako je u Nacrt naknadno dodato „osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor” to znači sledeće: 

1. Za početak, da takve, nelegalne vikendice postoje čak i u prvom stepenu režima zaštite... 

2. Da nadležno Ministarstvo ima saznanja o ovim vikendicama, čim ih navodi kao izuzetak. 

3. Da do sada upravljači zaštićenih područja, nadležno Ministarstvo i inspekcije nisu doveli do njihovog rušenja. Ovo je za najviši, prvi stepen režima zaštite samo po sebi skandalozno. Niko ne može da kaže da nema dovoljno sredstava za rušenje nelegalnih objekata na 0,3% teritorije Srbije, koja je većinom, verovali ili ne - prava divljina. I to ne u pogledu gradnje. 

4. Da se neko u Ministarstvu naknadno „setio”, ili su pod nečijim pritiskom vikendice uvrštene kao izuzetak u Nacrt Zakona. Na ovo ukazuje i izjava pomoćnika Ministra od pre svega tri nedelje. 

Spisak objekata i njihovih vlasnika, naročito u I stepenu režima zaštite, mogao bi pokazati ko je to pogurao da se uvrsti i sporna odredba. 

Ovde nadležni treba da pokažu jaku kičmu, uz podršku javnosti. Prvi pokušaji rušenja u NP „Tara” navukli su bes sugrađana koji su se oglušili o Zakone i okućili na zajedničkoj prirodnoj baštini. Sada već govorimo o organizovanoj grupi, koja pokušava da progura lične interese ispred opštih, nacionalnih interesa i vrednosti. Dosadašnja rušenja su bila po davno izdatim rešenjima, a novih neće  ni biti, ukoliko Predlog Zakona neizmenjen prođe Skupštinu. 

Koliko je nelegalna gradnja postala obična stvar, toliko je i gradnja u zaštićenim područjima postala i stvar za „običnog” čoveka, koji u odsustvu sankcija ne haje mnogo za zakon. Usled izostanka sankcija i rušenja, gradnja u najnižem III stepenu zaštite  postala je gotovo uobičajena praksa. Do koje mere je skandalozna predložena odredba u Članu 5, ukazuje i to da je praktično prećutno omogućena legalizacija u III stepenu režima zaštite (najveći deo površine zaštićenih područja, i shodno tome, i nelegalno izgrađenih objekata), a potom se otišlo još dalje i praktično pružila mogućnost legalizacije na celokupnom području svih zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji. 

Zaštitnik građana Saša Janković o spornom Predlogu Zakona na svom twitter nalogu 

Postavlja se pitanje šta onda zapravo znače zaštićena područja u praksi? Voda za piće je važna, klizišta su važna jer neko može da nastrada (kuću svakako može izgubiti), ali biodiverzitet i opšte prirodno dobro od ključnog značaja za očuvanje naše životne sredine, izgleda nisu u prioritetima dosadašnjih vlasti. Najprostije rečeno, Srbija će biti gore mesto za život bez ono malo očuvane prirode koja nam je ostala. Pokažimo onda jasno koji su prioriteti građana. Ne želim da zajedničko i poslednje prirodno nasleđe svih građana ove zemlje zamene nečije vikendice, a vi? Na kraju krajeva, ono od čega svi mi bežimo u prirodu, ovim tempom će brzo stići i do njihovog praga.