Da li bojkotovati ili ne i šta bojkotovati a šta ne? Boris Tadić je posle gostovanja sa Vesićem na RTSu napisao da bi tu televiziju trebalo bojkotovati i da njegovo gostovanje to dokazuje. Malo mi je čudan da njegova izjava jer on godinama nije ni bio na RTSu tako da bi se bojkot u suštini sveo na to da Bujošević nastavi da radi ono što je radio i do sada, tj da nastavi da ignoriše postojanje druge istine osim one koja dolazi od predstavnika vlasti.

S druge strane javljaju se ideje da treba bojkotovati parlament. Uslovi tamo su takvi da bi se Kaligulin konj najbolje

Felipe Skolari je čovek koji je osvojio titulu prvaka sveta sa dobrom ali ne i prejakom reprezentacijom Brazila 2002. godine, dve godine kasnije sa Portugalijom igrao finale Prvenstva Evrope i izgubio, a tri godine kasnije udario/pokušao da udari Ivicu Dragutinovića.

Ovako, siguran sam, glasi biografija brazilskog trenera iz perspektive prosečnog posetioca sportskih strana b92.neta, i nemam ništa protiv. Naći opravdanje za dripački gest kakvog bi se postideli neuporedivo manje poštovani, mlađi, gluplji i bahatiji hodači po Zemlji je nemoguće.

Skolari je svoju nemoć,

Dok ovo pišem, još uvek je 5. oktobar 2010. Mada mnogi kažu da 5. oktobar 2000. još uvek traje i da zapravo nismo napravili nikakav pomak.

Pre ravno deset godina odigrali su se događaji u Srbiji koji su mnogima ličili na revoluciju i dalo se pretpostaviti kako je konačno došlo vreme za značajne promene (nabolje, razume se) i da nas čeka bolje sutra. No, kako poslovica kaže - pretpostavka je majka svih zajeba.

Za ovih deset godina razne "demokratske" vlasti u Srbiji nisu uspele da ostvare skoro nijedno od očekivanja koje su građani Srbije imali posle 5. oktobra 2000.

Just testing YouTube......

Akcija širenja svesti o ovoj NVO i skupljanja priloga za njihove aktivnosti.

Gost autor: Dragan Blagojević, predsednik

     U okviru projekta ''Moje sunce'', udruženja građana ''Složno u nevolji - SUN'', u poslednjih deset godina, preko 4650 socijalno najugroženije dece i dece sa posebnim i potrebama i invaliditetom, iz enklava, boravilo je na moru i planini, učestvujući u nizu kreativnih radionica, izleta i aktivnosti. Deca su boravila u Baošićima, Buljaricama, Zlatiboru, Igalu i jedna manja grupa na Korčuli. Svako dete je dobilo po deset novih odevnih artikala, školski pribor, sokove, slatkiše i ostalo što su mnogobrojni donatori i pojedinci poklonili. Slikarske kolonije, koje su se odvijale paralelno sa boravkom dece, 2007., 2008., 2009., 2010., 2011., 2012., 2013. i 2014. 2015 godine, doprinele su kvalitetu programa. Slikari su radili sa decom u radionicama likovne kulture ili stvarali dela namenjena fondu slika, koji će u budućnosti omogućiti samoodrživost programa, i u kome sada ima oko 300 umetničkih slika. Do sada je učestvovalo preko 150 slikara iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Održano je 35 izložbi u Podgorici, Herceg Novom, Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

     Avgusta 2016. godine, trinaesta godina po redu, planiran je boravak i oporavak dece iz izolovanih enklava sa Kosova i Metohije, u hotelu ''Lighthouse Montenegro'' (bivši ''Metalurg'') u Igalu. Deca su uzrasta od 6 do 13 godina, potiču iz najugroženijih porodica - po kriterijumu materijalne ugroženosti, zdravstvenog stanja, telesnog invaliditeta ili smetnji u razvoju, a socijalne karte i izbor dece prave nadležni Centri za socijalni rad iz Opština Štrpce, Ranilug, Šilovo, Novo Brdo, Gračanica, Srbica, Goraždevac - prioritet imaju deca iz izolovanih sredina. Deca dolaze u pratnji školskih nastavnika, ili roditelja, srodnika ili staratelja, ukoliko je zbog bolesti, hendikepa ili posebnih potreba to neophodno. Na moru o deci brinu i naši volonteri.

