U svakodnevnoj  žurbi i obavljanju dnevnih domaćih zadataka, Beograđani  ne primećuju da su građani istovremeno dva grada. Jednog Beograda u kome su, kojim koračaju, gledaju ga, dodiruju i troše u njemu dodeljeno im vreme, i drugog, Beograda iz njihovih snova, nedohvaćene čežnje i omanute želje, u svakom slučaju potreba čije im zadovoljenje izmiče. Taj drugi, virtuelni Beograd je izgrađen u njihovom intimnom prostoru u koji samo oni imaju pristup, tu nose sliku svog Beograda koji su sami izgradili i ona je savim različita od izmaštanih  gradskih slika koje isto tako imaju svi drugi Beograđani. Zapravo, svaki od dva miliona u gradu nastanjenih, bez obzira na uzrast, veru, pismenost ili opredeljenje ma kakvo, ima svoju sopstvenu i unikatnu sliku i doživljaj grada, i viziju naravno, bezbrojne slike grada Beograđana lebde i sreću se neprekidno u virtuelnom gradskom prostoru.

Dobila sam od S. iz Bostona "The Dehydrator bible" pa sad mogu da se igram po pravilima i sušim voćke i povrćke dok mi ne dosadi. Ali, kada je iz torbe izvukao originalnu masku Anonymousa, kakve su nosili protestanti u ovom gradu na pet reka, oduševila sam se ko

Prema odredbama arbitražnog tribunala za Brčko distrikt (BD) BiH je kondominijum (suvlasništvo) entiteta. Nefunkcionalnost BD proističe iz obaveze da dobar deo odluka mora biti donešen faktičkom saglasnošću predstavnika tri naroda. Primećujući koliko je bitan etnički element supervizor je u uveo pravilnik po kome predstavnici sva tri naroda, iz različitih stranaka, moraju biti zastupljeni u parlamentu distrikta, rotirajući čelne pozicije.

Slično je i u drugim organima vlasti, sudstvu, policiji, tužilaštvu.

Ili je bolji naslov "Kako sam pobedio na konkursu Moguća Srbija". Na konkurs koji je organizovao Evropski pokret uz podršku USAID-a, prijavio sam se početkom maja preko sajta mogucasrbija.rs. Javna rasprava preko sajta i na kraju stručni žiri izabrali su pobednike, a ja sam iskreno bio iznenađen kada sam saznao da sam među pobednicima.

Pri popunjavanju formulara razmišljao sam - možda je ideja utopistička, na kraju krajeva šta je uopšte moguće u Srbiji?

Znam da moja mama prati B92 blog, tako da je ovo jedna prilika da joj čestitam Majčin dan.

Pošto sam u Beču video da svi najavljuju Majčin dan, a da ja pre toga nikad nisam čuo za taj dan, pretražio sam i našao zanimljivost (koliko je tačna ne znam):

U komunističkim državama poput SFRJ majčin dan nije slavljen, nego se proslavljao Međunarodni dan žena. Majčin je dan u socijalizmu odbačen kao reakcionarna tvorevina zapadnog svijeta. (Wiki)

Jedni kažu da je najteže biti rudar. Drugi pričaju da je najgore seljacima. A treći misle da je fabrički radnik najnezahvalniji životni izbor.

Međutim, sudeći po svemu, ovde je najgore, najteže i najnezahvalnije biti - roditelj.

Pred sam porođaj, zbog nemara ili zbog koruptivnosti lekara, možete da izgubite bebu.

Čim postanete roditelj, postoji opasnost da vam ukradu dete iz porodilišta, a vama kažu da je umrlo na porođaju.

Ako prođete te početne ispite, čeka vas niz sledećih u vidu pijanih vozača, loših profesora ili nezgodnih komšija.

Čitave sedmice sa nestrpljenjem sam očekivao konferenciju za štampu zakazanu za petak, 7. septembar 2012. u 12 sati u beogradskom Medija centru.

TEMA:Učešće ministara Milutina Mrkonjića, Olivera Dulića, Dušana Petrovića i Tomice Milosavljevića u korupciji i kriminalu, tvrde predstavnici Međunarodnog instituta za bezbednost.

Na

Dragi moji političari,

Uz životni standard kakav konzumiram, a vi mi ga pripremiste, ja stvarno ne znam koliko ću dugo živjeti pa evo odlučih da vam napišem pismo zahvale, kako ne bi bilo da vam nikad ništa konkretno ne napisah i ne rekoh.

