Skolari - Miličić, meni 'X kao kuća'

Felipe Skolari je čovek koji je osvojio titulu prvaka sveta sa dobrom ali ne i prejakom reprezentacijom Brazila 2002. godine, dve godine kasnije sa Portugalijom igrao finale Prvenstva Evrope i izgubio, a tri godine kasnije udario/pokušao da udari Ivicu Dragutinovića.

Ovako, siguran sam, glasi biografija brazilskog trenera iz perspektive prosečnog posetioca sportskih strana b92.neta, i nemam ništa protiv. Naći opravdanje za dripački gest kakvog bi se postideli neuporedivo manje poštovani, mlađi, gluplji i bahatiji hodači po Zemlji je nemoguće.

Skolari je svoju nemoć, nespremnost da izađe pred portugalske novinare i objasni kako u četiri dana njegov tim gubi četiri boda u završnicama i da kaže da se samo šalio kada je rekao da će "Srbija platiti ceh" i da u to da će "Portugalija biti prvak Evrope 2008. godine" i dalje veruje... iskazao pesnicom u pravcu lica Ivice Dragutinovića, reprezentativca Srbije.

Slučaj Darka Miličića nisam, naravno, prespavao, ali mi na pamet nije padalo da se 'izjašnjavam' po pitanju pretnji sudijama...

Ne zbog toga što mi je nešto neprijatno nego mi manjka ideja kako 'prokomentarisati' najavu "karanja sudijskih ćerki", "jebanja u usta sudija pičketina" i šta je već naš mladi i dragi reprezentativac u naletu besa zbog spornog suđenja izgovorio...

I on je na Prvenstvo Evrope otišao da pobedi, da pokaže svu snagu Srbije kakvu vidi i želi da živi, Ravne gore, Cece, splavova, vrh kola, vrh riba, vrhova vrhova svog polusveta koji mu je toliko primamljiv... I nije išlo, naišao je, sa drugarima i trenerom, na spremnije, pa bolje, pa spretnije i srećnije i izgubio tri puta.

Posle drugog od tri usledilo je ono što zabavlja zlonamerne po netu ovih nedelju ili više dana.

Važna napomena: Nije mi drago što se košarkaška reprezentacija Srbije obrukala i drago mi je što je fudbalska reprezentacija 'čvaknula' bod u Lisabonu.

Nego da pokušamo da budemo objektivni.

Dakle, priča prva: Posle utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo Rusija - Hrvatska trener domaćih Gus Hidink je, iznerviran greškom sudija u finišu (Hrvati postigli gol iz ofsajda u 87. minutu) pokušao da udari/udario fudbalera gostiju Ćorluku. Posle kraćeg incidenta grčki sudija pokazao crveni karton reprezentativcu Hrvatske. O Hidinku će raspravljati disciplinski organi UEFA, a holandski trener našao se na udaru javnosti zbog svog gesta.

Priča druga: Nezadovoljan suđenjem na utakmici Italija - Nemačka na PE u košarci u Španiji nemački reprezentativac Femerling pred novinarima izvređao sudije, pominjući im majke i ćerke, ne biravši reči. FIBA ga kaznila sa 10.000 evra. Kaznu će platiti vlasnik privatne firme koja je sponzor nemačke reprezentacije.

Da je, kao što nije, ovako, reakcija srpske javnosti bila bi:

a) ista (Hidink je baraba i ubica, Femerling momčina koju je zlo suđenje naljutilo)
b) drugačija (jadni Rusi, svi ih mrze, a Nemac i da je ubio nekoga reč mu ne bi rekli)?

Znam da je glupo pitanje.

Miličića je trebalo kazniti drakonski (KSS, ako uopšte postoji), uputiti nekakvo izvinjenje FIBA ili kome već i podneti žalbu na suđenje. Tako nije bilo.

Skolarija bi trebalo kazniti drakonski (i FS Portugalije i UEFA). Tako će i biti.

Nevolja je što očekivani epilog remeti sve temelje naših stavova, 'em nas mrze, em nas niko i ne poštuje', em jedva čekaju da 'nas nameste', 'dosadili im naši uspesi', 'njima ne smeju ništa'... A kakvi bismo bili kada nas ne bi tako mučili?

Bolji. Potpuno sam siguran.