Једног лета, средином деведесетих, када су јаја на пијаци у мом родном граду коштала колико и сада, али месечна плата била довољна за само десет комада, дође мој друг Јова у родни крај, да са својима проведе прву слободну седмицу коју је добио од газде у Данској, Шведској... Или Финској?

Za grupu Rain Dogs - fantastični beogradski tribute to Tom Waits bend - znam već nekih 7-8 godina. Sada čujem da oni ovih dana slave desetogodišnjicu svog rada, tako da mogu slobodno da kažem da ih znam od početka njihovog rada.

Počelo je tako što sam na radiju Beograd 202 jedne subote slušao emisiju Deca XX Veka i - kao veliki i dugogodišnji fan Toma Waitsa - morao sam da se javim u emisiju i pohvalim njihov rad.

 или  oсвета је најслађа кад се сервира хладна!

 Прикупио сам хаплотипове од 25 маркера рода R1a1 из свих земаља Европе, и за сваку земљу или регион одредио хаплотип заједничког претка дотичне популације, и када је тај предак живео. И испоставило се да је у готово читавој Европи, од Исланда на северу па до Грчке на југу, заједнички предак био исти! Другим речима, потомци су своје хаплотипове као штафету преносили сопственим потомцима по поколењима, разилазећи се из једног истог историјског места, прапостојбине Прасловена, прапостојбине „Индоевропљана“, прапостојбине Аријеваца – за коју се испоставило да је Балкан. И то не просто Балкан, већ Србија, Косово, Босна, Македонија. То је ареал најстаријих хаплотипова рода R1a1. И доба када је живео прапредак, на које указују најстарији, највише мутирани хаплотипови – то је пре 12.000 година. Тачније, пре 12.200 година, али то је већ претерано. У археологији и лингвистици не знају за такве прецизности у толикој давнини.

Анатолиј Алексејевич Кљосов је председник научне консултативне управеМеђународног генеалошког бироа. Професор је биологије Харвардског универзитета.

У СССР је био доктор хемијских наука, професор Московског државног универзитета. За истраживања у области биолошке катализе додељена му је награда Лењинског комсомола (1978) и Државна награда СССР (1984). Оснивач је Руске академије ДНК-генеалогије. Живи у Њутону, Масачусетс

Из горе наведеног неминовно следи да „Индоевропљани“ – то и јесте древни род R1a1. Аријевци. Онда све, или у сваком случају много тога долази на своје место – и око доласка људи тог рода у Индију и Иран, и ширења људи истог тог рода по читавој Европи, а одатле – и појављивања индоевропске групе језика, пошто је то заправо њихов, аријевски, језик, или његова наречја, и појављивања „иранских језика“ индоевропске групе, пошто то и јесу аријевски језици. Тим пре што су се, како ћемо даље видети, „ирански језици“ појавили тек после доласка Аријеваца у Иран, а ако ћемо тачније – онда не „после“, већ су постали резултат доласка Аријеваца, у другом хиљадулећу пре наше ере.

У ДНК сваког мушкарца, и то у његовом Y-хромозому, постоје одређени одсечци у којима се постепено, једном у неколико нараштаја, у нуклеотидима нагомилава једна по једна мутација.

Gledam večeras atletiku na OI. Uživancija zbog praćenja "kraljice sportova" dobija i dodatnu dimenziju. Naime, jedna takmičarka u skoku s motkom, koja je nešto punijih butina, obara letvicu... Te detalje je odmah spazio stručnjak za žensku lepotu i stari slavenofil, naš veliki sportski komentator, Duško Korać.  I, rekao je, otprilike – Hm.. ova takmičarka je malo jače građe... Ipak je za ovu disciplinu potrebno drugačije telo... potrebna je građa vidre. Takvo telo, recimo, ima Jelena Insibaeva...

Noć je. Mali, zabačeni krajolik u Srbiji. Brda. Daleko smo od naselja... Sedimo tu, napolju, na vidikovcu, uz vatricu, na drvenim tronoškama, umotani u gunjeve, i pijuckamo šljivovicu. Blaga je, ali greje. Isprva smo stalno zurili u nebo, iščekujući moguću iskru, predznak, ili šta već. A onda smo krenuli u razgovoranciju, šta će biti ako stvarno bude. Rakijica i džaranje vatre postadoše nam zanimljiviji. Najposle, sa priče o smaku sveta sasvim okretosmo na priču o načinu pečenja i kvalitetu rakije koja se caklila u malim staklenim čašama. Ipak, nije da ne bacamo pogled u nebo, koje se na momente čini nekako izmenjeno. Hoćemo li dovoljno trezveni dočekati jutro, pa podne...?  I, kad smak sveta prođe, samo da ne bude mamurluka: po tome ćemo znati kakva je rakijica.