Bez obzira kojoj političkoj stranci pripadate, oporbi ili vladajućim, želim vam se zahvaliti što ste od jedne jake, industrijske, poljoprivredne, turističke zemlje...moje domovine Hrvatske...u samo 20 i kusur godina uspjeli napraviti, što bi narod reko - "Go kurac".

Pod uslovom da hapšenje glavnog Miloševićevog ratnog profitera i postpetooktobarskog tajkuna, kao i njegovog jahting sina, nije samo dimna zavesa zbog što bezbolnijeg gutanja gorkog kosovskog zalogaja ili propagandni manevar "a la Dulić" zbog zahteva EU da se ispitaju 24 sporne privatizacije, onda se čini da srpska država počinje "da liči", poput one čuvene TV reklame za bakin kolač.

Ironijom sudbine ili višom, kosmičkom pravdom, Miroslava Miškovića su uhapsili upravo najbliži saradnici onih koji su ga i stvorili početkom ratnih devedesetih.

Nigde toliko intenzivno ne osećam život kao u nekoj osami kraj mora. I u Sarajevu.

Radi se o žudnji života za samim sobom. Oni retki trenuci kada pred silovitim osećanjem životnosti padaju sve zapreke, opsene, kulise...

Dvadesetak godina posle rata Sarajevo je opet ozareno i rascvetalo kao nekad.

U subotnjem izdanju emisije „Mućni glavom" (1. jun 2013) oštro sam kritikovao ponovno stvaranje kulta ličnosti u Srbiji. Tada nisam znao na šta će ispasti lokalni izbori u Zemunu, održani dan kasnije, u nedelju 2. juna 2013.

Samoživo se baveći sobom, naši politički skotovi su postali noćna mora, dok većina stanovništva sanja o radnoj knjižici i overenoj zdravstvenoj knjižici!
Ipak, pojedini sanjari iz meseca u mesec pokazuju nam da nije sve otišlo do đavola.
U junu, na 17. Juniorskoj matematičkoj olimpijadi, koja je održana u Antaliji u Turskoj, učenici iz Srbije osvojili su šest medalja - jednu zlatnu, tri srebrne i dve bronzane.

Demagoškim manevrima tzv. rekonstruisane vlade Srbije približava se kraj. Nije prošlo ni sedam dana od faraonske proslave čuj, 5. godišnjice SNS-a, u jeku JAVNIH poziva njenog lidera A. Vučiča na štednju i odricanje, i evo stiže prvi ozbiljan žuti karton iz Priboja. Očajni, opljačkani i predatorskom kapitalizmu prepušteni porodični ljudi iz Priboja, bez novca, bez overenih zdravstvenih knjižica, bez uplaćenih doprinosa za penziju, blokirali su deo Srbije. Ta njihova „okupacija" saobraćajnica očajnički je potez, ali i opominjući.

Kako odoleti sirenskome zovu da se ovaj momenat, koji danas nekako prolazi bez zaslužene pažnje, i na blogu ovekoveči? 

Manje, doduše, zbog političkog značaja - jer ništa se bitno, zaista, nije dogodilo - a više zbog slutnje da sutra više ništa neće biti isto. Odnosno  da će g-đa Pešić, g-din Kacin i još neke ličnosti iz intelektualno-političkog  tjelesnog zdruga našeg zamalo de Gola  namah okrenuti ploču. Dakle,  gde smo stali sa pregovorima?

vesti b92;

Izvor: Tanjug 

Beograd -- Ivica Dačić je izjavio da su u diijalogu s Prištinom na vidiku veliki problemi, da nema novih dogovora i da ne zna o čemu bi trebalo da informiše parlament.

"Nema dogovora, jer prištinska strana ne prihvata i ne želi da razgovara da Zajednica ima bilo koji instrument vlasti, izbore, organe, izvršna ovlašćenja...", rekao je Dačić novinarima u Palati Srbija.

Kad si mali kao Srbija, i siromašan kao Srbija, i nesrećan kao Srbija stvarno ti treba zlatna žabica da bi na mestu kmeta dobio nekog poput našeg kmeta.  I da je mutnim i uzburkanim vodama međunarodne politike navigava mudri i hladnokrvni kormilar.

 A i vidi se kakav je gorostas u odnosu na brata Vladimira.