Otisao je Rahm, vratiti se nece…bar ne skoro…

Politika u Americi ponovo postaje dosadna i nezanimljiva, pogotovo imajuci u vidu nadolazece neinventivne tea party junose i njihove sledbenike. Dobro, Obama je tu bar jos dve godine, te se necemo bas dosadjivati…pogotovo jer pripreme za (re)izbore 2012 godine uskoro pocinju (vec 03. Novembra, dan posle rezultata midterm-a), ali ipak….

Ko ce da vice, vuce, resava,

Pošto mi je dan počeo već u pola šest od ranog jutra, ili je to još noć, nisam bila baš najbolje raspoložena, a situacija se nije bitno ni popravila tokom puta do Planice jer je gužva bila neviđena. Ipak, čim sam izašla iz autobusa sve se promenilo i bila sam spremna za nove pobede.:-)

Zahvaljujući prijateljima iz kompanije Red Bull, prvenstveno Nikoli, a potom i Barbari,

 Mnogo se kod nas govori o makrobiotici, zdravoj i organskoj hrani, babskim lekovima, oblozima (posebno od rakije iznutra i izvana), travama koje leče sve. Mnogi su se i obogatili na šarenim lažama makrobiotičkog izlečenja.Tako je moja rodjaka godinu dana pasla i prežvakavala zob ne bi li izlečila meniskus da bi na kraju završila na laserskoj operaciji.

BBC je poklonio dve tročasovne emisije želeći da sazna da li stvarno sva ta makrobiotika i bajanja daju rezultate. Nažalost, odgovor je negativan - da li davali nekom placibo ili lekoviti čaj jedino što ide nabolje je

Teniseri su danas počeli sa radom pre svih ostalih. Na rasporedu u media centru običnom olovkom upisana su imena skoro svih preostalih igrača, zajedno sa brojevima terena na kojima će danas da vežbaju. Juniori i ostali učesnici počinju sa treninzima već u 9am, a ovi malo poznatiji zakazali su dolazak u centar za 1 sat popodne.

Sportiste dovoze u centar oficijalnim vozilima koja su obeležzena sa 'US Open' nalepnicom i numerisana belim samolepljivim brojevima. Hiljade drugih njujorčana se svaki dan voze na sličan način, legendarnim žutim taksijima koji na vratima isto imaju

 

 

 Tacno u 1pm, uz muziku koja podseca na Prodigy, Novako Djokovic je izasao na glavni teren, nekoliko metera iza danasnjeg protivnika Nicolasa Almagroa. Anina konferencija za stampu pocinje za nekoliko minuta, nastavljamo sa zivim javljanjem sa terena u toku meca, cim zavrsimo razgovor sa Anom.

Anin intervrju je sa zadovoljstvom trajao duze no sto je uobicajeno, tako da tek sada vracamo na tribine, Almagro je upravo servirao 130 milja na sat, i dobio gem. Na semaforu pise

U sredu će žrebom biti određene grupe Evropskog prvenstva za rukometaše, koje će se od 15. do 29. januara 2012. godine održati u Srbiji. I pristrasno, iz ugla novinara koji godinama prati i živi samo rukomet, i nepristrasno, iz ugla ljubitelja sporta, mogu da tvrdim da će to biti jedan od najboljih sportskih „iventova“ , koje je Srbija organizovala, a po broju stranih navijača, verovatno i najposećeniji od svih takmičenja u timskim sportovima unazad decenijama

 

Neobičan sam razgovor vodio ovoga jutra…

Pre pedeset i četiri dana bloger ovdašnji objavi tekst „Čika Žare i rektor Mića” i oduze mi time dan i po. Ne žalim se! Radilo se o temi koju sam u jednom od svojih dvadeset i osam komentara (!?!!!) nazvao mojom. Ono u šta sam ja bio ubeđen bilo je u neskladu sa mišljenjem tri blogerke, razvila se diskusija, bilo je sve u granicama pristojnosti ali je varničilo…