 .  .  .  

Smak sveta je koristan, makar u pogledu toga što već sama pomisao o njemu kao pojavi nagoni na ona uglavnom potisnuta pitanja o konačnom i beskonačnom, o smislu i besmislu, o svemu što bi se moglo nalaziti s one strane naše saznatljivosti.

Inače, kako javljaju mediji, smak sveta neki su već preživeli. U ovom trenutku, recimo, Novi Zeland je već nekoliko sati izvan „zone opasnosti“. Mada, to može da bude samo povod za neoprezno opuštanje, Jer, ima i ova vest, gde se kaže da smak sveta počinje u sedam ujutro (dakle, par sati nakon postavljanja ovog teksta).

Poštovane koleginice blogerke i kolege blogeri, pitanje o blogozavisništvu možda deluje kao nešto što dolazi onako, iznebuha, pa čak i kao nešto što u određenoj meri kvari onu uobičajenu lakoću logovanja, i blogovanja. Ipak, to pitanje je važno, jer o zdravlju se radi  : ) .. Možda nekome ova tema i nije posebno važna, međutim, većini ne može a da ne bude makar interesantna, makar u pogledu toga šta drugi misle o narečenoj pojavi.

Beograd - Priština: 95. runda pregovora. Sa tehničkih se prelazi na suštinska pitanja. Dakle, slede pitanja iz domena kulinarstva. Očekuje se puno, na obe tri strane. Curi voda na usta. 

Potpisan sporazum između Beograda i Prištine. EU i SAD aplaudiraju. Beograd veli da nije, a Kosovo da to jeste priznanje nezavisnosti ... 

Danas, 9. maja, obeležava se Dan pobede nad fašizmom.

Ali, da ne bi bilo "zabune" i one opasne površnosti kojom se stvari zapravo guraju pod tepih – obavezno treba naglasiti da se ne radi samo o ideološkom, ili istorijskom pojmu, koji se slavi prigodnim zveckanjem oružja na nekakvoj vojnoj paradi i ispaljivanjem velikih ćoraka u nebo.

Svoju impozantnu karijeru u javnosti Angela Merkel je počela...

Srbija klacka prema EU. Mnogo čega je na tom putešestviju bilo, i biće. Najnovije izjave iz nemačkih političkih krugova prenose se ovde, u Srbiji, iz dana u dan. One najsvežije su bile tako sročene, da se pred domaćom javnošću formira utisak kako je Nemačka od koje, kao što se zna, ove "evropske stvari" najviše zavise konačno raspoložena da za Srbiju uključi zeleno svetlo za Uniju, odnosno pregovore. Poslata je i pozitivna preporuka nemačke vlade Bundestagu... Ipak, čini se da ovo „pogađanje“ oko ispunjenosti uslova (ili ispunjavanja uslova) nije baš do te mere uznapredovalo.

 Bezbroj knjiga je napisano i jos se pise na temu  americkog imperijalizma , a u kontekstu konceptualne  razlike sa republikanskim uredjenjem.

I ondda sam naisao na citat Elbridg Jerry/a,  jednog od potpisnika americke deklaracije o nezavisnosti.

"Standing army is like standing penis; an excellent assurance of domestic tranquility but danger temptation to foreign adventure.

Jerry  Elbridge 1744-1814

 Nekad kratki citati govore mnogo bolje od opsirnih knjiga.

Šta sam sve od tada prevalio preko glave a opet se naježih kad preturajući po kući, pronađoh OVO:

Ne igrajte s nama na kartu osećajnosti...

Četvrtog dana otmice, u petak 8. aprila (1988 godine), ukleti kuvajtski avion uzleteo je sa aerodroma u Mašadu i posle nepuna tri sata leta ušao u libanski vazdušni prostor. Po naređenju otmičara, pilot je uspostavio vezu sa kontrolnim tornjem na bejrutskom aerodromu i zatražio dozvolu za sletanje.

Duuuuuugo su noge bile zadnje šape, sve do trenutka kada je Homo erectirao. Noge nam prevashodno služe za hodanje ali i za trčanje, skakanje, šutiranje, čučanje i još tušta i tma stvari od kojih glede žena treba spomenuti depilaciju, ranije brijanje, manikiranje i uobličavanje noktiju, struganje tabana i peta, što nije strano ni mnogim današnjim muškarcima. Pored hodanja, nogama je poveren vrloveoma važan zadatak da na sebi nose trup i ludu ili pametnu glavu ili something in between.

Niko od nas nema ni mrvu zasluge za svoj izgled, visinu, oblik glave, boju očiju, klempave ili priljubljene uši, prćast ili kukast nos, ili ono Siranovo: U polustrva se broji, pa tako ni za noge.