Librarian

Pre nekoliko godina upoznao sam čoveka koji je imao moždani udar i vrlo dobro se oporavljao. Međutim, postoji jedna zanimljiva stvar vezana za njegovo posttraumatsko stanje. Naime, on je ko zna koliko decenija radio da li u SAD-u ili VB, da bi se kao i svaki gastarbajter sa zarađenom penzijom i nostalgijom u scru vratio u rodnu grudu. Sada je već dobro zagazio u sedmu deceniju života. Stvar je u tome da je čovek nakon tog moždanog udara nastavio da govori samo na engleskom jeziku. Verovali ili ne, materijal za roman. Tu i tamo bi pogodio koju reč na srpskom, izgovarajući je nevešto, baš poput nekog stranca. I svi oko njega, koji su radili sa njim i pomagali mu, natucali su englesko-srpsku verziju jezika uz svesrdnu upotrebu pantomime.

Blic

Dakle... nije mi jasno zašto se Novi Sad konstantno definiše kao „miran i pitom“ grad? Otkada znam za sebe on je bio daleko od idiličnog i grada bez zločina, kakvim ga izgleda pamte samo generacije čije su lice prekrile bore. 

Zapravo, prvi put sam tu njegovu nesavršenost osetio na koži kao klinac kada se devedesetih godina jedna žena u kvartu ubila.

Blic

Pun sam snage. Pucam od snage i energije. Jutros sam se probudio samo sa jednom jedinom mišlju  - kako je potrošiti?

Ovaj ponedeljak komšijska mašina nije igrala kolo po kupatilu. I počeli su da se svađaju tek od osam časova ujutru. Od osam do devet sam dremao. Ležao u zgužanom krevetu kao neki morž. Lenja morska krava. Tek

Po izlasku iz aviona u Okinavi me je dočekala granična policija u lateks, doktorskim rukavicama, i ženskom rodu. Upalo mi je u oči, nisu ni pokušale sa mnom da govore engleski; ćutke su pregledale dokumenta, kulturno mi klimnule glavom da potvrde da ostajem samo nekoliko dana, i pustile me da prođem. Na aerodromu me je čekao šofer. Čovek možda u šezdesetim godinama. Sve na njemu je odavalo skromnost: čisto ali isprano odelo, kondukterska kapa, bele rukavice, takođe iznošene. Pokazao mi je put do auta, koji je bio slika i prilika njega samog, uredan ali korišten godinama. Prozori na zadnjem sedištu su bili okićeni belim čipkanim zavesama. Zavese sam morao da pomerim da bih video pejzaž dok smo prolazili kroz Nahu, glavni grad Okinave.

Знате ли да зајечарско предузеће за даљинско грејање прави губитак од 50 одсто? Губици се праве и у Књажевцу, Бору, Мајданпеку, Панчеву, Лесковцу, Чачку, Београду...Насупрот томе, иста предузећа у Беочину, Пожаревцу, Пећинцима, Сремској Митровици, Ужицу, или у Великој Плани имају профит.

Да ли знате да водовод у Сјеници не прода чак око 70 одсто воде коју произведе? То значи да толико воде исцури из система због лошег одржавања, или толико воде потроше они који су нелегално прикачени на мрежу (стручњаци то зову „не-приходна" вода). Слично је и у Новом Пазару, Рашкој, Бечеју, Бачу и Свилајнцу.

Probudila sam se u ogromnoj sobi, bilo mi je hladno. Osvrnula sam se oko sebe, za stolom, udaljenim par metara od mene, sedeo je lekar, meni okrenut ledjima i pisao nešto. Napregla sam se da kažem nešto, ali mi je grlo gorelo. Počela sam da se mrdam, šuškajući čaršavima i on se okrenuo. Nasmejan, prišao mi je sa čašom vode. Kad sam ugasila vatru u grlu, pitala sam gde mi je suprug. On se široko nasmejao i rekao da je u bebi bloku i da je sve u redu. Pitala sam gde je moja beba. On se još više nasmejao i rekao da je sa tatom. Zatvorila sam oči. Sledeći put kad sam ih otvorila,

Blogeri i prijatelji,

Podržite naše mame.
Čitajete njihove priče i glasajte.

Ove nedelje objavljujemo četiri nove priče koje se nalaze u komentarima.
Glasanje se obavlja davanjem preporuke (klikom na oznaku "PREPORUČI" u dnu komentara).

Za priče mogu glasati svi registrovani korisnici Bloga B92.
Svakoj priči moguće je dati glas u naredna 72 sata od trenutka objavljivanja.
Ovonedeljene priče su:

1.Debelica
2.Prvi pogled
3.Duga posle kiše
4.Toliko o principima

Koreograf koji obožava džez, britanac Tim Rašton na čelu je Danskog plesnog teatra već 12 godina... Rašton je balet učio u Baletskoj školi londonskog Kraljevskog baleta, od najvećih baletskih umetnika i koreografa XX veka, poput Keneta MakMilana i Frederika Aštona. Kao prvak baleta, igrao je između ostalog u Sadlers Vels baletu i Kraljevskom danskom baletu.

Ovih hladnih apriliskih večeri u Beogradu, pozorišne sale su male za sve one koji žele da pogledaju predstave Beogradskog festivala igre... Redovi ispred ulaza Centra Sava, Opere Madlenianum, Pozorišta na Terazijama, Beogradskog i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, potvrđuju da ima publike za kvalitetnu umetnost, bez obzira na sve ono jeftino i banalno što velikodušno servira današnji trenutak.

Švajcarska plesna kompanija Alias, sa produkcijom Težina sunđera, nastupila je 15. i 16. aprila na sceni Beogradskog dramskog pozorišta. I da smo mogli da ih zadržimo još dve ili tri večeri, sigurno bi nastavili da pune salu, jer je ostalo mnogo onih koji su zvali telefonom, a još više onih koji su ipak odlučili da prošetaju do pozorišta u nadi da će naći neku kartu. Ova produkcija, koju potpisuje koreograf Đulijerme Boteljo, nije samo do poslednjeg sedišta napunila salu, već i do poslednjeg mesta za stajanje ili sedenje na podu.

Ukratko, ekipa sa bloga Radovana Nastića, grupica u sastavu Sava Šotić, Miloš K.Ilić (objavljuje u Laguni), Ivan Tulić (ima već nekoliko objavljenih knjiga pesama), Darjan Mikičić (student likovne akademije) i već pomenuti ja - Radovan, seli se ovde, ljubaznošću urednice bloga, Vesne. 

Zahvaljujem se i Jelici Greganović, koja me je uputila kome da se obratimo. 

Dobro jutro !

p.s. Majk pokraden, runda 8, Daglas bio na podu između 11 i 13 sec.

'' the golden billion consumes the lion's share of all resources on the planet ''
Sergey Georgyevich Kara-Murza

I imam mp3 u ušima,

I idu mi emisije ‘’Noćna mora’’ Željka Malnara.

ujela me za obraz, i okrenula se na drugu stranu. osmehnuo

sam se, iako mi je došlo da zaplačem. zatim me je ščepala

za penis, dok sam čitao novine, i vratila se hitro na svoju

polovinu kreveta. uz osmeh. bio je

lep dan, sunce je

prodiralo kroz zatvorena prozorska okna, i razlivalo se po

posteljini. obrazi su joj bili rumeni, to sam mogao da

primetim i ako je nisam gledao direktno u lice.

Mislim da me je prezrela

Jer sam

Završio na robiji a imala je

Velika očekivanja