Prema podacima republičkog Zavoda za statistiku o obrazovnoj strukturi nacije, zasnovanim na popisu iz 2002. godine, 6,5% stanovnika Srbije ima fakultetsku diplomu. Dakle, visokoobrazovani u Srbiji su manjina. Na nacionalnoj debati „Obrazovanje i razvoj ljudskih resursa”, koju je organizovala Vlada Srbije pre oko tri i po godine, ministar Božidar Đelić je rekao da je naša zemlja jedina u Evropi u kojoj se procenat visokoobrazovanih ljudi smanjuje u poslednjih 15 godina. Sudeći po tome onih sa završenim fakultetom možda nema ni 6,5%. Toj tako maloj, maleckoj manjini bilo bi dobro da svoje obrazovanje ispoljava unutar svojih stanova, daleko od očiju većine kojoj bi to moglo smetati.

U petak 21. oktobra 2011. godine „predstavnici studenata i Ministarstva prosvete i nauke su se usaglasili da: 1) Studenti zahtevaju suštinske reforme obrazovanjа do početka školske 2012/13. godine”. Iz ugla Ministarstva gledano, meni se čini da je situacija otprilike ovakva – oni nešto traže, a mi smo se saglasili da oni to traže. Da sam student, zaključio bih – mi zahtevamo, a oni se slažu sa time da mi zahtevamo.

Aerodrom Kairo, ogroman i prazan. Prolazim pasošku kontrolu, viza na licu mesta, $15 u dolarima. Redovi dugački, popunjava se neki formular. By the way, strašno me nerviraju zemlje koje forsiraju taj glupavi formular koji sadrži pitanja tipa - datum rodjenja i broj pasoša. Svi odgovori su u j*****m pasošu, kupi skener od $20 i skeniraj prvu stranu ako već hoćeš te podatke. Uvek imam osećaj da radim njihov posao, mater im lenju.

Prošao pasošku, uzeo torbu, taksisti saleću kao u Beogradu 90-tih. Mene čeka kolega iz kancelarije u Kairu, Marun, Libanac. U Egiptu već dve godine,

Pred beogradski sajam knjiga (2011) u izdanju izdavačke kuće „Mona i Manjana“ izašao je roman prvenac Marka Krstića – Viktorija. Roman opisuje našu svakodnevnicu, perioda koji nazivamo tranzicijom; ogoljenu do štrajkova i patnje običnog radnika ili sebičnosti i bezobzirnosti karijerista i ljudi koji su okrenuli leđa idealima za koje su se borili. Roman pokazuje različite puteve kojima su se uputili nekadašnji „saborci“ Petooktobarske revolucije. Gde su oni sada, i koliko nas autor ovog romana pušta da sami odredimo gde je granica između fikcije romana i stvarnosti u kojoj živimo, pitaćemo Marka.

   

u sta verujete? glasanje dole preporukama. komentar uz glas vredi duplo.

1. sticks and stones can break my bones, but words can  never hurt me

2. sticks and stones can't break my bones, but words can  really hurt me

3. sticks and stones can break my bones, but words can really heal me

4. sticks and stones can break my bones, but words can really hurt me

ps - don't vote for government

Kažu da je na pitanje, koje nikako ne treba postavljati, najčešći odgovor lepšeg pola diljem naše Planete: “Ti si mi drugi“. Ne postoje jasni dokazi, bez obzira na tolike napore puritanske literature, zašto je lepše biti prvi, a ne drugi. O prvom pljupcu ispevano je toliko pesama, da bi odštampane čak i najsitnijim slogom zauzele čitavu Borhesovu „Vavilonsku biblioteku“. Istovremeno, drugi poljubac retko ko i spominje. Zbilja, u čemu je magija tog prvog puta, bez obzira da li je reč o prvom poljupcu ili prvom seksu?

Seća li se neko kad su ono počeli da uvode biometrijske LK? Ima više od pet godina, u to sam sigurna. Pa je bilo ono - ako ne promenite do kraja godine... I ljudi pohrlili, stvarali se redovi i haos jer banke i slične institucije nisu imale čitače za LK. Pa dok su ih nabavili i naučili da koriste. U međuvremenu rokovi produžavani i, eto, konačno, 31. decembra ove godine definitivno prestaju da važe stare LK. Valjda su ih do sad svi promenili?