Već nekoliko dana pokušavam da nađem vremena i da smislim odakle da počnem priču o tom mestu.

Preko sedam brda i sedam mora i sedam gora bio jednom jedan bioskop. Imao je baštu. Kuću je delio sa Gradskim pozorištem. Bašta je bila samo njegova. Nekad pre mnogo godina bašta je služila za letnje projekcije, a onda i kao klub mladih, za koncerte, festivale i sl. .. No ovo nije dobar početak jer nije u pitanju bajka.

Da probamo ovako... Sećam se letnjeg pljuska koji nas je uhvatio, mene i ćaleta, tj. dok smo žurili da pogledamo neku komediju sa But Spencer-om i Terence Hill-om. Pa onda projekcija Doors-a koju smo devedeset i neke odgledali dva put sedeći u zimskim jaknama. Moj sedamnaesti rođendan, Kad bi... festival i mi, odlični đaci, društvo dobrih devojčica koje su te večeri .. Bile smo dobre. No, da se ne uplićem previše u svoja sećanja, jer danas sam pročitala nečija, veoma slična i sasvim su dovoljna za jedan blog.

Moj gost autor je dokona popadija, a ovo je njena:

Tezga za sećanja

Ona uopšte ne liči na mene. Lepa je, vredna, pametna, moralna. Uspešna je u učenju mladih ljudi. I ne traži da njeno zanimanje prevodim u žensko ravnopravni izraz. Ima smisla za lepotu. Za detalj. Ne voli virtuelnu komunikaciju. Ne ume da laže. Požrtvovana je.

Imao sam sreće.

Srećan ti rođendan. I čestitam ti na izdržljivosti.

A da! Ona obožava Kridense :-)  http://www.creedence-online.net/ . I „4 godišnja doba"       
 http://www.youtube.com/watch?v=pe-MIDDfckw

The Girls

Pesma 2011.

Irski drzavljanin ispricao irskom nacionalnom radiju RTE kako su njega i i troje njegovih saputnika zaustavili pripadnici srpske policija na autoputu, uperili pistolj i trazili novac.

Evo linka sa radio emisijom.

Ovo sto su linkovati je gotovo jednosatna emisija koja je juce emitovana na radiju RTE o bezbednosti u Srbiji. Javljali su se mnogi i oni koji nas brane, i oni koji kazu da vise nikad nece krociti u Srbiju.

 Spiridon je dan proveo u harmoniji (ja malim ispadom jednog od njegovih tinejdzera u vezi sa online learning-gom).

I was out the other night in Belgrade when I found myself listening to a language I didn’t understand and a conversation about which I had no clue. It wasn’t the first time that this had happened to me here in Serbia, but after three years in the country I thought that the worst of it was behind me. The strange thing was, I wasn’t missing out due to my far from perfect Serbian, but because when I’d chosen a language at the Institute for Foreign Languages I’d evidently picked the wrong one. Apparently, I should have chosen Italian.

It was a very strange experience, sitting

Svaka ozbiljna država koja misli na budućnost svoju i svojih građana posebnu pažnju poklanja mladima i ulaže u njihovo  obrazovanje, znanje, i vaspitanje. Ne treba mnogo mudrosti da se vidi kako Srbija stoji sa tim stvarima,da  je katastrofalan sistem obrazovanja, bez vaspitanja a onda i bez znanja. Ovih dana upravo nam saopštiše nam najnovije podatke koji nisu ni malo ružičasti, koji vrlo ružno govore o nama, o državi Srbiji i našem mentalitetu. Na žalost, podaci su naši zvanični, istiniti i zabrinjavajući.

Dakle, Srbija je zemlja u kojoj je svaka deseta diploma lažna, u kojoj je svaki drugi/treći biznismen kontaverzan/sumnjiv, u kojoj svaki drugi osumnjičeni i optuženi biva oslobođen, zemlja u kojoj sudski procesi planski zastarevaju, u kojoj svako svakog optužuje za mito, korupciju i kriminal, zemlja u kojoj građani sve to vide i doživljavaju na svojoj koži i još uvek trpe. Ali toliki stepen kriminala u oblasti vaspitanaj i obrazovanja ozbiljno upozorava dokle smo se srozali kao društo, država i njene institucije  u svakom , a naročito moralnom pogledu.

Srbija je zemlja u kojoj ima više privatnih škola, fakulteta, univerziteta nego veterinarskih ambulanti i poljoprivrednih apoteka.