Food & FUD

Neobičan sam razgovor vodio ovoga jutra…

Pre pedeset i četiri dana bloger ovdašnji objavi tekst „Čika Žare i rektor Mića” i oduze mi time dan i po. Ne žalim se! Radilo se o temi koju sam u jednom od svojih dvadeset i osam komentara (!?!!!) nazvao mojom. Ono u šta sam ja bio ubeđen bilo je u neskladu sa mišljenjem tri blogerke, razvila se diskusija, bilo je sve u granicama pristojnosti ali je varničilo…

Kada sam krajem prošlog veka završio fakultet i kada se trebalo zaposliti, imao sam sreću da pronađem (čak nekoliko puta) posao koji je podrazumevao rad sa decom, u formi likovnih radionica. Bilo je među polaznicima tih radionica onih koji su tek prohodali i progovorili, predškolaca, ozbiljnih osnovaca… Sviđao mi se taj posao, uživao sam u njemu, i, verujem, dobro sam ga radio. Dobila su deca nekoliko nagrada za svoje crteže, ali važnije mi je bilo to što su jedva čekala da dođe dan kada ćemo se sresti, što nije bilo izostanaka i što su se grupe stalno povećavale. I danas, iako taj posao ne radim već skoro deceniju, dešava mi se da mi se na ulici javljaju roditelji, poneka baka ili deka, pa čak i tetke i stričevi i ujaci dece kojoj sam „predavao likovno”. Dešava mi se i da ponekad, ponegde, ne čekam red već da neko uzme moje račune ili dokumenta i sve obavi odmah, kao znak zahvalnosti što dete još uvek nosi lepe uspomene na rad sa mnom. Srećem i decu, verovatno i češće nego što uspevam da primetim. Javljam se onoj koju prepoznam. Ispričamo se kao pravi prijatelji.

Sada je poznato sve što treba da bude da bih ispričao priču o neobičnom razgovoru spomenutom u prvoj rečenici. Sreo sam jednog od roditelja, i reče mi da sin, potpuno odličan klinac, želi da upiše fakultet kod Rektor Miće! Objasni mi dalje da su mu (đaku, a ne roditelju) srednjoškolski profesori (a pohađa srednju umetničku školu) objasnili da upravo Fakultet za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta nudi najbolje uslove, pruža mogućnost da se stekne najcelovitije znanje i sve ostalo naj, naj… Reče mi i da je želeo da momak upiše državni fakultet (a ja sam sasvim siguran i da bi mogao, i to lako), ali da je čuo da profesori sa državnih fakulteta ne žele da prenose znanje da ne bi sebi stvarali konkurenciju. Pre samo godinu ili dve bio bih spreman da se posvađam zbog te rečenice. Danas mi se pričinjava da sam i sâm čuo da je tako nešto moguće. Uglavnom, izgleda da će Rektor Mića dobiti jednog vrlo kvalitetnog studenta.

Ono što je mene začudilo je da na propagandi univerziteta koji „omogućava” da se „pali” rade profesori državne srednje škole. Šta bi mogao da bude razlog za to? Kvalitet FUD-a?

Sećam se jednog gostovanja nastavnika sa tog fakulteta u nekoj TV emisiji u kojoj je trebalo da predstavi i, što da ne – poradi na promociji Fakulteta za umetnost i dizajn Megatrend univerziteta. Radilo se o vrlo kompetentnoj, svestranoj, kreatovnoj osobi, pa mi je utoliko čudnije ono što je rekla. A rekla je (filtrirano kroz moje pamćenje, ali i dalje dovoljno pouzdano) da skraćenica naziva fakulteta – FUD na engleskom znači hrana, a da Fakultet za umetnost i dizajn nudi hranu za dušu valjda, ili hranu koja hrani čoveka kao biće kulture, ili tako nešto. Mene FUD, kada se već dotičemo engleskog jezika, pre asocira na nešto drugo, a i na nekog drugog, nego na hranu.

Moram priznati i da imam problem sa samim nazivom fakulteta, pošto on implicitno govori da dizajn nije umetnost. Ako dovoljno dugo posmatrate sajt FUD-a, primetićete fotografiju nekoga ko čita knjigu „Design as Art”. Inače, sličnu grešku je dugo godina negovao i jedan ugledni, stari državni fakultet, ali ju je ispravio.

Sva moja sećanja i moji problemi ne govore ništa o kvalitetu FUD-a. Kampanja Univerziteta kojem taj fakultet pripada podigla je veliku prašinu. I dalje mi nije jasno zašto. Nije bila naročito promišljena, inteligentna, kreativna… Nije bila ni uverljiva. Ili možda jeste??? Ili se radi o kampanji iza kampanje u kojoj učestvuju srednjoškolski profesori – oni koji bi trebalo da mlade ljude pripreme za studije i pomognu im da naprave najbolji izbor? A možda ti profesori rade baš ono što bi trebalo da rade?

 Na kraju:

"U informatičkoj eri strateške vrednosti biće: KREATIVNOST, ZNANJE I INFORMACIJA."
Džon Nezbit

Srednjoškolski profesori, možda vredi ponoviti – INFORMACIJA.