Велики део Србије је, већ дуже време, дубоко потресен тиме што млади људи, у недостатку посла, све чешће одлучују да наставе школовање до доктората. Неко је дошао до закључка да их са титулом "др" данас има "недопустиво

Život je težak.

Tako počinje jedna od onih knjiga iz popularne psihologije koje su bile tako popularne devedesetih. Ništa novo ni revolucionarno, rekao sam tada sebi. Svi znamo da je život težak, zato što ga živimo i zato što nam je - velikoj većini bar, neko bi rekao 99% nas - težak.  Treba se boriti, puno raditi i odricati se, da bi ti život postao podnošljiv i eventualno kvalitetniji. Poenta ti postaje da nađeš ljubav i dobar posao i dobro društvo i neki hobi i to ti onda ulepša tvoj svet i daje mu neki viši smisao.

Onda dođu deca i počinješ da živiš za decu i borba se nastavlja ...

Ko bi rekao da je prošlo već ovoliko godina! A kao da se juče desilo... 

Otimanje o Zorana Đinđića ne jenjava. Tokom predizborne kampanje na momente biva još prisutnije. I, po pravilu, ima dnevnopolitički karakter. Jedna od stvari po kojima je prvi demokratski premijer zaista značajan ostaje nekako uvek po strani, a to je njegova doslednost u istinskoj i nesebičnoj borbi za modernu, evropsku Srbiju, ne samo na rečima, i ne kroz nekakvu na brzinu razbuđenu ideologiju.   

Uočljivi su pokušaji poređenja s njim, naravno, uglavnom indirektno, da bude jasno da to jeste poređenje, a da istovremeno niko ne može da kaže da se to baš doslovce desilo. 

Ovi momci su uslikani dok su čekali da budu ofarbani, išarani, istetovirani listićima...

Stalo je meni do ljudi na Kosovu i Metohiji, stalo mi je i do teritorije po kojoj se nekad slobodno promicah i živeh, ne stalo, nego me duša boli ali! Mnogo je ali proteklo Savom, Dunavom, Moravom, Sitnicom, Labom, Nerodimkom, Crnim i Belim Drimom da bismo došli dovde dokle smo došli. Problem se vuče još od prvog susreta Slovena/Soraba/Srbalja/Srba sa Ilirima/Arnautima/Šiptarima/Arbanasima/Albancima, a dobri su izgledi da će se vući dok je sveta i veka.

Planinsko područje Cholomontas, centralni Halkidiki (foto Wikimedia Commons)

Razmišljao sam o ovom blogu proletos, ali su me poplave bacile u depresiju i stvorile utisak da je sasvim besmisleno ma kome opisivati gde da posmatra ptice u Grčkoj. Možda i jeste. Ipak, neki moji prijatelji su baš u tu oblast otišli, pa se već i vratili, a sve bez informacija gde da tamo traže ptice, pa ću pokušati da to sada donekle ispravim.

u singlu. A čak 66% u dublu i 100% u miksu. U stvari, jedino su devojke ispadale, momci su i dalje na broju – Dušan Lajović i Novako Đoković u singlu, a Nenad Zimonjić u dublu i miksu. Od devojaka jedino je još Jelena Janković na turniru, i u singlu i u dublu. Jovana Jakšić i Ana Ivanović su ispale iz singla, a Bojana Jovanovski i iz singla i iz dubla.

Kao i uvek, druge nedelje počinju svoje takmičenje juniorke i juniori. Iz Srbije se takmiče troje tenisera - Ivana Jorović, koja je prvi nosilac, i Katarina Jokić, koja nije nosilac, odnosno Petar Čonkić, koji takođe nije nosilac.

.

postizborni post-punk ...

  politiks & samer= partiJ

Mislim, kad je ovako "divno" vreme, ajde bar da pustimo malo muzike... 

Ili " Niš na vodi, Srbija kao Atlantida" 

E moj Saša, dobri Saša. Toliko popijenog vina zajedno, a tek si sada uvažio sve razloge koje smo ti iznosili, sedeći na "kanabetu" u Nestu. Ipak si ti moj drug, i zato sam i postavio ovaj blog.

Ulazio sam danima u zgradu blatnjavih i mokrih nogu - teško je bilo na niškom asfaltu. A čudesan je

Diskoteka 3D

Probudio me je vrisak. Bilo je oko 23 časa. 

Много ме воли моја мајка. Али, чак ни она није могла, а да не закључи, помало грубо, да сам ја један "лепак за будале". Стално сам истеривао "неку правду", што у обданишту, што на игралишту. Од маторих гилиптера из дворишта и из школе нема ко ме није давио, тукао и зајебавао. Не моји вршњаци, не деца са којом сам се играо већ старије силеџије којима сам пружао отпор. Као и оне жртве силовања што су носиле "прекратку сукњу", тако и ја понекад мислим да сам био "превише у праву", или сам се бар "правио паметан", "филозофирао" итд. Преиспитивао сам себе тако једно милион пута и увек долазио до истог закључка да ће пре бити да сам стварно лепак за будале, него ово друго. Било да су дошли пар година старији па нас отерали са терена или средовечни људи без икаквог осећаја гриже савести што деци отимају терен, било да нам старији и јачи из чисте обести "грацкирају" кликере или узму нову лопту и кажу "да ће је вратити"- ја нисам могао да ћутим нити да им се склањам с пута. 

Од свих таквих епозода једна је оставила посебан траг. Иако сам и у тој епозоди добио неке батине, увек се слатко исмејем кад је се сетим.